превод Ђура Даничић
Друга књига Мојсијева
ДРУГА КЊИГА
МОЈСИЈЕВА
КОЈА СЕ ЗОВЕ ИЗЛАЗАК
Умножавање и невоља дјеце Израиљеве у Мисиру.
1. Oво су *имена синова Израиљевијех који дођоше у Мисир, дођоше с Јаковом, сваки са својом породицом:
*1 Мој. 46, 8.
2. Рувим, Симеун, Левије и Јуда,
3. Исахар, Завулон и Венијамин,
4. Дан и Нефталим, Гад и Асир.
5. А свега бијаше их од бедара Јаковљевијех *седамдесет душа с Јосифом, који бјеше у Мисиру.
*1 Мој. 46, 27.
6. А Јосиф умрије и сва браћа његова и сав онај нараштај.
7. И синови Израиљеви народише се и умножише се, и напредоваше и осилише веома, да их се зeмља напуни.
8. Тада наста нов цар у Мисиру, који не знадијаше за Јосифа;
9. И рече народу својему: гле, народ синова Израиљевијех већи је и силнији од нас.
10. Него хајде мудро да поступамо с њима, да се не множе, и кад настане рат да не пристану с непријатељима нашим и не ударе на нас и не отиду из земље.
11. И поставише над њима настојнике да их *муче тешким пословима; и грађаше народ Израиљев Фараону градове Питом и Рамесу.
*1 Мој. 15, 13.
12. Али што га више мучаху то се више множаше и напредоваше, дa се грожаху од синова Израиљевијех.
13. И жестоко нагоњаху Мисирци синове Израиљеве на послове,
14. И зaгрчиваху им живот тешким пословима, блатом и опекама и сваким радом у пољу, и сваким другим послом, на који их жестоко нагоњаху.
15. И још заповједи цар Мисирски бабицама Јеврејским, од којих једној бјеше име Сефора а другој Фува,
16. И рече: кад бабичите Јеврејке, и у порођају видите да је мушко, убијте га, а кад буде женско, нек остане живо.
17. Али се бабице бојаху Бога, и не чињаху како им рече цар Мисирски, него остављаху дјецу у животу.
18. А цар Мисирски дозва бабице, и рече им: зашто то чините, те остављате у животу мушку дјецу?
19. А бабице рекоше Фараону: Јеврејке нису као жене Мисирке; јаче су; док им дође бабица, оне већ роде.
20. И Бог учини добро бабицама; и народ се умножи и осили веома;
21. И што се бабице бојаху Бога, начини им куће.
22. Тада заповједи Фараон свему народу својему говорећи: свакога сина који се роди баците у воду, а кћери све остављајте у животу.
Мојсијево рођење, чудновато одржање и одгајење. Његово бјежање и брак.
2. А *неко од племена Левијева отиде и ожени се кћерју Левијевом.
*2 Мој. 6, 20.
2. И она затрудње и роди сина; и *видећи га лијепа кријаше га три мјесеца.
*Дјел. 7, 20. Јевр. 11, 23.
3. А кад га не може више крити, узе ковчежић од сите, и обли га смолом и паклином, и метну дијете у њ, и однесе га у трску крај ријеке.
4. А *сестра његова стаде подаље да види шта ће бити од њега.
*2 Мој. 15, 20.
5. А кћи Фараонова дође да се купа у ријеци, и дјевојке њезине ходаху крај ријеке; и она угледа ковчежић у трсци, и посла дворкињу своју те га извади.
6. А кад отвори, видје дијете, и гле, дијете плакаше; и сажали јој се, и рече: то је Јеврејско дијете.
7. Тада рече сестра његова кћери Фараоновој: хоћеш ли да идем да ти дозовем дојкињу Јеврејку, да ти доји дијете?
8. А кћи Фараонова рече јој: иди. И отиде девојчица, и дозва матер дјетињу.
9. И кћи Фараонова рече јој: узми ово дијете, и одој ми га, а ја ћу ти платити. И узе жена дијете и одоји га.
10. А кад дијете одрасте, одведе га ка кћери Фараоновој, а она га посини; и надједе му име Мојсије говорећи: јер га из воде извадих.
11. И *кад Мојсије бијаше велик, изиде к браћи својој, и гледаше невољу њихову. И видје гдје некакав Мисирац бије човјека Јеврејина између браће његове.
*Дјел. 7, 24. Јевр. 11, 24, 25.
12. И обазрев се и тамо и амо, кад видје да нема никога, уби Мисирца, и закопа га у пијесак.
13. И сјутрадан изиде опет, а то се два Јеврејина свађаху, и рече оному који чињаше криво: зашто бијеш ближњега својега?
14. А он рече: *ко је тебе поставио кнезом и судијом над нама? хоћеш ли да ме убијеш као што си убио Мисирца? Тада се Мојсије уплаши и рече: заиста се дознало.
*Дјел. 7, 27, 28.
15. И Фараон чув за то тражаше да погуби Мојсија. Али *Мојсије побјеже од Фараона и дође у земљу Мадијамску, и сједе код једнога студенца.
*Јевр. 11, 27.
16. А *свештеник Мадијамски имаше седам кћери, и оне † дођоше и стадоше захватати воду и наљевати у појила да напоје стадо оца својега.
*2 Мој. 3, 1. † 1 Мој. 29. 10.
17. А дођоше пастири, и отјераше их; а Мојсије уста и одбрани их, и напоји им стадо.
18. И оне се вратише к оцу својему Рагуилу; а он рече: што се данас тако брзо вратисте?
19. А оне рекоше: један Мисирац одбрани нас од пастира, и нали нам и напоји стадо.
20. А он рече кћерима својим: па гдје је? зашто остависте тога човјека? зовите га да једе.
21. И Мојсије се склони да живи код онога човјека, и он даде Мојсију кћер своју Сефору.
22. И она роди сина, и он му надједе име *Гирсам, јер сам, рече, дошљак у земљи туђој.
*2 Мој. 18, 3.
23. А послије много времена умрије цар Мисирски; и уздисаху од невоље синови Израиљеви и викаху; и вика њихова ради невоље дође до Бога.
24. И Бог чу уздисање њихово, и опомену се Бог завјета својeга с Аврамом, с Исаком и с Јаковом.
25. И погледа Бог на синове Израиљеве, и видје их.
Позивање Мојсија.
3. А Мојсије пасијаше стадо Јотору тасту својему, свештенику Мадијамскому, и одведе стадо преко пустиње, и дође на гору Божију Хорив.
2. И јави му се *анђео Господњи у пламену огњеном из купине. И погледа, а то купина огњем гори а не сагоријева.
*5 Мој. 33, 16. Дјел. 7, 30.
3. И Мојсије рече: идем да видим ту утвару велику, зашто не сагоријева купина.
4. А Господ кад га видје гдје иде да види, викну га Бог из купине, и рече: Мојсије! Мојсије! А он одговори: ево ме.
5. А Бог рече: не иди овамо. *Изуј обућу своју с ногу својих, јер је мјесто гдје стојиш света земља.
*Ису. 5, 15.
6. Још рече: *ја сам Бог оца твојега, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев. А Мојсије заклони лице своје, јер га страх бијаше гледати у Бога.
*1 Мој. 28, 13. Мат. 22, 32.
7. И рече Господ: добро *видјех невољу народа својега у Мисиру, и чух вику његову од зла које му чине настојници, јер познах муку његову.
*2 Мој. 2, 23.
8. И сиђох да га избавим из руку Мисирских, и да га изведем из оне земље у земљу добру и пространу, у земљу гдје млијеко и мед тече, на мјесто гдје су Хананеји и Хетеји и Амореји и Ферезеји и Јевеји и Јевусеји.
9. И сада ево вика синова Израиљевијех дође преда ме, и видјех муку, којом их муче Мисирци.
10. Сада хајде да те пошљем к Фараону, да изведеш народ мој, синове Израиљеве, из Мисира.
11. А Мојсије рече Богу: *ко сам ја да идем к Фараону и да изведем синове Израиљеве из Мисира?
*Иса. 6, 5, 8. Јер. 1, 6.
12. А Бог му рече: ја ћу бити с тобом, и ово нека ти буде знак да сам те ја послао: кад изведеш народ из Мисира, служићете Богу на овој гори.
13. А Мојсије рече Богу: ево, кад отидем к синовима Израиљевијем, па им речем: Бог отаца ваших посла ме к вама, ако ми реку: како му је име? шта ћу им казати?
14. А Господ рече Мојсију: ја сам онај што јест. И рече: тако ћеш казати синовима Израиљевијем: *који јест, он ме посла к вама.
*2 Мој. 6, 3. Откр. 1, 4.
15. И опет рече Бог Мојсију: овако кажи синовима Израиљевијем: Господ Бог отаца ваших, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев посла ме к вама; то је име моје довијека, и то је спомен мој од кољена на кољено.
16. Иди, и скупи старјешине Израиљске, па им реци: Господ Бог отаца ваших јави ми се, Бог Аврамов, Исаков и Јаковљев, говорећи: доиста обидох вас, и видјех како вам је у Мисиру.
17. Па рекох: извешћу вас из невоље Мисирске у земљу Хананејску и Хетејску и Аморејску и Ферезејску и Јевејску и Јевусејску, у земљу гдје тече млијеко и мед.
18. И они ће послушати глас твој; па ћеш ти и старјешине Израиљске отићи к цару Мисирском, и рећи ћете му: Господ Бог Јеврејски срете нас, па ти се молимо да изидемо три дана хода у пустињу да принесемо жртву Господу Богу својему.
19. А ја знам да вам неће допустити цар Мисирски да изидете без руке крјепке.
20 Али ћу пружити руку своју, и ударићу Мисир свијем чудесима својим, која ћу учинити у њему: и послије ће вас пустити.
21. И *учинићу да народ нађе љубав у Мисираца, па кад пођете, нећете поћи празни;
*2 Мој. 11, 3; 12, 36.
22. *Него ће свака жена заискати у сусједе своје и у домаћице своје накита сребрнога и накита златнога и хаљина; и метнућете на синове своје и на кћери своје, и оплијенићете Мисир.
*1 Мој. 15, 14.
Мојсије добија обдареност да чини чуда. Повратак у Мисир.
4. A Мојсије одговори и рече: али неће ми вјеровати ни послушати гласа мојега; јер ће рећи: није ти се Господ јавио.
2. А Господ му рече: шта ти је то у руци? А он одговори: штап.
3. А Бог му рече: баци га на земљу. И баци га на земљу, а он поста змија. И Мојсије побјеже од ње.
4. А Господ рече Мојсију: пружи руку своју, па је ухвати за реп. И пружи руку своју, и ухвати је, и опет поста штап у руци његовој.
5. То учини, рече господ, да вјерују да ти се јавио Господ Бог отаца њиховцјех, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.
6. И опет му рече Господ: тури сада руку своју у њедра своја. И он тури руку своју у њедра своја; а кад је извади из њедара, а то рука му губава, бијела као снијег.
7. А Бог му рече: тури опет руку своју у њедра своја. И опет тури руку своју у њедра своја; а кад је извади из њедара, а то опет постала као и остало тијело његово.
8. Тако, рече Бог, ако ти не узвјерују и не послушају гласа твојега за први знак, послушаће за други знак.
9. Ако ли не узвјерују ни за та два знака и не послушају гласа твојега, а ти захвати воде из ријеке, и пролиј на земљу, и претвориће се *вода коју захватиш из ријеке, и проврћи ће се у крв на земљи.
*2 Мој. 7, 19.
10. А Мојсије рече Господу: молим ти се, Господе, нијесам рјечит човјек, нити сам прије био нити сам откако си проговорио са слугом својим, него сам *споријех уста и спора језика.
*2 Мој. 6, 12.
11. А Господ му рече: *ко је дао уста човјеку? или ко може створити нијема или глуха или оката или слијепа? зар не ја, Господ?
*Пс. 94, 4.
12. Иди дакле, ја ћу бити *с устима твојим, и учићу те шта ћеш говорити.
##Мат. 10, 19.
13. А Мојсије рече: молим те, Господе, пошљи онога кога треба да пошљеш.
14. И разгњеви се Господ на Мојсија, и рече му: није ли ти брат Арон Левит? знам да је он рјечит; и ево он ће те срести, и кaд те види обрадоваће се у срцу својем.
15. Њему ћеш *казати и метнућеш ове ријечи у уста његова, и ја ћу бити с твојим устима и с његовијем устима, и учићу вас шта ћете чинити.
*2 Мој. 7, 1, 2.
16. И он ће мјесто тебе говорити народу, и он ће бити теби мјесто уста а ти ћеш бити њему мјесто Бога.
17. А тај штап узми у руку своју, њим ћеш чинити чудеса.
18. И отиде Мојсије, и врати се к Јотору тасту својему, и рече му: пусти ме да идем, да се вратим к браћи својој у Мисиру, да видим јесу ли јоште у животу. И рече Јотор Мојсију: иди с миром.
19. И рече Господ Мојсију у земљи Мадијамској: иди, врати се у Мисир, јер су *помрли сви који су тражили душу твоју.
*Мат. 2, 20.
20. И узе Мојсије жену своју и синове своје, и посади их на магарца, и пође натраг у земљу Мисирску. И узе Мојсије штап Божји у руку своју.
21. И рече Господ Мојсију: кад отидеш и вратиш се у Мисир, гледај да учиниш пред Фараоном сва чудеса која ти метнух у руку: а *ја ћу учинити да му отврдне срце и не пусти народа.
*2 Мој. 9, 12, 35; 10, 1.
22. А ти ћеш рећи Фараону: овако каже Господ: *Израиљ је син мој, † првенац мој.
*Ос. 11, 1. † Јер. 31, 9.
23. И казах ти: пусти сина мојега да ми послужи. А ти га не хтје пустити; ево *ја ћу убити сина твојега, првенца твојега.
*2 Мој. 11, 5; 12, 29.
24. И кад бијаше на путу у гостионици, дође к њему Господ и шћаше да га *убије.
*1 Мој. 17, 14.
25. А Сефора узе оштар нож, и обреза сина својега, и окрајак баци к ногама његовијем говорећи: ти си ми крвав заручник.
26. Тада га остави Господ; а она ради обрезања рече: крвав заручник.
27. А Господ рече Арону: изиди у пустињу на сусрет Мојсију. И отиде и срете га на гори Божијој, и пољуби га.
28. И Мојсије каза Арону све ријечи Господње, за које га посла, и све знаке које му заповједи.
29. И отидоше Мојсије и Арон, и скупише све старјешине синова Израиљевијех.
30. И Арон каза све ријечи, које бјеше рекао Господ Мојсију, а Мојсије учини знаке пред народом.
31. И народ вјерова; и разумјеше да је Господ *походио синове Израиљеве и видио невољу њихову; и савивши се поклонише се.
*2 Мој. 3, 16.
Фараон презире Мојсија а народ још горе пати.
5. А послије изиде Мојсије и Арон пред Фараона, и рекоше му: овако вели Господ Бог Израиљев: пусти народ мој да ми празнују празник у пустињи.
2. Али Фараон рече: ко је Господ да послушам глас његов и пустим Израиља? Не знам Господа, нити ћу пустити Израиља.
3. А они рекоше: Бог Јеврејски срете нас; молимо ти се да отидемо три дана хода у пустињу да принесемо жртву Господу Богу својему, да не пошље на нас помор или мач.
4. А цар Мисирски рече им: Мојсије и Ароне, зашто одвлачите народ од рада његова? Идите на свој посао.
5. Још рече Фараон: ето, народа је *много у земљи; а ви још хоћете да оставља своје послове.
*2 Мој. 1, 7.
6. И у исти дан заповједи Фараон настојницима над народом и управитељима његовијем, и рече:
7. Отселе немојте давати народу пљеве за опеке као дослије, нека иду сами и купе себи пљеву.
8. А колико су опека дослије начињали толико изгоните и отселе, нити што смањите; јер беспосличе, и зато вичу говорећи: да идемо да принесемо жртву Богу својему.
9. Ваља навалити послове на те људе, па ће радити и неће слушати лажљивијех ријечи.
10. И изашавши настојници народни и управитељи рекоше народу говорећи: тако вели Фараон: ја вам нећу давати пљеве.
11. Идите сами и купите себи пљеве гдје нађете, а од посла вам се неће попустити ништа.
12. И разиде се народ по свој земљи Мисирској да чува стрњику мјесто пљеве.
13. А настојници наваљиваху говорећи: свршујте послове своје колико долази на дан, као кад је било пљеве.
14. И управитељи синова Израиљевијех, које поставише над њима настојници Фараонови, допадаху боја, и говораше им се: зашто ни јуче ни данас не начинисте онолико опека колико вам је одређено, као прије?
15. И отидоше управитељи синова Израиљевијех, и повикаше к Фараону говорећи: зашто чиниш тако слугама својим?
16. Пљева се не даје слугама твојим, па опет кажу нам: градите опеке. И ево бију слуге твоје, а крив је твој народ.
17. А он рече: беспосличите, беспосличите, и зато говорите: да идемо да принесемо жртву Господу.
18. Него идите, радите; пљева вам се неће давати, а опеке да дајете на број.
19. И управитељи синова Израиљевијех видјеше да је зло по њих што им се каза: да не буде опека мање на дан.
20. И отишавши од Фараона сретоше Мојсија и Арона, који изидоше пред њих.
21. Па им рекоше: Господ нека вас види и суди, што нас *омразисте Фараону и слугама његовијем, и дадосте им мач у руку да нас побију.
*1 Mој. 34, 30.
22. И Мојсије се врати ка Господу и рече: Господе, зашто си навукао то зло на народ? зашто си ме послао?
23. Јер откако изидох пред Фараона и проговорих у твоје име, још горе поступа с народом овијем, а ти не избави народа својега.
Мојсије добија нове заповијести од Бога. Списак племена.
6. А Господ рече Мојсију: сад ћеш видјети шта ћу учинити Фараону; јер под руком крјепком пустиће их, и *истјераће их из земље своје под руком крјепком.
*2 Мој. 11, 1; 12, 31.
2. Још говори Бог Мојсију и рече му: ја сам Господ.
3. И јавио сам се Авраму, Исаку и Јакову именом *Бог свемогући, а именом својим † Господ не бих им познат.
*1 Мој. 17, 1. † 2 Мој. 3, 14.
4. И учиних завјет свој с њима да ћу им дати земљу Хананску, земљу у којој бијаху дошљаци, у којој живљаху као странци.
5. И чух уздисање синова Израиљевијех, које Мисирци држе у ропству, и опоменух се завјета својега.
6. Зато кажи синовима Израиљевијем: ја сам Господ, и извешћу вас испод бремена Мисирских, и опростићу вас ропства њихова, и избавићу вас мишицом подигнутом и судовима великим.
7. И узећу вас да ми будете народ, и ја ћу вам бити Бог, те ћете познати да сам ја Господ Бог ваш, који вас изводим испод бремена Мисирских.
8. Пак ћу вас одвести у своју земљу, за коју *подигох руку своју заклињући се да ћу је дати Авраму, Исаку и Јакову; и даћу вам је у нашљедство, ја Господ.
*5 Мој. 32, 40.
9. И Мојсије каза тако синовимa Израиљевијем; али не послушаше Мојсија од слабости духа својега и од љутога ропства.
10. И Господ рече Мојсију говорећи:
11. Иди, кажи Фараону цару Мисирском нека пусти синове Израиљеве из земље своје.
12. А Мојсије проговори пред Господом и рече: ето, синови Израиљеви не послушаше ме, а како ће ме послушати Фараон, кад сам необрезанијех усана?
13. Али Господ говори Мојсију и Арону, и заповједи им да иду к синовима Израиљевијем и к Фараону, да изведу синове Израиљеве из земље Мисирске.
14. Ово су поглавице у домовима отаца својих: *синови Рувима првенца Израиљева: Енох и Фалуј, Асрон и Хармија; то су породице Рувимове.
*1 Мој. 46, 9.
15. А синови Симеунови: Јемуило и Јамин и Аод и Ахин и Сар и Саул, син неке Хананејке; то су породице Симеунове.
16. А ово су имена *синова Левијевих по породицама њиховијем: Гирсон и Кат и Мерарије; а Левије поживје сто и тридесет и седам година.
*1 Днев. 6, 1.
17. А ово су синови Гирсонови: Ловеније и Семеј по породицама својим.
18. А синови Катови: Амрам и Исар и Хеврон и Озило; а Кат поживје сто и тридесет и три године.
19. А синови Мераријеви: Молија и Мусија. То су породице Левијеве по лозама својим.
20. А *Амрам се ожени Јохаведом братучедом својом, и она му роди Арона и Мојсија. А поживје Амрам сто и тридесет и седам година.
*2 Мој 2, 1.
21. А *синови Исарови бјеху: Кореј и Нафек и Зехрија.
*4 Мој. 16, 1.
22. А *синови Озилови: Мисаило и Елисафан и Сегрија.
*3 Мој. 10, 4.
23. А Арoн се ожени Јелисаветом кћерју Аминадавовом, сестром Насоновом; и она му роди Надава и Авијуда и Елеазара и Итамара.
24. А синови Корејеви бјеху: Асир и Елкана и Авијасар. То су породице Корејеве.
25. И Елеазар син Аронов ожени се једном од кћери Футиловијех, и она му роди *Финеса. То су поглавице између отаца Левитских по својим породицама.
*4 Мој. 25, 7.
26. То је Арон и Мојсије, којима рече Господ: изведите синове Израиљеве из земље Мисирске у четама њиховијем.
27. То су који говорише Фараону цару Мисирском да изведу синове Израиљеве из Мисира; то је Мојсије и то је Арон.
28. И кад Господ говораше Мојсију у земљи Мисирској,
29. Рече Господ Мојсију говорећи: ја сам Господ; кажи Фараону цару Мисирском све што сам ти казао.
30. И Мојсије рече пред Господом: ево сам необрезанијех усана, па како ће ме послушати Фараон?
Мојсије и Арон чине чуда пред Фараоном. Претварање воде у крв.
7. И Господ рече Мојсију: ево, поставио сам те да си *Бог Фараону; а Арон брат твој биће пророк твој.
*2 Мој. 4, 16.
2. Говорићеш све што ти заповједим; Арон пак брат твој говориће Фараону да пусти синове Израиљеве из земље своје.
3. А *ја ћу учинити да отврдне срце Фараону, те ћу умножити знаке своје и чудеса своја у земљи Мисирској.
*2 Мој. 4, 21.
4. И неће вас ипак послушати Фараон; а ја ћу метнути руку своју на Мисир, и извешћу војску своју, народ свој, синове Израиљеве из земље Мисирске судовима великим.
5. И *познаће Мисирци да сам ја Господ, кад дигнем руку своју на Мисир, и изведем синове Израиљеве између њих.
*2 Мој. 8, 22.
6. И учини Мојсије и Арон, како им заповједи Господ, тако учинише.
7. А Мојсију бијаше осамдесет година, а Арону осамдесет и три године, кад говораху с Фараоном.
8. И рече Господ Мојсију и Арону говорећи:
9. Кад вам каже Фараон и рече: учините како чудо, онда реци Арону: *узми штап свој, и баци га пред Фараона; те ће се прометнути у змију.
*2 Мој. 4, 2.
10. И изађоше Мојсије и Арон пред Фараона, и учинише како зaповједи Господ; и баци Арон штап свој пред Фараона и пред слуге његове, и прометну се у змију.
11. А Фараон дозва мударце и врачаре; те и врачари Мисирски *учинише тако својим врачањем.
*2 Мој. 7, 22.
12. И бацише сваки свој штап, и прометнуше се штапови у змије; али штап Аронов прождрије њихове штапове.
13. И отврдну срце Фараоново, и не послуша их, *као што бјеше казао Господ.
*2 Мој. 4, 21.
14. И рече Господ Мојсију: отeжа срце Фараоново; неће да пусти народа.
15. Иди ујутру к Фараону. Гле, он ће изаћи на воду, па стани према њему на обали, а штап који се био прометнуо у змију узми у руку.
16. И реци му: Господ Бог Јеврејски посла ме к теби да ти кажем: пусти народ мој да ми *послужи у пустињи. Али ти ето још не послуша.
*2 Мој. 5, 1.
17. Зато Господ овако вели: овако ћеш познати да сам ја Господ: ево, ударићу штапом што ми је у руци по води што је у ријеци, и *прометнуће се у крв.
*2 Мој. 4, 9.
18. И рибе у ријеци помријеће, и ријека ће се усмрдјети, и Мисирци ће се узмучити тражећи воде да пију из ријеке.
19. И Господ рече Мојсију: реци Арону: узми штап свој, и пружи руку своју на воде Мисирске, на потоке, на ријеке и на језeра њихова и на сва зборишта вода њиховијех; и прометнуће се у крв, и биће крв по свој земљи Мисирској, и по судима дрвенијем и каменијем.
20. И учинише Мојсије и Арон како им заповједи Господ; и подигав Арон штап свој удари по води која бјеше у ријеци пред Фараоном и слугама његовијем. И сва вода што бјеше у ријеци прометну се у крв.
21. И помријеше рибе што бијаху у ријеци, и усмрдје се ријека тако да не могаху Мисирци пити воде из ријеке, и бјеше крв по свој земљи Мисирској.
22. *Али и врачари Мисирски учинише тако својим врачањем; и срце Фараону отврдну, те их не послуша, као што бјеше казао Господ.
*2 Мој. 7, 11.
23. И окренув се Фараон отиде кући својој, и не мари ни за то.
24. А Мисирци сви копаше око ријеке тражећи воде да пију; јер не могаху пити воде из ријеке.
25. И наврши се седам дана како ријеку удари Господ.
Патње од жаба, бубина и ушију.
8. И рече Господ Мојсију: иди к Фараону, и реци му: овако вели Господ: пусти народ мој, да ми послужи.
2. Ако ли нећеш пустити, ево ћу морити сву земљу жабама.
3. И ријека ће се напунити жаба, и оне ће изаћи и скакати теби по кући и по клијети гдје спаваш и по постељи твојој и по кућама слуга твојих и народа твојега и по пећима твојим и по наћвама твојим;
4. И на тебе и на народ твој и на све слуге твоје скакаће жабе.
5. И рече Господ Мојсију: кажи Арону: пружи руку своју са штапом својим на ријеке и на потоке и на језера, и учини нек изађу жабе на земљу Мисирску.
6. И пружи Арон руку своју на воде Мисирске, и изађоше жабе и покрише земљу Мисирску.
7. *Али и врачари Мисирски учинише тако својим врачањем, учинише те изађоше жабе на земљу Мисирску.
*2 Мој. 7, 11.
8. А Фараон дозва Мојсија и Арона и рече: *молите Господа да уклони жабе од мене и од народа мојега, пак ћу пустити народ да принесу жртву Господу.
*2 Мој. 9, 28; 10, 17.
9. А Мојсије рече Фараону: част да ти је нада мном! докле да му се молим за те и за слуге твоје и за народ твој да одбије жабе од тебе и из кућа твојих, и само у ријеци да остану?
10. А он рече: до сјутра. А Мојсије рече: биће како си казао, да познаш да *нико није као Господ Бог наш.
*2 Мој. 9, 14.
11. Отићи ће жабе од тебе и из кућа твојих и од слуга твојих и од народа твојега; само ће у ријеци остати.
12. И отиде Мојсије и Арон од Фараона; и завапи Мојсије ка Господу за жабе које бјеше пустио на Фараона.
13. А Господ учини по ријечи Мојсијевој; и поцркаше жабе, и опростише их се куће и села и поља.
14. И на гомиле их гртаху, да је смрдјела земља.
15. А кад Фараон видје гдје одахну, отврдну му срце, и не послуша их, као што бјеше казао Господ.
16. А Господ рече Мојсију: кажи Арону: пружи штап свој, и удари по праху на земљи, нек се претвори у уши по свој земљи Мисирској.
17. И учинише тако: Арон пружи руку своју са штапом својим, и удари по праху на земљи, и посташе уши по људима и по стоци, сав прах на земљи претвори се у уши по цијелој земљи Мисирској.
18. А гледаше и врачари Мисирски врачањем својим да учине да постану уши, али не могоше. И бијаху уши по људима и по стоци.
19. И рекоше врачари Фараону: ово је прст Божји. Али опет отврдну срце Фараону, те их не послуша као што бјеше казао Господ.
20. А Господ рече Мојсију: устани рано и изађи пред Фараона, ево, он ће изаћи к води, па му реци: овако вели Господ: пусти народ мој да ми послужи.
21. Ако ли не пустиш народа мојега, ево, пустићу на тебе и на слуге твоје и на народ твој и на куће твоје свакојаке бубине, и напуниће се бубина куће Мисирске и земља на којој су.
22. Али ћу у тај дан одвојити земљу Гесемску, гдје живи мој народ, и ондје неће бити бубина, да познаш да сам ја Господ на земљи.
23. И поставићу разлику између народа својега и народа твојега. Сјутра ће бити знак тај.
24. И учини Господ тако, и дођоше силне бубине у кућу Фараонову и у куће слуга његовијех и у сву земљу Мисирску, да се све у земљи поквари од бубина.
25. И Фараон дозва Мојсија и Арона, и рече им: идите, принесите жртву Богу својему овдје у земљи.
26. А Мојсије рече: не ваља тако; јер бисмо принијели на жртву Господу Богу својему што је *нечисто Мисирцима; а кад бисмо принијели на жртву што је нечисто Мисирцима на очи њихове, не би ли нас побили камењем?
*1 Мој. 43, 32.
27. *Три дана хода треба да идемо у пустињу да принесемо жртву Господу Богу својему, као што нам је казао.
*2 Мој. 3, 18.
28. А Фараон рече: пустићу вас да принесете жртву Господу Богу својему у пустињи; али да не идете даље; па се молите за ме.
29. А Мојсије рече: ево ја идем од тебе, и молићу се Господу да отиду бубине од Фараона и од слуга његовијех и од народа његова сјутра; али немој опет да превариш, и да не пустиш народа да принесе жртву Господу.
30. И отиде Мојсије од Фараона, и помоли се Господу.
31. И учини Господ по ријечи Мојсијевој, те отидоше бубине од Фараона и од слуга његовијех и од народа његова; не оста ни једна.
32. Али опет *отврдну срце Фараоново, и не пусти народа.
*2 Мој. 4, 21.
Помор. Црне богиње. Град.
9. Тада рече Господ Мојсију: иди к Фараону, и реци му: овако вели Господ Бог Јеврејски: пусти народ мој да ми послужи;
2. Ако ли их не пустиш него их још станеш задржавати,
3. Ево, рука Господња доћи ће на стоку твоју у пољу, на коње, на магарце, на камиле, на волове и на овце, с помором врло великим.
4. А одвојиће Господ стоку Израиљску од стоке Мисирске; те од свега што је синова Израиљевијех неће погинути ништа.
5. И поставио је Господ рок рекавши: сјутра ће то учинити на земљи Господ.
6. И Господ учини то сјутрадан, и сва стока Мисирска угину; а од стоке синова Израиљевијех не угину ниједно.
7. И посла Фараон да виде, и гле, од стоке Израиљске не угину ниједно; ипак отврдну срце Фараону, и не пусти народа.
8. Тада рече Господ Мојсију и Арону: узмите пепела из пећи пуне прегршти, и Мојсије нека га баци у небо пред Фараоном;
9. И постаће прах по свој земљи Мисирској, а од њега ће постати *красте пуне гноја и на људима и на стоци по свој земљи Мисирској.
*Откр. 16, 2.
10. И узеше пепела из пећи, и стадоше пред Фараона, и баци га Мојсије у небо, и посташе *красте пуне гноја по људима и по стоци.
*5 Мој. 28, 27.
11. И врачари не могоше стајати пред Мојсијем од краста; јер бијаху красте и на врачарима и на свијем Мисирцима.
12. И Господ учини те отврдну срце Фараоново, и не послуша их, *као што бјеше казао Господ Мојсију.
*2 Мој. 4, 21.
13. Послије рече Господ Мојсију: устани рано и изађи пред Фараона, и реци му: овако вели Господ Бог Јеврејски: пусти народ мој да ми послужи.
14. Јер ћу сада пустити сва зла своја на срце твоје и на слуге твоје и на народ твој, да знаш да нико није као ја на цијелој земљи.
15. Јер сада кад пружих руку своју, могах и тебе и народ твој ударити помором, па те не би више било на земљи;
16. Али те *оставих да покажем на теби силу своју, и да се приповиједа име моје по свој земљи.
*Рим. 9, 17.
17. И ти се још подижеш на мој народ, и нећеш да га пустиш?
18. Ево, сјутра ћу у ово доба пустити град врло велик, какога није било у Мисиру откако је постао па досада.
19. Зато сада пошљи, те скупи стоку своју и што год имаш у пољу, јер ће пасти град на све људе и на стоку што се затече у пољу и не буде скупљено у кућу, и изгинуће.
20. Који се год између слуга Фараоновијех побоја ријечи Господње, он брже скупи слуге своје и стоку своју у кућу;
21. А који не мараше за ријеч Господњу, он остави слуге своје и стоку своју у пољу.
22. И Господ рече Мојсију: пружи руку своју к небу, нека удари *град по свој земљи Мисирској, на људе и на стоку и на све биље по пољу у земљи Мисирској.
*Откр. 16, 21.
23. И Мојсије пружи штап свој к небу, и Господ пусти громове и град, да огањ скакаше на земљу. И тако Господ учини, те паде град на земљу Мисирску.
24. А бјеше град и огањ смијешан с градом силан веома, какога не бјеше у свој земљи Мисирској откако је људи у њој.
25. И поби град по свој земљи Мисирској што год бјеше у пољу од човјека до живинчета; и све биље у пољу потр град, и сва дрвета у пољу поломи.
26. Само у земљи Гесемској, гдје бијаху синови Израиљеви, не бјеше града.
27. Тада посла Фараон, те дозва Мојсија и Арона, и рече им: *сада згријеших; Господ је праведан, а ја и мој народ јесмо безбожници.
*2 Мој. 10, 16.
28. Молите се Господу, јер је доста, нека престану громови Божји и град, па ћу вас пустити, и више вас неће нико устављати.
29. А Мојсије му рече: кад изађем иза града, раширићу руке своје ка Господу, а громови ће престати и града неће више бити, да знаш да је Господња земља.
30. А ти и слуге твоје знам да се још нећете бојати Господа Бога.
31. И пропаде лан и јечам, јер јечам бјеше класао, а лан се главичио.
32. А пшеница и крупник не пропаде, јер бјеше позно жито.
33. И Мојсије отишав од Фараона иза града рашири руке своје ка Господу, и престаше громови и град, и дажд не падаше на земљу.
34. Али Фараон видјев гдје преста дажд и град и громови, стаде опет гријешити, и срце му отврдну и њему и слугама његовијем.
35. *Отврдну срце Фараону, те не пусти синова Израиљевијех, као што бјеше казао Господ преко Мојсија.
*2 Мој. 4, 21.
Скакавци и тама.
10. A Господ рече Мојсију: иди к Фараону, јер сам ја учинио да отврдне срце његово и срце слуга његовијех, да учиним ове знаке своје међу њима,
2. И да приповиједаш синовима својим и унуцима својим шта учиних у Мисиру и какве знаке своје показах на њима, да бисте знали да сам ја Господ.
3. И отиде Мојсије и Арон к Фараону, и рекоше му: овако вели Господ Бог Јеврејски: докле ћеш се противити да се не понизиш преда мном? Пусти народ мој да ми послужи.
4. Јер ако нећеш пустити народа мојега, ево сјутра ћу нанијети скакавце на земљу твоју;
5. И покриће сву земљу да се неће видјети земље, и појешће остатак што се сачувао, који вам је остао иза града, и појешће сва дрвета што вам расту у пољу.
6. И напуниће их се куће твоје и куће свијех слуга твојих и куће свијех Мисираца, што нијесу видјели оци твоји ни оци отаца твојих, откако су постали на земљи до данас. И окренув се отиде од Фараона.
7. А слуге рекоше Фараону: докле ће нас тај мучити? Пусти их нека послуже Господу Богу својему. Зар још не видиш гдје пропаде Мисир?
8. И дозваше опет Мојсија и Арона пред Фараона, и рече им: идите, послужите Господу Богу својему. А који су што ће ићи?
9. А Мојсије рече: с дјецом својом и са старцима својим ићи ћемо, са синовима својим и са кћерима својим, са стоком својом ситном и крупном ићи ћемо, јер имамо *празник Господњи.
*2 Мој. 5, 1.
10. А он им рече: тако био Господ с вама, како ћу вас ја пустити с дјецом вашом! Видите да зло мислите.
11. Неће бити тако; него ви људи идите и послужите Господу, јер то иштете. И отјера их од себе Фараон.
12. Тада рече Господ Мојсију: пружи руку своју на земљу Мисирску, да дођу скакавци на земљу Мисирску и поједу све биље по земљи, што год оста иза града.
13. И пружи Мојсије штап свој на земљу Мисирску, и Господ наведе устоку на земљу, те дува цијели дан и цијелу ноћ; а кад свану, донесе устока скакавце.
14. И дођоше скакавци на сву земљу Мисирску, и попадаше по свијем крајевима Мисирским силни веома, каких прије нигда није било нити ће кад бити онаких.
15. И покрише сву земљу, да се земља не виђаше, и поједоше сву траву на земљи и сав род на дрветима, што оста иза града, и не оста ништа зелено од дрвета и од биља пољскога у свој земљи Мисирској.
16. Тада Фараон брже дозва Мојсија и Арона, и рече: *згријеших Господу Богу вашему и вама.
*2 Мој. 9, 27.
17. Али ми још сада само опрости гријех мој, и молите се Господу Богу својему да уклони од мене само ову смрт.
18. И отиде Мојсије од Фараона, и помоли се Господу.
19. И окрену Господ вјетар од запада врло јак, који узе скакавце и баци их у Црвено Море, и не оста ниједан скакавац у цијелој земљи Мисирској.
20. Али Господ учини те *отврдну срце Фараону, и не пусти синова Израиљевијех.
*2 Мој. 4, 21.
21. И рече Господ Мојсију: пружи руку своју к небу, и биће тама по земљи Мисирској така да ће је пипати.
22. И Мојсије пружи руку своју к небу, и поста густа тама по свој земљи Мисирској за три дана.
23. Не виђаху један другога, и нико се не маче с мјеста гдје бјеше за три дана; али се код свијех синова Израиљевијех видјело по становима њиховијем.
24. Тада Фараон дозва Мојсија, и рече: идите, послужите Господу; само стока ваша ситна и крупна нека остане, а *дјеца ваша нека иду с вама.
*2 Мој. 10, 10.
25. А Мојсије рече: треба да нам даш и што ћемо принијети и сажећи на жртву Господу Богу својему;
26. Зато и стока наша нек иде с нама, да не остане ни папка, јер између ње треба да узмемо чим ћемо послужити Господу Богу својему, а не знамо којим ћемо послужити Господу докле не дођемо онамо.
27. Али Господ учини те *отврдну срце Фараону, и не хтје их пустити.
*2 Мој. 4, 21.
28. И рече му Фараон: иди од мене, и чувај се да ми више не дођеш на очи, јер ако ми дођеш на очи, пoгинућеш.
29. А Мојсије рече: право си казао; нећу ти више доћи на очи.
Заповијест о изласку из Мисира. Пријетња десетом патњом.
11. А Господ Рече Мојсију: још ћу једно зло пустити на Фараона и на Мисир, па ће вас онда пустити; пустиће сасвијем, и још ће вас тјерати.
2. А сада кажи народу нека сваки човјек иште у сусједа својега и свака жена у сусједе своје *накита сребрнијех и накита златнијех.
*2 Мој. 3, 22.
3. И Господ учини те народ нађе љубав у Мисираца; и сам Мојсије бјеше врло велик човјек у земљи Мисирској код слуга Фараоновијех и код народа.
4. И рече Мојсије: овако вели Господ: око поноћи проћи ћу кроз Мисир,
5. И помријеће сви првенци у земљи Мисирској, од првенца Фараонова, који шћаше сједјети на пријестолу његову, до првенца слушкиње за жрвњем, и од стоке што је год првенац.
6. И биће вика велика по свој земљи Мисирској, какве још није било нити ће је кад бити.
7. А код синова Израиљевијех нигдје неће ни пас језиком својим маћи ни међу људима ни међу стоком, да знате да је Господ учинио разлику између Израиљаца и Мисираца.
8. И доћи ће све те слуге твоје к мени, и поклониће ми се говорећи: иди, и ти и сав народ који је пристао за тобом. И онда ћу изаћи. И отиде Мојсије од Фараона с великим гњевом.
9. А Господ рече Мојсију: неће вас послушати Фараон, да бих умножио чудеса своја у земљи Мисирској.
10. И Мојсије и Арон учинише сва ова чудеса пред Фараоном, а Господ учини те отврдну срце Фараону, и не пусти синова Израиљевијех из земље своје.
Ускршње јагње. Погубљење првенаца. Почетак изласка.
12. И рече Господ Мојсију и Арону у земљи Мисирској говорећи:
2. *Овај мјесец да вам је почетак мјесецима, да вам је први мјесец у години.
*2 Мој. 13, 4.
3. Кажите свему збору Израиљеву и реците: десетога дана овога мјесеца сваки нека узме јагње или јаре, по породицама, по једно на дом;
4. Ако ли је дом мали за јагње или јаре, нека узме к себи сусједа, који му је најближи, с онолико душа колико треба да могу појести јагње или јаре.
5. А јагње или јаре да вам буде *здраво, мушко, од године; између оваца или између коза узмите.
*3 Мој. 22, 20.
6. И чувајте га до четрнаестога дана овога мјесеца, а тада сваколики збор Израиљев нека га закоље увече.
7. И нека узму крви од њега и покропе оба довратка и горњи праг на кућама у којима ће га јести.
8. И нека једу месо исте ноћи, на ватри печено, с хљебом пријеснијем и са зељем горким нека једу.
9. Немојте јести сирово ни у води кухано, него на ватри печено, с главом и с ногама и с дробом.
10. И ништа немојте оставити до јутра; ако ли би што остало до јутра, спалите на ватри.
11. А овако једите: опасани, обућа да вам је на ногу и штап у руци, и једите хитно, јер је пролазак Господњи.
12. Јер ћу проћи по земљи Мисирској ту ноћ, и побићу све првенце у земљи Мисирској од човјек до живинчета, и *судићу свијем боговима Мисирским, ја Господ.
*4 Мој. 33, 4.
13. А крв она биће вам знак на кућама, у којима ћете бити; и кад видим крв, проћи ћу вас, те неће бити међу вама помора, кад станем убијати по земљи Мисирској.
14. И тај ће вам дан бити за спомен, и празноваћете га Господу од кољена до кољена; празнујте га законом вјечнијем.
15. *Седам дана једите хљебове пријесне, и првога дана уклоните квасац из кућа својих; јер ко би год јео што с квасцем од првога дана до седмога, истријебиће се она душа из Израиља.
*2 Мој. 13, 7.
16. Први дан биће свети сабор; тако и седми дан имаћете свети сабор; никакав посао да се не ради у те дане, осим што треба за јело свакој души, то ћете само готовити.
17. И држите дан пријеснијех хљебова, јер у тај дан изведох војске ваше из земље Мисирске; држите тај дан од кољена до кољена законом вјечнијем.
18. Првога мјесеца четрнаести дан увече почните јести пријесне хљебове па до двадесет првога дaна истога мјесеца увече.
19. За седам дана да се не нађе квасца у кућама вашим; јер ко би год јео што с квасцем, истријебиће се она душа из збора Израиљева, био дошљак или рођен у земљи.
20. Ништа с квасцем немојте јести, него једите хљеб пријесан по свијем становима својим.
21. И сазва Мојсије све старјешине Израиљске, и рече им: изберите и узмите себи јагње или јаре по породицама својим, и закољите пасху.
22. И узмите киту исопа и замочите је у крв, која ће бити у здјели, и покропите горњи праг и оба довратка крвљу, која ће бити у здјели, и ниједан од вас да не излази на врата кућна до јутра.
23. Јер ће заћи Господ да бије Мисир, па кад види крв на горњем прагу и на оба довратка, проћи ће Господ мимо она врата, и неће дати крвнику да уђе у куће ваше да убија.
24. И држите ово као закон теби и синовима твојим довијека.
25. И кад дођете у земљу коју ће вам дати Господ, као што је казао, држите ову службу.
26. И кад вам реку синови ваши: каква вам је то служба?
27. Реците: ово је жртва за пролазак Господњи, кад прође куће синова Израиљевих у Мисиру убијајући Мисирце, а домове наше сачува. Тада народ сави главу и поклони се.
28. И отидоше и учинише синови Израиљеви, како заповједи Господ преко Мојсија и Арона, тако учинише.
29. А око поноћи поби Господ све првенце у земљи Мисирској *од првенца Фараонова који шћаше сједјети на пријестолу његову до првенца сужња у тамници, и што год бјеше првенац од стоке.
*2 Мој. 4, 23.
30. Тада уста Фараон оне ноћи, он и све слуге његове и сви Мисирци, и би вика велика у Мисиру, јер не бјеше куће у којој не би мртваца.
31. И дозва Мојсија и Арона по ноћи и рече: устајте, идите из народа мојега и ви и синови Израиљеви, и отидите, послужите Господу, као што говористе.
32. *Узмите и овце своје и говеда своја, као што говористе, и идите, па и мене благословите.
*2 Мој. 10, 26.
33. И Мисирци наваљиваху на народ да брже иду из земље, јер говораху: изгибосмо сви.
34. И народ узе тијесто своје још неускисло, умотавши га у хаљине своје, на рамена своја.
35. И учинише синови Израиљеви по заповијести Мојсијевој, и заискаше у Мисираца *накита сребрнијех и накита златнијех и хаљина.
*2 Мој. 11, 2.
36. И *Господ учини, те народ нађе љубав у Мисираца, те им дадоше; тако оплијенише Мисирце.
*2 Мој. 3, 21.
37. И отидоше синови Израиљеви из Рамесе у Сохот, око шест стотина тисућа пјешака, самијех људи осим дјеце.
38. И других људи много отиде с њима, и стоке ситне и крупне врло много.
39. И од тијеста које изнесоше из Мисира испекоше погаче пријесне, јер не бјеше ускисло кад их потјераше Мисирци, те не могаше оклијевати, нити спремише себи брашњенице.
40. А бавише се синови Израиљеви у Мисиру *четири стотине и тридесет година.
*1 Мој. 15, 13.
41. И кад се наврши четири стотине и тридесет година, у исти дан изађоше све војске Господње из земље Мисирске.
42. Та се ноћ светкује Господу, у коју их изведе из Мисира; то је ноћ Господња, коју треба да светкују синови Израиљеви од кољена на кољено.
43. И рече Господ Мојсију и Арону: ово нека буде закон за пасху: ниједан туђин да је не једе;
44. А сваки слуга ваш купљен за новце, кад га обрежете, онда нека је једе.
45. Дошљак или најамник да је не једе.
46. У истој кући да се једе, да не изнесете меса од ње из куће, и *кости да јој не преломите.
*Јован 19, 36.
47. Сав збор Израиљев нека чини тако.
48. Ако би код тебе сједио туђин и хтио би светковати пасху Господњу, нека му се обреже све мушкиње, па онда нека приступи да је светкује, и нека буде као рођен у земљи; а нико необрезан да је не једе.
49. Закон један да је и рођеноме у земљи и дошљаку који сједи међу вама.
50. И учинише сви синови Израиљеви како заповједи Господ Мојсију и Арону, тако учинише.
51. И тај дан изведе Господ синове Израиљеве из земље Мисирске у четама њиховијем.
Посвећивање првенаца. Заповијест о пријесном хљебу. Продужење изласка. Стуб од облака и стуб од ватре.
13. И рече Господ Мојсију говорећи:
2. *Посвети ми свакога првенца, што год отвора материцу у синова Израиљевијех, и од људи и од стоке; јер је моје.
*4 Мој. 8, 17; 18, 15. Лука 2, 23.
3. И Мојсије рече народу: памтите овај дан, у који изидосте из Мисира, из дома ропскога, јер вас руком крјепком изведе Господ оданде; нека се дакле не једе ништа с квасцем.
4. Данас излазите, мјесеца Авива;
5. Па кад те Господ уведе у земљу Хананејску и Хетејску и Аморејску и Јевејску и Јевусејску, за коју се заклео оцима твојим да ће ти је дати, земљу у којој тече млијеко и мед, тада да служиш службу ову овога мјесеца;
6. *Седам дана једи хљебове пријесне, а седми дан нека је празник Господњи.
*2 Мој. 12, 15, 16.
7. Хљебови пријесни да се једу седам дана, и да се не види у тебе ништа с квасцем, нити да се види у тебе квасац у цијелом крају твом.
8. И казаћеш сину својему у тај дан говорећи: ово је за оно што ми је учинио Господ кад сам излазио из Мисира.
9. И нека ти буде као *знак на руци твојој и као спомен пред очима твојима, да ти закон Господњи буде у устима; јер те је руком крјепком извео Господ из Мисира.
*5 Мој, 6, 8; 11, 18.
10. Зато врши закон овај на вријеме, од године до године.
11. И кад те уведе Господ у земљу Хананејску, као што се заклео теби и твојим оцима, и да ти је,
12. Одвајаћеш Господу што год отвора материцу, и од стоке твоје што год отвора материцу, што је мушко, да буде Господу.
13. А свако магаре првенче откупи јагњетом или јаретом; ако ли га не би откупио, сломи му врат. Али свакога првенца човјечијега између синова својих откупи.
14 А *кад те запита син твој у напредак говорећи: шта је то? реци му: руком крјепком изведе нас Господ из Мисира, из дома ропскога.
*2 Мој. 12, 26.
15. Јер кад отврдну Фараон, те нас не хтје пустити, *поби Господ све првенце у земљи Мисирској од првенца човјечијега до првенца од стоке; зато приносим Господу све мушко што отвора материцу, а свакога првенца синова својих откупљујем.
*2 Мој. 12, 29.
16. И то нека ти је као знак на руци и као почеоник међу очима твојима, да нас је руком крјепком извео Господ из Мисира.
17. А кад Фараон пусти народ, не одведе их Бог путем к земљи Филистејској, ако и бјеше краћи, јер Бог рече: да се не покаје народ кад види рат, и не врати се у Мисир.
18. Него Бог заведе народ путем преко пустиње на Црвеном Мору. А војничким редом изидоше синови Израиљеви из земље Мисирске.
19. И Мојсије узе кости Јосифове са собом; јер бјеше заклео синове Израиљеве рекавши: *заиста ће вас походити Бог, а тада изнесите кости моје одавде са собом.
*1 Мој. 50, 25. Ису. 24, 32.
20. Тако отишавши из Сохота стадоше у òкô у Етаму, накрај пустиње.
21. А *Господ иђаше пред њима дању у ступу од облака водећи их путем, а ноћу у ступу од огња свијетлећи им, да би путовали дању и ноћу.
*2 Мој. 40, 38; 4 Мој. 9, 15; 1 Кор. 10, 1.
22. И не уклањаше испред народа ступа од облака дању ни ступа од огња ноћу.
Довршење изласка. Пропаст Мисираца у Црвеном Мору.
14. И рече Господ Мојсију говорећи:
2. Кажи синовима Израиљевијем нека савију и стану у òкô пред Пи-Аирот између Мигдола и мора према Вел-Сефону; према њему нека стану у òкô покрај мора.
3. Јер ће Фараон рећи за синове Израиљеве: зашли су у земљу, затворила их је пустиња.
4. И *учинићу да отврдне срце Фараону, те ће поћи у потјеру за вама, и ја ћу се † прославити на њему и на свој војсци његовој, и Мисирци ће познати да сам ја Господ. И учинише тако.
*2 Мој. 4, 21. † 2 Мој. 9, 16.
5. А кад би јављено цару Мисирском да је побјегао народ, *промијени се срце Фараоново и слуга његовијех према народу, те рекоше: шта учинисмо, те пустисмо Израиља да нам не служи?
*Пс. 105, 25.
6. И упреже у кола своја, и узе народ свој са собом.
7. И узе шест стотина кола изабраних и што још бјеше кола Мисирских, и над свјема војводе.
8. И Господ учини, те отврдну срце Фараону цару Мисирском, и пође у потјеру за синовима Израиљевијем, кад синови Израиљеви отидоше под руком високом.
9. И тјеравши их Мисирци стигоше их, сва кола Фараонова, коњици његови и војска његова, кад бјеху у околу на мору код Пи-Аирота према Вел-Сефону.
10. И кад се приближи Фараон, подигоше синови Израиљеви очи своје а то Мисирци иду за њима, и уплашише се врло, и повикаше синови Израиљеви ка Господу.
11. И рекоше Мојсију: зар не бјеше гробова у Мисиру, него нас доведе да изгинемо у пустињи? Шта учини, те нас изведе из Мисира.
12. Нијесмо ли ти говорили у Мисиру и рекли: прођи нас се, нека служимо Мисирцима? јер би нам боље било служити Мисирцима него изгинути у пустињи.
13. А Мојсије рече народу: *не бојте се, станите па гледајте како ће вас Господ избавити данас; јер Мисирце које сте видјели данас, нећете их нигда више видјети до вијека.
*2 Днев. 20, 15.
14. *Господ ће се бити за вас, а ви ћете † мучати.
*5 Мој. 1, 30. † Иса. 30, 15.
15. А Господ рече Мојсију: што вичеш к мени? кажи синовима Израиљевијем нека иду.
16. А ти дигни штап свој и пружи руку своју на море, и расцијепи га, па нека иду синови Израиљеви посред мора сухим.
17. И гле, ја ћу учинити да отврдне срце Мисирцима, те ће поћи за њима; и *прославићу се на Фараону и на свој војсци његовој, на колима његовијем и на коњицима његовијем.
*2 Мој. 14, 4.
18. И Мисирци ће познати да сам ја Господ, кад се прославим на Фараону, на колима његовијем и на коњицима његовијем.
19. И подиже се анђео Господњи, *који иђаше пред војском Израиљском, и отиде им за леђа; и подиже се ступ од облака испред њих, и стаде им за леђа.
*2 Мој. 13, 21.
20. И дошав међу војску Мисирску и војску Израиљску бјеше онијем облак мрачан а овијем свијетљаше по ноћи, те не приступише једни другима цијелу ноћ.
21. И пружи Мојсије руку своју на море, а Господ узби море вјетром источнијем, који јако дуваше цијелу ноћ, и осуши море, и вода се раступи.
22. И *пођоше синови Израиљеви посред мора сухим, и вода им стајаше као зид с десне стране и с лијеве стране.
*1 Кор. 10, 1. Јевр. 11, 29.
23. И Мисирци тјерајући их пођоше за њима посред мора, сви коњи Фараонови, кола и коњици његови.
24. А у стражу јутрењу погледа Господ на војску Мисирску из ступа од огња и облака, и смете војску Мисирску.
25. И позбаца точкове колима њиховијем, те их једва вуцијаху. Тада рекоше Мисирци: бјежимо од Израиља, јер се Господ *бије за њих с Мисирцима.
*2 Мој, 14, 14.
26. А Господ рече Мојсију: пружи руку своју на море, нека се врати вода на Мисирце, на кола њихова и на коњике њихове.
27. И Мојсије пружи руку своју на море, и дође опет море на силу своју пред зору, а Мисирци нагоше бјежати према мору; и Господ баци Мисирце усред мора.
28. А вративши се вода потопи кола и коњике са свом војском Фараоновом, што их год бјеше пошло за њима у море, и не оста од њих ниједан.
29. И *синови Израиљеви иђаху посред мора сухим; и стајаше им вода као зид с десне стране и с лијеве стране.
*2 Мој. 14, 22.
30. И избави Господ Израиља у онај дан из руку Мисирских; и видје Израиљ мртве Мисирце на бријегу морском.
31. И видје Израиљ силу велику, коју показа Господ на Мисирцима, и народ се побоја Господа, и вјерова Господу и Мојсију слузи његову.
Мојсијева пјесма у хвалу. Горка се вода претвори у слатку.
15. Тада запјева Мојсије и синови Израиљеви ову пјесму Господу, и рекоше овако: *Пјеваћу Господу, јер се славно прослави; коња и коњика врже у море.
*Открив. 15, 3.
2. Сила је моја и *пјесма моја Господ, који ме избави; он је Бог мој, и славићу га; † Бога оца мојега, и узвишиваћу га.
*Псал. 118, 14. Иса. 12, 2. † 2 Мој. 3, 15.
3. Господ је велик ратник; име му је Господ.
4. Кола Фараонова и војску његову врже у море; избране војводе његове утопише се у црвеном мору.
5. Бездани их покрише; падоше у дубину као камен.
6. Десница твоја, Господе, прослави се у сили; десница твоја, Господе, сатр непријатеља.
7. И мноштвом величанства својега оборио си оне који усташе на те; пустио си гњев свој, и прождрије их као *сламу.
*Иса. 47, 14.
8. Од даха ноздара твојих сабра се вода; стаде у гомилу вода која тече; стинуше се вали усред мора.
9. Непријатељ рече: тјераћу, стигнућу, дијелићу плијен; наситиће их се душа моја, извући ћу мач свој, истријебиће их рука моја.
10. Ти дуну вјетром својим, и море их покри, и утонуше као олово у дубокој води.
11. Ко је као ти међу силнима. Господе? ко је као ти славан у светости, страшан у хвали, и да чини чудеса?
12. Ти пружи десницу своју, и прождрије их земља.
13. Водиш милошћу својом народ, који си искупио, водиш крјепошћу својом у стан светости своје.
14. *Чуће народи, и задрхтаће; мука ће спопасти оне који живе у земљи Филистејској.
*Ису. 2, 9, 10.
15. Тада ће се препасти старјешине Едомске, јунаке Моавске спопашће дрхат, уплашиће се сви који живе у Хананској.
16. Спопашће их страх и трепет; од величине руке твоје замукнуће као камен, докле не прође народ твој, Господе, докле не прође народ, који си задобио.
17. Одвешћеш их и посадићеш их на гори нашљедства својега, на мјесту које си себи за стан спремио, Господе, у светињи, Господе, коју су твоје руке утврдиле.
18. Господ ће царовати довијека.
19. Јер уђоше *коњи Фараонови с колима његовијем и с коњицима његовијем у море, и Господ поврати на њих воду морску; а синови Израиљеви пријеђоше сухим посред мора.
*2 Мој. 14, 23.
20. И Марија пророчица сестра Аронова узе бубањ у руку своју; а за њом изидоше све жене *с бубњима и свиралама.
*Псал. 68, 25.
21. И отпијеваше им Марија: *пјевајте Господу, јер се славно прослави; коња и коњика врже у море.
*2 Mој. 15, 1.
22. Потом крену Мојсије синове Израиљеве од Мора Црвенога, и пођоше у пустињу Сур; и три дана ишавши по пустињи не нађоше воде.
23. Оданде дођоше у Меру, али не могоше пити воде у Мери, јер бјеше горка; отуда се прозва мјесто Мера.
24. Тада стаде народ викати на Мојсија говорећи: шта ћемо пити?
25. И Мојсије завапи ка Господу, а Господ му показа дрво, те га метну у воду, и вода поста слатка. Ондје му даде уредбу и закон, и ондје га окуша.
26. И рече: *ако добро узаслушаш глас Господа Бога својега, и ушчиниш што је право у очима његовијем, и ако пригнеш ухо к заповијестима његовијем и ушчуваш све уредбе његове, ниједне болести коју сам пустио на Мисир нећу пустити на тебе; јер сам ја Господ, љекар твој.
*5 Мој. 7, 15.
27. И дођоше у Елим, гдје бијаше дванаест извора и седамдесет палама; и онде стадоше у òкô код воде.
Препелице и мàна.
16. Од Елима се подигоше, и сав збор синова Израиљевијех дође у пустињу Син, која је између Елима и Синаја, петнаестога дана другога мјесеца пошто изидоше из земље Мисирске.
2. И стаде викати сав збор синова Израиљевијех на Мојсија и на Арона у пустињи,
3. И рекоше им синови Израиљеви: камо да смо помрли од руке Господње у земљи Мисирској, кад сјеђасмо код лонаца с месом и јеђасмо хљеба изобила! јер нас изведосте у ову пустињу да поморите сав овај збор глађу.
4. А Господ рече Мојсију: ево учинићу *да вам дажди из неба хљеб, а народ нека излази и купи сваки дан колико треба на дан, да га окушам хоће ли ходити по моме закону или неће.
*Јован. 6, 31.
5. А шестога дана нека зготове што донесу, а нека буде двојином онолико колико накупе сваки дан.
6. И рече Мојсије и Арон свијем синовима Израиљевијем: довече ћете познати да вас је Господ извео из земље Мисирске;
7. А сјутра ћете видјети славу Господњу; јер је чуо вику вашу на Господа. Јер шта смо ми да вичете на нас?
8. И рече Мојсије: довече ће вам дати Господ меса да једете а ујутру хљеба да се наситите; јер је чуо Господ вику вашу, којом вичете на њ. Јер што смо ми? Није на нас ваша вика него на Господа.
9. И рече Мојсије Арону: кажи свему збору синова Израиљевих: приступите пред Господа, јер је чуо вику вашу.
10. И кад рече Арон свему збору синова Израиљевих, погледаше у пустињу, и гле, слава Господња *показа се у облаку.
*4 Мој. 16, 19.
11. И Господ рече Мојсију говорећи:
12. Чуо сам вику синова Израиљевих. Кажи им и реци: довече ћете јести меса, а сјутра ћете се наситити хљеба, и познаћете да сам ја Господ Бог ваш.
13. И увече долетјеше *препелице и прекрилише òкô, а ујутру паде роса око окола;
*4 Мој. 11, 31.
14. А кад се диже роса, а то по пустињи нешто ситно округло, ситно као слана по земљи.
15. И кад видјеше синови Израиљеви, говораху један другому: Шта је ово? Јер не знадијаху шта бјеше. А Мојсије им рече: то је хљеб што вам даде Господ да једете.
16. То је за што заповједи Господ: купите га сваки дан колико коме треба за јело, по гомор на главу, по броју душа ваших, сваки нека узме за оне који су му у шатору.
17. И учинише тако синови Израиљеви; и накупише који више који мање.
18. Па мјерише на гомор, *и не дође више оном који накупи много, нити мање оном који накупи мало, него сваки накупи колико му је требало да једе.
*2 Кор. 8, 15.
19. И рече им Мојсије: нико да не оставља од тога за сјутра.
20. Али не послушаше Мојсија, него неки оставише од тога за сјутра, те се уцрва и усмрдје. И расрди се Мојсије на њих.
21. Тако га купљаху свако јутро, сваки колико му требаше за јело; а кад сунце огријеваше, тада се растапаше.
22. А у шести дан накупише хљеба двојином, по два гомора на свакога; и дођоше све старјешине од збора, и јавише Мојсију.
23. А он им рече: ово каза Господ: сјутра је *субота, одмор свет Господу; што ћете пећи, пеците, и што ћете кухати, кухајте данас; а што претече, оставите и чувајте за сјутра.
*1 Мој. 2, 3; 2 Мој. 20, 8.
24. И оставише за сјутра, као што заповједи Мојсије, и не усмрдје се нити бјеше црва у њему.
25. И рече Мојсије: једите то данас, јер је данас субота Господња, данас нећете наћи у пољу.
26. Шест ћете дана купити, а седми је дан субота, тада га неће бити.
27. И у седми дан изидоше неки од народа да купе, али не нађоше.
28. А Господ рече Мојсију: докле ћете се противити заповјестима мојим и законима мојим?
29. Видите, Господ вам је дао суботу, зато вам даје шестога дана хљеба на два дана. Стојте сваки на свом мјесту, и нека не одлази нико са својега мјеста у седми дан.
30. И почину народ у седми дан.
31. И дом Израиљев прозва тај хљеб мана; а бијаше као сјеме коријандрово, бијела, и на језику као медени колачи.
32. И рече Мојсије: ово је заповједио Господ: напуни гомор тога, нека се чува од кољена до кољена вашега, да виде хљеб, којим сам вас хранио у пустињи кад вас изведох из земље Мисирске.
33. И рече Мојсије Арону: *узми крчаг и наспи пун гомор мане, и метни пред Господа да се чува од кољена до кољена вашега.
*Јевр. 9, 4.
34. И остави га Арон пред свједочанством да се чува, као што заповједи Господ Мојсију.
35. А синови Израиљеви једоше ману четрдесет година *док не дођоше у земљу у којој ће живјети; једоше ману док не дођоше на међу земље Хананске.
*Ису. 5, 12.
36. А гомор је десетина ефе.
Дјеца Израиљева пију из стијене. Побједа над Амаличанима.
17. И подиже се из пустиње Сина сав збор синова Израиљевих путем својим по заповјести Господњој, и стадоше у òкô у Рафидину; а ондје не бјеше воде да народ пије.
2. И народ се свађаше с Мојсијем говорећи: дај нам воде да пијемо. А он им рече: што се свађате са мном? што *кушате Господа?
*5 Мој. 6, 16; 1 Кор. 10, 9.
3. Али народ бјеше ондје жедан воде, те викаше народ на Мојсија, и говораше: зашто си нас извео из Мисира да нас и синове наше и стоку нашу помориш жеђу?
4. А Мојсије завапи ка Господу говорећи: шта ћу чинити с овијем народом? Још мало па ће ме засути камењем.
5. А Господ рече Мојсију: прођи пред народ, и узми са собом старјешине Израиљске, и штап свој којим си ударио воду узми у руку своју, и иди.
6. А *ја ћу стајати пред тобом ондје на стијени на Хориву; а ти удари у стијену, и потећи ће из ње вода да пије народ. И учини Мојсије тако пред старјешинама Израиљским.
*4 Мој. 20, 11; 1 Кор. 10, 4.
7. А мјесто оно прозва *Маса и Мерива зато што се свађаше синови Израиљеви и што кушаше Господа говорећи: је ли Господ међу нама или није?
*Псалм. 95, 8.
8. Али дође Амалик да се бије с Израиљем у Рафидину.
9. А Мојсије рече Исусу: избери нам људе, те изађи и биј се с Амаликом; а ја ћу сјутра стати на врх брда са штапом Божјим у руци.
10. И учини Исус како му рече Мојсије, и поби се с Амаликом; а Мојсије и Арон и Ор изађоше на врх брда.
11. И докле Мојсије држаше у вис руке своје, надбијаху Израиљци, а како би спустио руке, одмах надбијаху Амаличани.
12. Али руке Мојсију отежаше, зато узеше камен и подметнуше пода њ, те сједе; а Арон и Ор држаху му руке један с једне стране а други с друге, и не клонуше му руке до захода сунчанога.
13. И разби Исус Амалика и народ његов оштријем мачем.
14. Потом рече Господ Мојсију: запиши то за спомен у књигу, и кажи Исусу нека памти да ћу сасвијем *истријебити спомен Амаликов испод неба.
*5 Мој. 25, 19; 1 Сам. 15, 3.
15. Тада начини Мојсије олтар, и назва га: Господ застава моја.
16. И рече: што се рука бјеше подигла на пријесто Господњи, Господ ће ратовати на Амалика од кољена до кољена.
Јотор походи Мојсија. Постављање судија.
18. *Јотор свештеник Мадијамски, таст Мојсијев, чу све што учини Господ Мојсију и Израиљу народу својему, како изведе Господ Израиља из Мисира;
*3 Мој. 3, 1.
2. И узе Јотор таст Мојсијев Сефору жену Мојсијеву, коју бјеше послао натраг,
3. И два сина њезина, од којих једном бјеше име Тирсам, јер рече: туђин сам у земљи туђој,
*2 Мој. 2, 22.
4. А другом бјеше име Елиезер, јер, рече, Бог оца мојега би ми у помоћи и оте ме од мача Фараонова.
5. И пође Јотор таст Мојсијев са синовима његовијем и са женом његовом к Мојсију у пустињу, гдје бјеше у околу под гором Божијом.
6. И поручи Мојсију: ја таст твој Јотор идем к теби и жена твоја и оба сина њезина с њом.
7. И Мојсије изиде на сусрет тасту својему и поклони му се и цјелива га; и упиташе се за здравље, па уђоше под шатор његов.
8. И приповједи Мојсије тасту својему све што учини Господ Фараону и Мисирцима ради Израиља, и све невоље, које их налазише путем, и како их избави Господ.
9. И радоваше се Јотор свему добру што учини Господ Израиљу избавивши га из руке Мисирске;
10. И рече Јотор: благословен да је Господ, који вас избави из руке Мисирске и из руке Фараонове, који избави народ из ропства Мисирскога.
11. Сад видим да је Господ већи од свијех богова, јер чим се *поношаху онијем их самијем надвиси.
*Нем. 9, 10.
12. И узе Јотор таст Мојсијев и принесе Богу жртву паљеницу и принос; и дође Арон и све старјешине Израиљске, и једоше с тастом Мојсијевијем пред Богом.
13. А сјутрадан сједе Мојсије да суди народу; и стајаше народ пред Мојсијем од јутра до вечера.
14. А таст Мојсијев гледајући све шта ради с народом, рече: шта то радиш с народом? зашто сједиш сам, а вас народ стоји пред тобом од јутра до вечера.
15. А Мојсије рече тасту својему: јер долази народ к мени да пита Бога.
16. Кад имају што међу собом, долазе к мени, те им судим и казујем наредбе Божје и законе његове.
17. А таст Мојсијев рече му: није добро што радиш.
18. Уморићеш се и ти и народ који је с тобом; јер је то тешко за тебе, *нећеш моћи сам вршити.
*4 Мој. 11, 14; 5 Мој. 1, 9.
19. Него послушај мене; ја ћу те свјетовати, и Бог ће бити с тобом; ти буди пред Богом за народ, и ствари њихове јављај Богу;
20. И учи их наредбама и законима његовијем, и показуј им пут којим ће ићи и шта ће радити.
21. А из свега народа избери људе поштене, који се боје Бога, људе праведне, који мрзе на мито, па их постави над њима за поглаваре, тисућнике, стотинике, педесетнике и десетнике;
22. Они нека суде народу у свако доба; па сваку ствар велику нека јављају теби, а сваку ствар малу нека расправљају сами; тако ће ти бити лакше, кад и они стану носити терет с тобом.
23. Ако то учиниш, и Бог ти заповједи, можеш се одржати, и сав ће народ доћи мирно на своје мјесто.
24. И Мојсије послуша таста својега, и учини све што рече.
25. И изабра Мојсије из свега Израиља људе поштене, и постави их за поглаваре над народом, тисућнике, стотнике, педесетнике и десетнике,
26. Који суђаху народу у свако доба, а ствари тешке јављаху Мојсију, а мале ствари расправљаху сами.
27. Послије отпусти Мојсије таста својега, који се врати у своју земљу.
Јављање Бога на гори Синајској. Припремање на давање закона.
19. Првога дана трећега мјесеца, пошто изађоше синови Израиљеви из Мисира, тога дана дођоше у пустињу Синајску.
2. Кренувши се из Рафидина дођоше у пустињу Синајску, и стадоше у òкô у пустињи, а òкô начинише Израиљци ондје под гором.
3. И Мојсије изађе на гору к Богу; и повика му Господ с горе говорећи: овако кажи дому Јаковљеву, и реци синовима Израиљевим:
4. Видјели сте шта сам учинио Мисирцима и *како сам вас као на крилима орловијем носио и довео вас к себи.
*5 Мој. 32, 11.
5. А сада ако добро узаслушате глас мој и ушчувате завјет мој, *бићете моје благо мимо све народе, премда је моја сва земља.
*5 Мој. 7, 6.
6. И бићете ми *царство свештеничко и народ свет. То су ријечи које ћеш казати синовима Израиљевим.
*1 Петр. 2, 9. Откр. 1, 6.
7. А Мојсије дође и сазва старјешине народне; и каза им све ове ријечи које му Господ заповједи.
8. А сав народ одговори сложно и рече: што је год казао Господ чинићемо. И Мојсије јави Господу ријечи народне.
9. А Господ рече Мојсију: ево, ја ћу доћи к теби у густом облаку, да народ чује кад ти станем говорити и да ти вјерује до вијека. Јер Мојсије бјеше јавио Господу ријечи народне.
10. И рече Господ Мојсију: иди к народу, и *освештај их данас и сјутра, и нека оперу хаљине своје;
*Јевр. 10, 22.
11. И нека буду готови за трећи дан, јер ће у трећи дан сићи Господ на гору Синајску пред свијем народом.
12. А поставићеш народу међу унаоколо, и рећи ћеш: чувајте се да не ступите на гору и да се не дотакнете краја њезина; *што се год дотакне горе, погинуће;
*Јевр. 12, 20.
13. Тога да се нико не дотакне руком, него камењем да се заспе или да се устријели, било живинче или човјек, да не остане у животу. Кад рог затруби отежући онда нека пођу на гору.
14. И Мојсије сиђе с горе к народу; и освешта народ, и опраше хаљине своје.
15. И рече народу: будите готови за трећи дан, и не лијежите са женама.
16. А трећи дан кад би ујутру, громови загрмјеше и муње засијеваше, и поста густ облак на гори, и затруби труба веома јако, да задрхта сав народ који бијаше у околу.
17. Тада Мојсије изведе народ из окола пред Бога, и стадоше испод горе.
18. А гора се Синајска сва димљаше, јер сиђе на њу Господ у огњу; и дим се из ње подизаше као дим из пећи, и сва се гора тресијаше веома.
19. И труба све јаче трубљаше, и Мојсије говораше а Бог му одговараше гласом.
20. И Господ сишавши на гору Синајску, на врх горе, позва Мојсија на врх горе; и изађе Мојсије.
21. А Господ рече Мојсију: сиђи, опомени народ да не преступе међе да виде Господа, да не би изгинули од мене.
22. И сами свештеници, који приступају ка Господу, нека се освештају, да их не би побио Господ.
23. А Мојсије рече Господу: неће моћи народ изаћи на гору Синајску, јер си нас ти опоменуо рекавши: начини међу гори и освештај је.
24. А Господ му рече: иди, сиђи, па онда дођи ти и Арон с тобом; а свештеници и народ нека не преступе међе да се попну ка Господу, да их не би побио.
25. И сиђе Мојсије к народу и каза им.
Десет светијех заповијести.
20. Тада рече Бог све ове ријечи говорећи:
2. Ја сам Господ Бог твој, који сам те извео из земље Мисирске, из дома ропскога.
3. Немој имати других Богова уза ме.
4. *Не гради себи лика резана нити какве слике од онога што је горе на небу, или доље на земљи, или у води испод земље.
*3 Мој. 26, 1. 5 Мој. 27, 15. Псал. 97, 7.
5. Немој им се клањати нити им служити, јер сам ја Господ Бог твој, Бог ревнитељ, који походим гријехе отачке на синовима до трећега и до четвртога кољена, онијех који мрзе на мене;
6. А Чиним милост на тисућама онијех који ме љубе и чувају заповијести моје.
7. Не узимај узалуд имена Господа Бога својега; јер неће пред Господом бити прав ко узме име његово узалуд.
8. Сјећај се дана од одмора да га светкујеш.
9. Шест дана ради, и свршуј све послове своје.
10. А седми је дан одмор Господу Богу твојему; тада немој радити ниједнога посла, ни ти, ни син твој, ни кћи твоја, ни слуга твој, ни слушкиња твоја, ни живинче твоје, ни странац који је међу вратима твојим.
11. Јер је *за шест дана створио Господ небо и земљу, море и што је год у њима; а у седми дан почину; зато је благословио Господ дан од одмора и посветио га.
*1 Мој. 2, 2. Мат. 15, 4. Еф. 6, 2.
12. Поштуј оца својега и матер своју, да ти се продуље дани на земљи, коју ти да Господ Бог твој.
13. *Не убиј.
*5 Мој. 5, 17. Мат. 5, 21. Рим. 13, 9.
14. Не чини прељубе.
15. *Не кради.
*3 Мој. 19, 11.
16. *Не свједочи лажно на ближњега својега.
*2 Мој. 23, 1.
17. *Не пожели куће ближњега својега, не пожели жене ближњега својега, ни слуге његова, ни слушкиње његове, ни вола његова, ни магарца његова, нити ишта што је ближњега твојега.
*Рим. 7, 7; 13, 9.
18. И сав народ видје гром и муњу и трубу гдје труби и гору гдје се дими; и народ видјевши то узмаче се и стаде издалека,
19. И рекоше Мојсију: *говори нам ти, и слушаћемо; а нека нам не говори Бог, да не помремо.
*Јевр. 12, 19.
20. А Мојсије рече народу: не бојте се, јер Бог дође да вас искуша и да вам пред очима буде страх његов да не бисте гријешили.
21. И народ стајаше издалека, а Мојсије приступи к мраку у којем бјеше Бог.
22. И Господ рече Мојсију: овако кажи синовима Израиљевим: видјели сте гдје вам с неба говорих.
23. Не градите уза ме богова сребрнијех, ни богова златнијех не градите себи.
24. Олтар од земље начини ми, на којем ћеш ми приносити жртве своје паљенице и жртве своје захвалне, ситну и крупну стоку своју. На којем год *мјесту заповједим да се спомиње име моје, доћи ћу к теби и благословићу те.
*5 Мој. 12, 5.
25. Ако ли ми *начиниш олтар од камена, немој начинити од тесанога камена; јер ако повучеш по њему гвожђем, оскврнићеш га.
*5 Мој. 27, 5. Ису. 8, 31.
26. Немој уз басамаке ићи к олтару мојему, да се не би открила голотиња твоја код њега.
Закон о ропству, убиству и тјелеснијем повредама.
21. А ово су закони које ћеш им поставити:
2. *Ако купиш роба Јеврејина, шест година нека ти служи, а седме нек отиде слободан без откупа.
*3 Мој. 25, 39, 40; 5 Мој. 15, 12. Јер. 34, 14.
3. Ако буде дошао инокосан, нека и отиде инокосан; ако ли буде имао жену, нека иде и жена с њим.
4. Ако га господар његов ожени, и жена му роди синове или кћери, жена с дјецом својом нека буде господару његову, а он нека отиде сам.
5. Ако ли роб рече тврдо: љубим господара својега, жену своју и дјецу своју, нећу да идем да будем слободан,
6. Онда нека га доведе господар његов пред *судије и постави на вратима или код довратка, и ондје нека му господар пробуши ухо шилом, па нека му робује довијека.
*2 Мој. 22, 8, 28.
7. Ако ко прода кћер своју да буде робиња, да не одлази као робови што одлазе.
8. Ако не буде по вољи господару својему, и он је не узме за жену, нека је пусти на откупе; али да нема власти продати је у туђ народ учинивши јој невјеру.
9. Ако ли је заручи сину својему, да јој учини по праву које имају кћери.
10. Ако ли узме другу, да јој не умали хране ни одијела ни заједнице.
11 Ако јој ово троје не учини, онда нек отиде без откупа.
12. Ко *удари човјека, те умре да се погуби.
*1 Мој. 9, 6.
13. *Ако ли не буде хтио, него му га Бог даде у руке, одредићу ти мјесто куда може утећи.
*4 Мој. 35, 22; 5 Мој. 19, 4, 5.
14. Ако би ко нахвалице устао на ближњега својега да га убије из пријеваре, одвуци га и од олтара мојега да се погуби.
15. Ко удари оца својега или матер своју, да се погуби.
16. *Ко украде човјека и прода или се нађе у његовијем рукама, да се погуби.
*5 Мој. 24. 7.
17. *Ко опасује оца својега или м