превод Ђура Даничић
Књига пророка Јеремије
КЊИГА ПРОРОКА ЈЕРЕМИЈЕ
Јеремија позван за пророка.
1. Ријечи Јеремије сина Хелкијина између свештеника који бијаху у Анатоту у земљи Венијаминовој,
2. Којему дође ријеч Господња у вријеме Јосије сина Амонова, цара Јудина, тринаесте године царовања његова,
3. И у вријеме Јоакима сина Јосијина, цара Јудина, до свршетка једанаесте године царовања Седекије сина Јосијина над Јудом, док не би пресељен Јерусалим, *петога мјесеца.
*2 Цар. 25, 8.
4. И дође ми ријеч Господња говорећи:
5. Прије *него те саздах у утроби, знах те; и прије него изиде из утробе, посветих те; за пророка народима поставих те.
*Иса. 49, 1.
6. А ја рекох: *ох, Господе, Господе! ево, не знам говорити, јер сам дијете.
*Иса. 6, 5.
7. А Господ ми рече: не говори: дијете сам; него иди куда те год пошљем, и говори што ти год кажем.
8. Не бој их се, јер сам ја с тобом да те избављам, говори Господ.
9. И пруживши Господ руку своју дотаче се уста мојих, и рече ми Господ: ето, метнух ријечи своје у твоја уста.
10. Види, постављам те данас над народима и царствима *да истребљујеш и обараш, и да затиреш и раскопаваш, и да градиш и да садиш.
*Јер. 18, 7.
11. Послије ми дође ријеч Господња говорећи: шта видиш, Јеремија? И рекох: видим прут бадемов.
12. Тада ми рече Господ: добро си видио, јер ћу настати око ријечи своје да је извршим.
13. Опет ми дође ријеч Господња другом говорећи: шта видиш? И рекох: видим лонац гдје ври, и предња му је страна према сјеверу.
14. Тада ми рече Господ: са сјевера ће навалити зло на све становнике ове земље.
15. Јер, гле, ја ћу сазвати све подорице из сјевернијех царстава, вели Господ, те ће доћи, и сваки ће метнути свој пријесто на вратима Јерусалимским и око свијех зидова његовијех и око свијех градова Јудинијех.
16. И изрећи ћу им суд свој за сву злоћу њихову што ме оставише, и кадише другим боговима, и клањаше се дјелу руку својих.
17. Ти дакле опаши се и устани и говори им све што ћу ти заповједити; не бој их се, да те не бих сатро пред њима.
18. Јер ево ја те постављам данас као *тврд град и као ступ гвозден и као зидове мједене свој овој земљи, царевима Јудинијем и кнезовима његовијем и свештеницима његовијем и народу земаљском.
*Јер. 15, 20.
19. Они ће ударити на те, али те неће надвладати, јер сам ја с тобом, вели Господ, да те избављам.
Израиљева незахвалност и казна.
2. Опет ми дође ријеч Господња говорећи:
2. Иди и вичи Јерусалиму да чује и говори: овако вели Господ: опомињем те се по милости у младости твојој и по љубави о вјеридби твојој, кад иђаше за мном по пустињи, и по земљи гдје се не сије.
3. Израиљ бјеше светиња Господу и првина од родова његовијех; који је јеђаху сви бијаху криви, зло долажаше на њих, вели Господ.
4. Чујте ријеч Господњу, доме Јаковљев и све породице дома Израиљева.
5. Овако вели Господ: *каку неправду нађоше оци ваши у мене, те отступише од мене, и присташе за ништавилом, и посташе ништави?
*Мих. 6, 3.
6. И не рекоше: гдје је Господ који нас је извео из земље Мисирске, који нас је водио по пустињи, по земљи пустој и пуној пропасти, по земљи сухој и гдје је сјен смртни, по земљи преко које нико није ходио и у којој нико није живио?
7. И кад вас доведох у земљу родну да једете род њезин и добра њезина, дошавши оскврнисте земљу моју и од нашљедства мојега начинисте гад.
8. Свештеници не рекоше: гдје је Господ? И који се баве законом не познаше ме, и пастири одусташе ме, и пророци пророковаше Валом и идоше за стварима залуднијем.
9. Зато ћу се још прети с вама, вели Господ, и са синовима синова ваших прећу се.
10. Јер прођите острва Китимска и видите, и пошљите у Кидар, и разгледајте добро, и видите је ли било тако што:
11. Је ли који народ промијенио богове, ако и нијесу богови? а мој народ промијени славу своју на ствар залудну.
12. Чудите се томе, небеса, и згрозите се и упропастите се! вели Господ.
13. Јер два зла учини мој народ: оставише мене, *извор живе воде, и ископаше себи студенце, студенце испроваљиване, који не могу да држе воде.
*Псал. 36, 9; Јер. 17, 13.
14. Је ли Израиљ роб? је ли роб у кући рођен? зашто поста грабеж?
15. Рикаше на њ лавићи и дизаше глас свој, и обратише земљу његову у пустош; градови су му попаљени, те нема никога да живи у њима.
16. И синови Нофски и Тафнески опасоше ти тјеме.
17. Нијеси ли то сам себи учинио оставив Господа Бога својега кад те вођаше путем?
18. А сада што ће ти пут Мисирски да пијеш воде Сиорске? што ли ће ти пут Асирски да пијеш воде из ријеке?
19. Твоја ће те злоћа покарати и твоје ће те одметање прекорити. Познај дакле и види да је зло и горко што си оставио Господа Бога својега и што нема страха мојега у теби, вели Господ Господ над војскама.
20. Јер давно изломих јарам твој и раскидох свезе твоје, и ти рече: нећу бити слуга; а *на сваки високи хум и под свако зелено дрво идеш да се курваш.
*Иса. 57, 5; Јер. 3, 6.
21. *Ја те посадих лозу изабрану, све сјеме истинито; па како ми се промијени и изметну се одвода од туђе лозе?
*Иса. 5, 1.
22. Да се измијеш салитром и узмеш много сапуна, опет ће се познавати безакоње твоје преда мном, вели Господ Господ.
23. Како можеш рећи: нијесам се оскврнио, нијесам ишао за Валима? Погледај пут свој по долу; познај шта си учинила, брза камило, која остављаш знаке на својим путовима.
24. Као дивља магарица, која је навикла на пустињу и по жељи душе своје вуче у се вјетар, кад навали, ко ће је вратити? који је траже неће се уморити, наћи ће је у мјесецу њезину.
25. Чувај ногу своју, да није боса, и грло своје, да не жедни. Али ти велиш: од тога нема ништа; не, јер љубим туђе, и за њима ћу ићи.
26. Као што се лупеж посрами кад се ухвати, тако ће се посрамити дом Израиљев, они цареви њихови, кнезови њихови, и свештеници њихови и пророци њихови,
27. Који говоре дрвету: ти си отац мој; и камену: ти си ме родио; јер ми окренуше леђа а не лице; а кад су у невољи говоре: устани и избави нас.
28. А *гдје су богови твоји које си начинио себи? нека устану, ако те могу избавити кад си у невољи, јер † имаш, Јуда, богова колико градова.
*Суд. 10, 14; † Јер. 11, 13.
29. Зашто хоћете да се правдате са мном? ви сте се сви одметнули од мене, вели Господ.
30. Узалуд *бих синове ваше, не примише науке; мач ваш прождрије пророке ваше као лав који дави.
*Иса. 1, 5.
31. О роде! видите ријеч Господњу; бијах ли пустиња Израиљу или мрачна земља? зашто говори мој народ: господари смо, нећемо више доћи к теби?
32. Заборавља ли дјевојка свој накит и невјеста урес свој? а народ мој заборави ме толико дана да им нема броја.
33. Зашто говориш да је добар твој пут тражећи што љубиш? па си и неваљале жене научио својим путовима.
34. И јоште на скутовима твојим налази се крв сиромаха правијех; не налазим копајући, него је на свјема њима.
35. А ти говориш: нијесам крив, гњев се је његов одвратио од мене. Ево ја ћу се прети с тобом што говориш: нијесам згријешио.
36. Зашто трчкаш тако мијењајући свој пут? Посрамићеш се од Мисирца како си се посрамио од Асирца.
37. Отићи ћеш и одатле с рукама над главом својом, јер Господ одбацује узданице твоје, и нећеш бити срећан у њима.
Позив на покајање. Обрицање Божије милости.
3. Говоре: ако ко пусти жену своју, и она отишавши од њега уда се за другога, *хоће ли се онај вратити к њој? Не би ли се сасвијем оскврнила она земља? А ти си се курвала с многим милосницима; али опет врати се к мени, вели Господ.
*5 Моj. 24, 4.
2. Подигни очи своје к висинама, и погледај гдје се нијеси курвала; на путовима си сједела чекајући их као Арапин у пустињи, и оскврнила си земљу курварством својим и злоћом својом.
3. Зато се уставише дажди, и не би познога дажда; али у тебе бјеше чело жене курве, и не хтје се стидјети.
4. Хоћеш ли отселе викати к мени: оче мој, ти си вођ младости моје?
5. Хоће ли се срдити једнако? хоће ли се гњевити довијека? Ето, говориш, а чиниш зло колико год можеш.
6. Још ми рече Господ за времена цара Јосије: јеси ли видио што учини одметница, Израиљ? како одлази *на свако високо брдо и под свако зелено дрво, и курва се ондје.
*Јер. 2, 20.
7. И пошто учини све то, рекох: врати се к мени; али се не врати; и то видје невјерница, сестра њезина, Јуда.
8. И свидје ми се *за све то што учини прељубу одметница Израиљ да је † пустим и дам јој књигу распусну; **али се не побоја невјерница сестра јој Јуда, него отиде, те се и она прокурва.
*Језек. 23, 9. † 2 Цар. 17, 18; **Језек. 23, 11.
9. И срамотнијем курвањем својим оскврни земљу, јер чињаше прељубу с каменом и с дрветом.
10. И код свега тога не врати се к мени невјерница сестра јој Јуда свијем срцем својим, него лажно, говори Господ.
11. Зато ми рече Господ: одметница Израиљ оправда се више него невјерница Јуда.
12. Иди и вичи ове ријечи к сјеверу, и реци: врати се, одметнице Израиљу, вели Господ, и нећу пустити да падне гњев мој на вас, јер сам *милостив, вели Господ, нећу се гњевити довијека.
*Псал. 103, 8, 9.
13. Само познај безакоње своје, да си се одметнула Господу Богу својему, ти си тумарала к туђима под свако дрво зелено, и нијесте слушали гласа мојега, вели Господ.
14. Обратите се, синови одметници, вели Господ, *јер сам ја муж ваш, и узећу вас, једнога из града и два из породице, и одвешћу вас у Сион.
*Oс. 2, 21.
15. И даћу вам *пастире по срцу својему, који ће вас пасти знањем и разумом.
*Јер. 23, 4.
16. И кад се умножите и народите у земљи, онда се, вели Господ, неће више говорити: ковчег завјета Господњега; нити ће им долазити на ум нити ће га помињати, нити ће ходити к њему, нити ће га више оправљати.
17. У то ће се вријеме Јерусалим звати пријесто Господњи, и сви ће се народи сабрати у њ, к имену Господњему у Јерусалиму, и неће више ићи по мисли срца својега злога.
18. У то ће вријеме *дом Јудин ићи с домом Израиљевијем, и доћи ће заједно из земље сјеверне у земљу коју дадох у нашљедство оцима вашим.
*Иса. 11, 13.
19. Али ја рекох: како би те поставио међу синове и дао ти земљу жељену, красно нашљедство мноштва народа? И рекох: ти ћеш ме звати: оче мој; и нећеш се одвратити од мене.
20. Доиста као што жена изневјери друга својега, тако изневјеристе мене, доме Израиљев, вели Господ.
21. Глас по високим мјестима нека се чује, плач, молбе синова Израиљевијех, јер превратише пут свој, заборавише Господа Бога својега.
22. Вратите се, синови одметници, и *исцијелићу одмете ваше. Ево, ми идемо к теби, јер си ти Господ Бог наш.
*Ос. 6, 1.
23. Доиста, залуду су хумови, мноштво гора; доиста, у Господу је Богу нашем спасење Израиљево.
24. Јер та срамота прождрије труд отаца наших од дјетињства нашега, овце њихове и говеда њихова, синове њихове и кћери њихове.
25. Лежимо у срамоти својој, и покрива нас руг наш; јер Господу Богу својему гријешисмо ми и оци наши од дјетињства својега до данас, и не слушасмо гласа Господа Бога својега.
Поновна бесједа ради покајања. Прорицање о пустошењу Јудејске земље. Жалост пророкова.
4. Ако ћеш се вратити, Израиљу, вели Господ, к мени се врати, и ако уклониш гадове своје испред мене, нећеш се скитати.
2. И клећеш се *истинито, вјерно и право: тако да је жив Господ. И народи ће се благосиљати њим, и њим ће се хвалити.
*Иса. 65, 16.
3. Јер овако вели Господ Јудејцима и Јерусалимљанима: *орите себи крчевину, и не сијте у трње.
*Ос. 10, 12.
4. *Обрежите се Господу, и скините окрајак са срца својега, Јудејци и Јерусалимљани, да не изиде јарост моја као огањ и разгори се да не буде никога ко би угасио за зла дјела ваша.
*5 Мој. 10, 16; Јер. 9, 20.
5. Објавите у Јудеји и огласите у Јерусалиму и реците: трубите у трубу по земљи; вичите, сазовитe народ и реците: скупите се, и уђимо у тврде градове.
6. Подигните заставу према Сиону, бјежите и не стајте, јер ћу довести зло од *сјевера и погибао велику.
*Јер. 1, 13-15.
7. Излази лав из честе своје и који затире народе кренувши се иде с мјеста својега да обрати земљу твоју у пустош, градови твоји да се раскопају да не буде никога у њима.
8. Зато припашите костријет, плачите и ридајте, јер се жестоки гњев Господњи није одвратио од нас.
9. И тада ће, вели Господ, нестати срца цару и срца кнезовима, и свештеници ће се удивити и пророци ће се зачудити.
10. И рекох: ах Господе Господе! баш си преварио овај народ и Јерусалим говорећи: имаћете мир, а мач дође до душе.
11. У то ће се вријеме казати овоме народу и Јерусалиму: вјетар врућ с високих мјеста у пустињи дува ка кћери народа мојега, не да провије ни прочисти.
12. Вјетар јачи од тијех доћи ће ми; и ја ћу им сада изрећи суд.
13. Гле, као облак подиже се, и кола су му као вихор, коњи су му бржи од орлова. Тешко нама! пропадосмо.
14. *Умиј срце своје ода зла, Јерусалиме, да би се избавио; докле ће стајати у теби мисли твоје ништаве?
*Иса. 1, 16.
15. Јер глас јавља од Дана, и оглашује зло од горе Јефремове.
16. Казујте народима; ево оглашујте за Јерусалим да иду стражари из даљне земље, и пуштају глас свој на градове Јудине.
17. Као чувари пољски стаће око њега, јер се одметну од мене, вели Господ.
18. Пут твој и дјела твоја то ти учинише; то је од зла твојега да је горко и да ти допире до срца.
19. Јаох утроба, јаох утроба! боли ме у срцу; срце ми бије; не могу мучати; јер глас трубни чујеш, душо моја, вику убојну.
20. Погибао на погибао оглашује се; јер се пустоши сва земља, наједанпут ће се опустошити моји шатори, завјеси моји за час.
21. Докле ћу гледати заставу? слушати глас трубни?
22. Јер је народ мој безуман, не познаје ме, луди су синови и без разума, мудри су да зло чине, а добро чинити не умију.
23. Погледах на земљу, а гле без обличја је и пуста; и на небо, а свјетлости његове нема.
24. Погледах на горе, а гле, тресу се и сви хумови дрмају се.
25. Погледах, а гле, нема човјека, и све птице небеске одлетјеле.
26. Погледах, а гле, Кармил је пустиња и сви градови његови оборени од Господа, од жестокога гњева његова.
27. Јер овако говори Господ: сва ће земља опустјети; *али нећу сасвијем затрти.
*Јер. 5, 10, 18.
28. Зато ће тужити земља, и небо ће горе потамњети, јер рекох, намислих, и нећу се раскајати, нити ћу ударити натраг.
29. Од вике коњика и стријелаца побјећи ће сви градови, отићи ће у густе шуме и на стијене ће се попети; сви ће градови бити остављени и нико неће у њима живјети.
30. А ти, опустошена, шта ћеш чинити? Ако се и облачиш у скерлет, ако се и китиш накитом златнијем, и мажеш лице своје, залуду се красиш, презиру те милосници, траже душу твоју.
31. Јер чујем глас као породиљин, цвиљење као жене која се први пут порађа, глас кћери Сионске, која рида, пружа руке своје говорећи: тешко мени! јер ми нестаје душа од убилаца.
Различити гријеси јудејскога народа и пријетња казнама због њих.
5. Прођите по улицама Јерусалимским, и видите сада и разберите и потражите по улицама његовијем, хоћете ли наћи човјека, има ли ко да чини што је право и да тражи истину, па ћу опростити.
2. Ако и говоре: тако да је жив Господ! опет се криво куну.
3. Господе! не гледају ли очи твоје на истину! *Бијеш их, али их не боли; сатиреш их, али неће да приме науке, тврђе им је лице од камена, неће да се обрате.
*Јер. 2, 30.
4. И ја рекох: сиромаси су, лудо раде, јер не знају пута Господњега, закона Бога својега.
5. Идем к властелима, и њима ћу говорити, јер они знају пут Господњи, закон Бога својега; али и они изломише јарам, покидаше свезе.
6. Зато ће их побити лав из шуме, вук ће их вечерњи потрти, рис ће вребати код градова њиховијех, ко год изиде из њих биће растргнут, јер је много гријеха њиховијех и силни су одмети њихови.
7. Како ћу ти опростити то? Синови твоји оставише мене, и куну се онима који нијесу богови. Како их наситих, стадоше чинити прељубу, и у кућу курвину стјечу се гомилом.
8. Јутром су кад устају као товни коњи, сваки рже за женом ближњега својега.
9. *Зато ли нећу походити? вели Господ, и душа моја неће ли се осветити таком народу?
*Јер. 5, 29.
10. Изидите му на зидове и развалите, *али немојте сасвијем затрти, скините му пријеворнице, јер нијесу Господње.
*Јер. 4, 27.
11. Јер ме сасвијем изневјери дом Израиљев и дом Јудин, вели Господ.
12. Ударише у бах Господу и рекоше: није тако, неће нас зло задесити, и нећемо видјети мача ни глади.
13. А ти пророци отићи ће у вјетар, и ријечи нема у њима, њима ће бити тако.
14. Зато овако вели Господ Господ над војскама: кад тако говорите, ево ја ћу учинити да ријечи моје у устима твојим буду као огањ, а овај народ дрва, те ће их спалити.
15. Гле, ја ћу довести на вас *народ из далека, доме Израиљев, вели Господ, народ јак, народ стар, народ којем језика нећеш знати нити ћеш разумјети што говори;
*Јер. 6, 22.
16. Којему је тул као гроб отворен, сви су јаки.
17. И појешће љетину твоју и хљеб твој, што синови твоји и кћери твоје шћаху јести, појешће овце твоје и говеда твоја, појешће винову лозу твоју и смокве твоје, и мачем ће затрти тврде градове твоје у које се уздаш.
18. Али ни тада вели Господ, нећу вас сасвијем затрти.
19. Јер кад речете: зашто нам чини Господ Бог наш све ово? тада им реци: како остависте мене и служисте туђим боговима у земљи својој, тако ћете служити туђинцима у земљи која није ваша.
20. Јавите ово у дому Јаковљеву, и огласите у Јуди, говорећи:
21. Чујте ово, *луди и безумни народе, који имате очи а не видите, који имате уши а не чујете.
*Иса. 6, 9.
22. Мене ли се нећете бојати? вели Господ; од мене ли нећете дрктати? који поставих пијесак *мору за међу вјечном наредбом, и неће пријећи преко ње; ако му и устају вали, неће надјачати, ако и буче, неће је пријећи.
*Јов 38, 10, 11.
23. Али је у народа овога срце упорно и непокорно; отступише и отидоше.
24. Нити рекоше у срцу свом: бојмо се Господа Бога својега, *који нам даје дажд рани и позни на вријеме, и чува нам недјеље одређене за жетву.
*Дјел. 14, 17.
25. Безакоња ваша одвраћају то, и гријеси ваши одбијају добро од вас.
26. Јер се налазе у народу мом безбожници, који вребају као птичари кад се притаје, мећу замке да хватају људе.
27. Као крлетка пуна птица тако су куће њихове пуне пријеваре; зато посташе велики и обогатише.
28. Угојише се, сјају се, мимоилазе зло, *не чине правде ни сирочету, и опет им је добро, и не дају правице убогима.
*Иса. 1, 23.
29. *Зато ли нећу походити? вели Господ, и душа моја неће ли се осветити таквом народу?
*Јер. 5, 9.
30. Чудо и страхота бива у земљи.
31. Пророци пророкују лажно, и свештеници господују преко њих, и народу је мојему то мило. А шта ћете радити на пошљедак?
На народ поуздан долазе страшни непријатељи.
6. Скупите се из Јерусалима, синови Венијаминови, и у Текуји затрубите у трубу, и подигните знак огњен над Вет-Акеремом, *јер се види зло од сјевера и велика погибао.
*Јер. 4, 6.
2. Учиних кћер Сионску да је као лијепа и њежна дјевојка.
3. К њој ће доћи пастири са стадима својим, *разапеће око ње шаторе, сваки ће опасти своје мјесто.
*Јер. 4, 17.
4. Спремите рат на њу, устаните да ударимо у подне. Тешко нама, јер дан наже, и сјенке вечерње одуљаше.
5. Устаните да ударимо обноћ и развалимо дворове њезине.
6. Јер овако говори Господ над војскама: сијеците дрва, и начините опкопе према Јерусалиму; то је град који треба походити; колики је год, насиље је у њему.
7. Као што извор точи воду своју, тако он точи злоћу своју; насиље и отимање чује се у њему, преда мном су једнако болови и ране.
8. Поправи се, Јерусалиме, да се не отргне душа моја од тебе, да те не обратим у пустињу, у земљу гдје се не живи.
9. Овако говори Господ над војскама: остатак ће се Израиљев пабирчити као винова лоза. Турај руку своју као берач у котарице.
10. Коме ћу говорити и свједочити да чују? Гле, ухо им је необрезано, те не могу чути; гле, ријеч је Господња њима потсмијех, није им мила.
11. Зато сам пун гњева Господњега; изнемогох устежући га; просућу га на дјецу по улицама и на сабране младиће, и човјек и жена ухватиће се, и стари и временити.
12. И куће ће њихове припасти другима, и њиве и жене, кад махнем руком својом на становнике ове земље, вели Господ.
13. Јер од малога до великога сви се дадоше на *лакомство, и пророк и свештеник, сви су варалице.
*Јер. 8, 10.
14. И *лијече ране кћери народа мојега овлаш, говорећи: мир, мир; а мира нема.
*Језек. 13, 10.
15. Еда ли се постидјеше што чинише гад? Нити се постидјеше нити знају за стид; зато ће попадати међу онима који падају; кад их походим, попадаће, вели Господ.
16. Господ рече овако: станите на путовима и погледајте, и питајте за старе стазе, који је пут добар, па идите по њему, и наћи ћете *мир души својој. А они рекоше: нећемо да идемо.
*Мат. 11, 29.
17. И поставих вам *стражаре говорећи: пазите на глас трубни. А они рекоше: нећемо да пазимо.
*Језек. 3, 17.
18. Зато чујте, народи, и познај, зборе, што је међу њима.
19. *Чуј, земљо! ево ја ћу пустити зло на овај народ, плод мисли њиховијех, јер не пазе на моје ријечи, и одбацише закон мој.
*Иса. 1, 2.
20. *Што ће ми тамјан, што долази из Саве, и добри цимет из далеке земље? Жртве ваше паљенице нијесу ми угодне, нити су ми приноси ваши мили.
*Иса. 1, 11.
21. Зато овако говори Господ: ево ја ћу метнути овом народу сметње, о које ће се спотаћи и оцеви и синови, сусјед и пријатељ му, и погинуће.
22. Овако говори Господ: ево народ ће доћи из земље *сјеверне, и велик ће народ устати од крајева земаљских.
*Јер. 5, 15.
23. Лук и копље носиће, жестоки ће бити и немилостиви глас ће им бучати као море, и јахаће на коњма, спремни као јунаци да се бију с тобом, кћери Сионска.
24. Кад чујемо Глас о њему, клонуће нам руке, туга ће нас спопасти и болови као породиљу.
25. Не излазите у поље, и путем не идите, јер је мач непријатељев и страх унаоколо.
26. Кћери народа мојега, припаши костријет и ваљај се у пепелу, жали као за сином јединцем и ридај горко, јер ће брзо доћи на нас затирач.
27. Поставих те да си стражара и град народу мом да дознајеш и извиђаш пут њихов.
28. Сви су одметници над одметницима, иду те опадају, *мјед су и гвожђе, сви су покварени.
*Језек. 22, 18.
29. Изгорјеше мјехови, огањ сажеже олово, узалуд се претапа, јер се зла не могу одлучити.
30. *Они ће се звати сребро лажно, јер их Господ одбаци.
*Иса. 1, 22.
Само спољашње служење Богу без кајања гадно је пред Богом и не може поднијети суд.
7. Ријеч која дође Јеремији од Господа говорећи:
2. Стани на вратима дома Господњега, и огласи ондје ову ријеч, и реци: чујте ријеч Господњу, сви Јудејци, који улазите на ова врата да се поклоните Господу.
3. Овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: *поправите своје путове и дјела своја, па ћу учинити да станујете на овом мјесту.
*Јер. 26, 13.
4. Не уздајте се у лажне ријечи говорећи: црква Господња, црква Господња, црква Господња ово је.
5. Него доиста поправите своје путове и дјела своја, и судите право између човјека и ближњега његова.
6. Иностранцу, сироти и удовици не чините криво, и крви праве не прољевајте на овом мјесту, и не идите за другим боговима на своје зло.
7. Тада ћу учинити да станујете од вијека до вијека на овом мјесту, у земљи коју сам дао оцима вашим.
8. Ето, ви се уздате у ријечи лажне, које не помажу.
9. Крадете, убијате и чините прељубу, кунете се криво, и кадите Валима, и идете за другим боговима, којих не знате;
10. Па онда доходите и стајете преда мном у овом дому, који се зове мојим именом, и говорите: избависмо се, да чините све ове гадове.
11. Је ли овај дом, који се зове мојим именом, у вашим очима *пећина хајдучка? Гле, и ја видим, вели Господ.
*Мат. 21, 13.
12. Него идите сада на *моје мјесто, које је било у Силому, гдје намјестих име своје испочетка, и видите † што сам му учинио за злоћу народа својега Израиља.
*Ису. 18, 1; † 1 Сам. 4, 11; Псал. 78, 60.
13. Зато сада, што чините сва она дјела, вели Господ, и што вам говорим зарана једнако, а ви не слушате, и *кад вас зовем, а ви се не одзивате,
*Прич. 1, 24; Иса. 65, 12.
14. Зато ћу учинити тому дому, који се зове мојим именом, у који се ви уздате, и овому мјесту, које дадох вама и оцима вашим, као што сам учинио *Силому.
*Јер. 26, 6.
15. И одбацићу вас од лица својега, *као што сам одбацио сву браћу вашу, све сјеме Јефремово.
*2 Цар. 17, 23.
16. *Ти се дакле не моли за тај народ, и не подижи вике ни молбе за њих, и не говори ми за њих; јер те нећу услишити.
*Јер. 11, 14; 14, 11.
17. Зар не видиш шта чине по градовима Јудинијем и по улицама Јерусалимским?
18. *Синови купе дрва, а оцеви ложе огањ, и жене мијесе тијесто, да пеку колаче царици небеској, и да љевају наљеве другим боговима, да би мене дражили.
*Јер. 44, 17.
19. Мене ли драже? говори Господ; еда ли не себе, на срамоту лицу својему?
20. Зато овако говори Господ Господ: гле, гњев мој и јарост моја излиће се на ово мјесто, на људе и на стоку и на дрвета пољска и на род земаљски, и распалиће се, и неће се угасити.
21. Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: жртве своје паљенице саставите са приносима својим, и једите месо.
22. *Јер не говорих оцима вашим, нити им заповједих, кад их изведох из земље Мисирске, за жртве паљенице ни за приносе.
*1 Сам. 15, 22.
23. Него им ово заповједих говорећи: слушајте глас мој и *бићу вам Бог и ви ћете ми бити народ, и идите свијем путовима које вам заповједих, да би вам добро било.
*2 Мој. 19, 5.
24. *Али не послушаше, нити уха својега пригнуше, него идоше по савјетима и мислима злога срца својега, и отидоше натраг а не напријед.
*Јер. 11, 8.
25. Откад изиђоше оци ваши из земље Мисирске до данас, слах к вама све слуге своје пророке сваки дан зарана и без престанка.
26. Али не послушаше ме, нити уха својега пригнуше, него бијаху тврдоврати и чинише горе него оци њихови.
27. Говорићеш им све ове ријечи, али те неће послушати; и зваћеш их, али ти се неће одазвати.
28. Зато им реци: ово је народ који не слуша гласа Господа Бога својега, нити прима науке; пропаде вјера и неста је из уста њиховијех.
29. Остризи косу своју и баци је, и заридај иза гласа на високим мјестима, јер одбаци Господ и остави род, на који се разгњеви.
30. Јер синови Јудини учинише што је зло преда мном, говори Господ, метнуше гадове своје у дом који се зове мојим именом, да би га оскврнили.
31. И саградише *висине Тофету, који је у долини сина Еномова, да сажижу синове своје и кћери своје огњем, што нијесам заповједио нити ми је дошло на ум.
*2 Цар. 23, 10.
32. Зато ево, *иду дани, вели Господ, кад се више неће звати Тофет ни долина сина Еномова, него долина крвна, и погребаваће се у Тофету, јер неће бити мјеста.
*Јер. 19, 6.
33. И мртва ће тјелеса народа овога бити храна птицама небеским и звијерју земаљском, и неће бити никога да их плаши.
34. И учинићу, *те ће из градова Јудинијех и с улица Јерусалимских нестати гласа радосна и гласа весела, гласа женикова и гласа невјестина; јер ће земља опустјети.
*Јер 16, 9.
Највећа срамота, пустошење и прогонство сналази народ због његова отпадништва.
8. У то вријеме, говори Господ, извадиће се из гробова кости царева Јудинијех и кости кнезова његовијех и кости свештеничке и кости пророчке, и кости становника Јерусалимских;
2. И разметнуће се према сунцу и мјесецу и свој војсци небеској, које љубише и којима служише и за којима идоше и које тражише и којима се клањаше; неће се покупити ни погрепсти, него ће бити гној по земљи.
3. И вољеће смрт него живот сав остатак што их остане од овога рода злога, што их остане по свијем мјестима куда их ражденем, говори Господ над војскама.
4. Још им реци: овако вели Господ: ко падне, не устаје ли? ко зађе, не враћа ли се?
5. Зашто је зашао тај народ Јерусалимски засвагда? Држе се пријеваре, неће да се обрате.
6. Пазио сам и слушао, не говоре право, нема никога да се каје за зло своје, да рече: што учиних? Сваки је окренуо својим трком, као кољ кад нагне у бој.
7. И *рода под небом зна своје вријеме, грлица и ждрао и ласта пазе на вријеме кад долазе; а народ мој не зна суда Господњега.
*Иса. 1, 3.
8. Како говорите: мудри смо, и закон је Господњи у нас? Доиста, гле, лаж учини лажљива писаљка књижевничка.
9. Мударци се осрамотише, уплашише се и ухватише се; ето, одбацише ријеч Господњу, па кака им је мудрост?
10. Зато ћу дати жене њихове другима, њиве њихове онима који ће их наслиједити, јер од малога до великога сви се додаше на *лакомство, и пророци и свештеници, сви су варалице.
*Иса. 56, 11; Јер. 6, 13.
11. Јер лијече ране кћери народа мојега овлаш говорећи: мир, мир; а мира нема.
12. Еда ли се постидјеше што чинише гад? Нити се постидјеше нити знају за стид; зато ће попадати међу онима који падају; кад их походим, попадаће, вели Господ.
13. Сасвијем ћу их истријебити, говори Господ, нема грозда на лози, ни смокве на дрвету, и лишће је опало; и што сам им дао узеће им се.
14. Што стојимо? скупите се и уђимо у тврде градове, и ондје мучимо; јер нас је Господ Бог наш умучкао напојивши нас *жучи, јер згријешисмо Господу.
*Јер. 9, 15.
15. *Чекасмо мир, али нема добра; и вријеме да оздравимо, а гле, страх.
*Јер. 14, 19.
16. Од Дана чу се фркање коња његовијех, од рзања пастуха његовијех сва се земља затресе, дођоше и поједоше земљу и све што бјеше у њој, градове и који живљаху у њима.
17. Јер, ево, ја ћу пустити на вас змије, аспиде, од којих нема *бајања, те ће вас уједати, говори Господ.
*Проп. 10, 11.
18. Окријепио бих се у жалости, али је срце у мени изнемогло.
19. Ето вике кћери народа мојега из даљне земље: зар Господ није у Сиону? цар његов зар није у њему? Зашто ме разгњевише својим ликовима резанијем, туђим таштинама?
20. Жетва је прошла, љето минуло, а ми се не избависмо.
21. Сатрвен сам што је кћи народа мојега сатрвена, у жалости сам, чудо освоји ме.
22. Нема ли *балсама у Галаду? нема ли ондје љекара? зашто се дакле не исцијели кћи народа мојега?
*Иса. 46, 11.
Јадиковање због покварености народа који је са својијем необрезанијем срцем презрео једини пут спасења.
9. О, *да би глава моја била вода, а очи моје извори сузни! да плачем дању и ноћу за побијенима кћери народа својега.
*Јер. 13, 17.
2. О, да ми је у пустињи станак путнички! да оставим народ свој и да отидем од њих, јер су сви прељубочинци, збор невјернички;
3. И запињу језик свој као лук да лажу, и осилише на земљи, али не за истину, него иду из зла у зло, нити знају за ме, говори Господ.
4. *Чувајте се сваки пријатеља својега и ниједноме брату не вјерујте; јер сваки брат ради да поткине другога, и сваки пријатељ иде те опада.
*Мих. 7, 5, 6.
5. И сваки вара пријатеља својега и не говори истине, уче језик свој да говори лаж, муче се да чине зло.
6. Стан ти је усред пријеваре; ради пријеваре неће да знају за ме, говори Господ.
7. Зато овако говори Господ над војскама: гле, претопићу их, и окушаћу их; јер што бих чинио ради кћери народа својега?
8. Језик им је стријела смртна, говори пријевару; устима говоре о миру с пријатељем својим, а у срцу намјештају засједу.
9. *Зато ли их нећу походити? говори Господ; душа моја неће ли се осветити таком народу?
*Јер. 5, 9.
10. За овијем горама ударићу у плач и у ридање, и *за торовима у пустињи у нарицање; јер изгорјеше да нико не пролази нити се чује глас од стада, и птице небеске и стока побјегоше и отидоше.
*Јер. 12, 4.
11. И обратићу Јерусалим у гомилу, у стан змајевски; и градове Јудине обратићу у пустош, да неће нико онуда живјети.
12. Ко је мудар да би разумио? и кому говорише уста Господња, да би објавио зашто земља пропаде и изгорје као пустиња да нико не пролази?
13. Јер Господ рече: што оставише закон мој, који метнух пред њих, и не слушаше гласа мојега и не ходише за њим,
14. Него *ходише за мислима срца својега и за Валима, чему их научише оци њихови,
*Јер. 7, 24.
15. Зато овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: *ево ја ћу нахранити тај народ пеленом и напојићу их жучи.
*Јер. 23, 15.
16. И *расијаћу их међу народе, којих не познаваше ни они ни оци њихови; и пуштаћу за њима мач докле их не истријебим.
*3 Мој. 26, 33.
17. Овако вели Господ над војскама: гледајте и зовите нарикаче нека дођу, и пошљите по вјеште нека дођу,
18. И нека брже наричу за нама, да се роне сузе од очију наших, и од вјеђа наших да тече вода.
19. Јер се гласно ридање чу од Сиона: како пропадосмо! посрамисмо се врло, јер се растављасмо са земљом, јер обарају станове наше.
20. Зато, жене, чујте ријеч Господњу и нека прими ухо ваше ријеч уста његовијех, и учите кћери своје ридати и једна другу нарицати.
21. Јер се попе смрт на прозоре наше и уђе у дворове наше да истријеби дјецу с улица и младиће с путова.
22. Реци: овако говори Господ: и мртва ће тјелеса људска лежати као гној по њиви и као руковети за жетеоцем, којих нико не купи.
23. Овако вели Господ: мудри да се не хвали мудрошћу својом, ни јаки да се не хвали снагом својом, ни богати да се не хвали богатством својим.
24. Него *ко се хвали, нека се хвали тијем што разумије и познаје мене да сам ја Господ који чиним милост и суд и правду на земљи, јер ми је то мило, говори Господ.
*1 Кор. 1, 31; 2 Кор. 10, 17.
25. Ето, иду дани, вели Господ, кад ћу походити све, обрезане и необрезане,
26. Мисирце и Јудејце и Едомце и синове Амонове и Моавце и све који се с краја стригу, који живе у пустињи; јер су сви ти народи необрезани, и сав је дом Израиљев необрезана срца.
Идоле и идолопоклонике живи ће Бог упропастити, а свој ће народ казнити с мјером.
10. Слушајте ријеч коју вам говори Господ, доме Израиљев.
2. Овако вели Господ: не учите се путу којим иду народи, и од знака небеских не плашите се, јер се од њих плаше народи.
3. Јер су уредбе у народа таштина, јер *сијеку дрво у шуми, дјело руку умјетничких сјекиром;
*Иса. 40, 19, 20.
4. Сребром и златом украшују га, клинима и чекићима утврђују га да се не помиче;
5. Стоје право као палме, не говоре; треба их носити, јер не могу ићи; не бој их се, јер не могу зла учинити, а не могу ни добра учинити.
6. Нико није као ти, Господе; велик си и велико је име твоје у сили.
7. Ко се не би тебе бојао, царе над народима! јер теби то припада; јер међу свијем мударцима у народа и у свијем царствима њиховијем нема такога какав си ти.
8. Него су сви луди и безумни, дрво је наука о таштини.
9. Сребро ковано доноси се из Тарсиса и злато из Уфаза, дјело умјетничко и руку златарских, одијело им је од порфире и скерлета, све је дјело умјетничко.
10. А Господ је прави Бог, Бог живи и цар вјечни, од његове срдње тресе се земља, и гњева његова не могу поднијети народи.
11. Овако им реците: богова, који нијесу начинили неба ни земље, нестаће са земље и испод неба.
12. Он је начинио земљу силом својом, утврдио васиљену мудрошћу својом, и разумом својим разастро небеса;
13. *Он кад пусти глас свој, буче воде на небесима, † подиже пару с крајева земаљских, пушта муње с даждем, и изводи вјетар из стаја његовијех.
*Јов 38, 34; † Псал. 135, 7.
14. Сваки човјек поста безуман од знања, сваки се златар осрамоти ликом резанијем, јер су лаж ливени ликови његови, и нема духа у њима.
15. Таштина су, дјело пријеварно; кад их походим, погинуће.
16. *Није таки дио Јаковљев, јер је творац свему, и † Израиљ му је нашљедство, име му је Господ над војскама.
*Псал. 16, 5; † 5 Мој. 32, 9.
17. Покупи из земље трг свој ти, која сједиш у граду.
18. Јер овако вели Господ: гле, ја ћу избацити као праћом становнике ове земље, и притијеснићу их да осјете.
19. Тешко мени од муке моје, рећи ће; љута је рана моја; а ја рекох: *то је бол, треба да га подносим.
*Псал. 77, 10.
20. Мој је шатор опустошен и сва ужа моја покидана, синови моји отидоше од мене и нема их, нема више никога да разапне шатор мој и дигне завјесе моје.
21. Јер пастири посташе безумни и Господа не тражише; зато не бише срећни, и све се стадо њихово распрша.
22. Гле, иде глас и врева велика из сјеверне земље да обрати градове Јудине у пустош, у стан змајевски.
23. Знам, Господе, да пут човјечији није у његовој власти нити је човјеку који ходи у власти да управља корацима својим.
24. *Карај ме, Господе, али с мјером, не у гњеву свом, да ме не би затро.
*Псал. 6, 1.
25. *Излиј гњев свој на народе који те не познају, и на племена која не призивљу имена твојега, јер прождријеше Јакова, прождријеше га да га нема, и насеље његово опустише.
*Псал. 79, 6.
Божији завјет. Невјерство народа. Јеремијина животна опасност.
11. Ријеч која дође Јеремији од Господа говорећи:
2. Слушајте ријечи овога завјета, и казујте људима Јудинијем и становницима Јерусалимским.
3. И реци им: овако вели Господ Бог Израиљев: *проклет да је ко не послуша ријечи овога завјета,
*5 Мој. 27, 26.
4. Који заповједих оцима вашим кад их изведох из земље Мисирске из пећи гвоздене говорећи: слушајте глас мој и творите ово све како вам заповиједам, па ћете ми бити народ и ја ћу вам бити Бог,
5. Да бих испунио заклетву којом се заклех оцима вашим да ћу им дати земљу у којој тече млијеко и мед, како се види данас. А ја одговорих и рекох: амин, Господе.
6. Потом рече ми Господ: казуј све ове ријечи по градовима Јудинијем и по улицама Јерусалимским говорећи: слушајте ријечи овога завјета, и извршујте их.
7. Јер тврдо засвједочавах оцима вашим откад их изведох из земље Мисирске до данас, зарана једнако говорећи: слушајте глас мој.
8. *Али не послушаше и не пригнуше уха својега, него ходише сваки за мислима злога срца својега; зато пустих на њих све ријечи овога завјета, који заповједих да врше а они не вршише.
*Јер. 7, 26.
9. Тада ми рече Господ: буна је међу људима Јудинијем и становницима Јерусалимским.
10. Вратили су се на безакоња старијех својих, који не хтјеше слушати мојих ријечи, и иду за другим боговима, те им служе; дом Израиљев и дом Јудин покварише завјет мој, који учиних с оцима њиховијем.
11. Зато овако вели Господ: ево, ја ћу пустити на њих зло, из којега неће моћи изаћи, и *вапиће к мени, али их нећу услишити.
*Прич. 1, 28; Иса. 1, 15.
12. Тада ће градови Јудини и становници Јерусалимски ићи и *вапити к боговима којима каде, али им неће помоћи у невољи њиховој.
*5 Мој. 32, 37, 38.
13. Јер имаш богова, Јудо, колико градова, и колико има улица у Јерусалиму, толико подигосте олтара срамотнијех, олтара, да кадите Валу.
14. *Ти се дакле не моли за тај народ, и не подижи вике ни молбе за њих, јер их нећу услишити кад завапију к мени у невољи својој.
*Јер. 7, 16; 14, 11.
15. Што ће мили мој у дому мом, кад чини грдило с многима, и свето месо отиде од тебе, и веселиш се кад зло чиниш?
16. Господ те назва маслином зеленом, лијепом ради доброга рода; али с хуком великога вјетра распали огањ око ње, и гране јој се поломише.
17. Јер Господ над војскама, који те је посадио, изрече зло по те, за злоћу дома Израиљева и дома Јудина, коју чинише међу собом да би ме разгњевили кадећи Валу.
18. Господ ми објави, те знам; ти ми показа дјела њихова.
19. А ја бијах као јагње и теле које се води на клање, јер не знадијах да се договарају на ме: оборимо дрво с родом његовијем, и истријебимо га из земље живијех, да му се име не спомиње више.
20. Али, Господе над војскама, судијо праведни, који *испитујеш бубреге и срце, дај да видим освету твоју на њима, јер теби казах парбу своју.
*Псал. 7, 9.
21. Зато овако вели Господ за Анатоћане, који траже душу твоју говорећи: не пророкуј у име Господње, да не погинеш од наших руку;
22. Зато овако вели Господ над војскама; ево, ја ћу их походити: младићи ће њихови изгинути од мача, синови њихови и кћери њихове изгинуће од глади.
23. И неће бити од њих остатка; јер ћу пустити зло на Анатоћане кад их походим.
Тешке прилике земље због гријехова њенијех становника. Прорицање о суседнијем народима.
12. Праведан си, Господе, ако бих се правдао с тобом; али ћу проговорити о судовима твојим. *Зашто је пут безбожнички срећан? зашто живе у миру сви који чине невјеру?
*Јов 21, 7; Псал. 73, 3.
2. Ти их посади, и они се укоријенише, расту и род рађају; ти си им близу уста али далеко од бубрега.
3. Али, Господе, ти ме познајеш, разгледаш ме и окушао си срце моје како је према теби; одвуци их као овце на клање, и приправи их за дан кад ће се убити.
4. Докле ће тужити земља, и трава свега поља сахнути са злоће онијех који живе у њој? неста све стоке и птица, јер говоре: не види краја нашега.
5. Кад си трчао с пјешцима па те уморише, како ћеш се утркивати с коњма? и кад ти је тако у земљи мирној, у коју се уздаш, шта ћеш чинити кад устане Јордан?
6. Јер и браћа твоја и дом оца твојега, и они те изневјерише, и они вичу за тобом иза гласа. Не вјеруј им, ако би ти и пријатељски говорили.
7. Оставих дом свој, напустих нашљедство своје; што бијаше мило души мојој, дадох га у руке непријатељима његовијем.
8. Нашљедство моје поста ми као лав у шуми, пушта глас свој на мене, зато ми омрзну.
9. Нашљедство моје поста ми птица грабљива; птице, слетите се на њу, скупите се сви звјерови пољски, ходите да једете.
10. Пастири многи поквариће мој виноград, потлачиће дио мој, мили дио мој обратиће у голу пустош.
11. Обратиће га у пустош, опустошен плакаће преда мном; сва ће та земља опустјети, јер нико не узима на ум.
12. На сва висока мјеста по пустињи доћи ће затирачи; јер ће мач Господњи прождирати од једнога краја земље до другога, неће бити мира ниједном тијелу.
13. *Сијаће пшеницу, а трње ће жети; мучиће се, а користи неће имати, и стидјеће се љетине своје, са жестокога гњева Господњега.
*5 Мој. 28, 38.
14. Овако говори Господ за све зле сусједе моје, који дирају нашљедство што дадох народу својему Израиљу: ево, ја ћу их почупати из земље њихове, и дом Јудин ишчупаћу испред њих.
15. А кад их ишчупам, опет ћу се смиловати на њих, и довешћу опет свакога њих на нашљедство његово и свакога у земљу његову.
16. И ако добро науче путове народа мојега, *да се заклињу мојим именом: тако да је жив Господ! као што су они учили мој народ да се куне Валом, тада ће се сазидати усред народа мојега.
*Јер. 4, 2.
17. Ако ли не послушају, тада ћу ишчупати сасвијем таки народ и затрти, говори Господ.
Казна Јудејаца претстављена у два знака. Одвођење у ропство.
13. Овако ми рече Господ: иди и купи себи појас ланен и опаши се њим, а не мећи га у воду.
2. Тако купих појас по ријечи Господњој, и опасах се њим.
3. Потом дође ми опет ријеч Господња говорећи:
4. Узми тај појас што си купио, што је око тебе, па се дигни и иди на Ефрат, и сакриј га ондје у каку расјелину камену.
5. И отидох и сакрих га код Ефрата, како ми заповједи Господ.
6. А послије много времена рече ми Господ: устани и иди на Ефрат, и узми појас који ти заповједих да сакријеш ондје.
7. И отидох на Ефрат и откопах и узех појас с мјеста гдје га бијах сакрио; а гле, појас отрухнуо, и не бјеше ни за што.
8. Тада ми дође ријеч Господња говорећи:
9. Овако вели Господ: тако ћу учинити да отрухне понос Јудин и велики понос Јерусалимски,
10. Тога народа неваљалога, што неће да слуша мојих ријечи, што *ходи по мислима срца својега и иде за другим боговима служећи им и клањајући им се; и биће као тај појас, који није ни за што.
*Јер. 11, 8.
11. Јер како се појас припоји око човјека, тако бијах припојио око себе сав дом Израиљев и сав дом Јудин, вели Господ, да би били мој народ на славу и хвалу и дику; али не послушаше.
12. Зато им реци ову ријеч: овако вели Господ Бог Израиљев: сви се мјехови пуне вина. А они ће рећи: зар не знамо да се сви мјехови пуне вина?
13. Тада им реци: овако вели Господ: ево, ја ћу напунити *пјаности све становнике ове земље и цареве, који сједе мјесто Давида на пријестолу његову, и свештенике Јерусалимске.
*Иса. 51, 17.
14. И разбићу их једнога о другога, и оцеве и синове, вели Господ; нећу пожалити ни поштедјети нити се смиловати, да их не потрем.
15. Слушајте и чујте, немојте се поносити, јер Господ говори.
16. Дајте славу Господу Богу својему док није спустио мрак, докле се нијесу спотакле ноге ваше по горама мрачнијем, да чекате свјетлост а он је обрати у сјен смртни и претвори у таму.
17. Ако ли ово не послушате, душа ће моја плакати тајно ради охолости ваше и ронити сузе, сузе ће тећи из ока мојега, јер ће се заробити стадо Господње.
18. Реци цару и царици: доље сједите, јер ће се славни вијенац ваш скинути с ваше главе.
19. Градови јужни затвориће се и неће бити никога да их отвори, одвешће се Јуда у ропство, сасвијем ће се одвести у ропство.
20. Подигните очи своје и видите оне што иду од сјевера. Гдје је стадо што ти је предано, стадо славе твоје?
21. Шта ћеш рећи кад те походи? Јер си их ти научио да буду кнезови над тобом. Неће ли те спопасти болови као жену кад се порађа?
22. Ако ли речеш у срцу свом: зашто ме то задеси? за мноштво безакоња твојега *узгрнуће се скути твоји и обућа ти се скинути.
*Иса. 47, 2, 3; Језек. 16, 37.
23. Може ли Етиопљанин промијенити кожу своју или рис шаре своје? можете ли ви чинити добро научивши се чинити зло?
24. Зато ћу их разметнути као што размеће пљеву вјетар из пустиње.
25. То је дио твој и оброк твој од мене, говори Господ, зато што си ме заборавио и поуздао се у лаж.
26. Зато ћу ти ја *узгрнути скуте на лице да се види срамота твоја.
*Јер. 13, 22.
27. Прељубе твоје, рзање твоје, срамотна курварства твоја по хумовима, по пољима, гадове твоје видио сам; тешко теби, Јерусалиме! зар се нећеш очистити? докле још?
Објављивање суше и глади.
14. Ријеч Господња која дође Јеремији о суши:
2. Јуда тужи, и врата су му жалосна; леже на земљи у црно завити; вика из Јерусалима подиже се.
3. Највећи између њих шаљу најмање на воду; дошавши на студенце не налазе воде, враћају се с празнијем судовима својим, стиде се и сраме се и покривају главу своју.
4. Земља је испуцала, јер не бјеше дажда на земљи; зато се тежаци стиде и покривају главу своју.
5. И кошута у пољу оставља младе своје, јер нема траве.
6. И дивљи магарци стојећи на висовима вуку у се вјетар као змајеви, очи им ишчиљеше, јер нема траве.
7. Кад безакоња наша свједоче на нас, Господе, учини ради имена својега; јер је много одмета наших, теби сагријешисмо.
8. Наде Израиљев! спаситељу његов у невољи! зашто си као туђин у овој земљи и као путник који се уврати да преноћи?
9. Зашто си као уморан човјек, као јунак, који не може избавити? Та, ти си усред нас, Господе, и име је твоје призвано на нас; немој нас оставити.
10. Овако говори Господ за народ овај: мило им је да се скитају, не устављају ногу својих, зато нијесу мили Господу; сада ће се опоменути безакоња њихова и походиће гријехе њихове.
11. Потом рече ми Господ: *не моли се за тај народ да би му било добро.
*Јер. 7, 16; 11, 14.
12. *Ако ће и постити, нећу услишити вике њихове; и † ако ће принијети жртве паљенице и дар, неће ми то угодити, него мачем и глађу и помором поморићу их,
*Иса. 58, 3; † Јер. 6, 20.
13. Тада рекох: ох, Господе Господе, ево, пророци им говоре: нећете видјети мача, и неће бити глади у вас, него ћу вам дати мир поуздан на овом мјесту.
14. А Господ ми рече: *лаж пророкују ти пророци у моје име, *нијесам их послао, нити сам им заповједио, нити сам им говорио; лажне утваре и гатање и ништавило и пријевару срца својега они вам пророкују.
*Јер. 23, 21; 27, 15; 29, 8, 9.
15. Зато овако вели Господ за пророке који пророкују у моје име а ја их нијесам послао, и говоре: неће бити мача ни глади у овој земљи: од мача и глади изгинуће ти пророци.
16. А народ овај којему они пророкују биће поваљан по улицама Јерусалимским од глади и мача, и неће бити никога да их погребе, њих, жене њихове и синове њихове и кћери њихове; тако ћу излити на њих злоћу њихову.
17. Реци им дакле ову ријеч: нека очи моје лију сузе дању и ноћу и нека не престају, јер дјевојка кћи мојега народа сатр се веома, од ударца прељута.
18. Ако изидем у поље, ето побијенијех мачем; ако уђем у град, ето изнемоглијех од глади; јер и пророк и свештеник отидоше у земљу које не знају.
19. Еда ли си сасвијем одбацио Јуду? еда ли је омрзао души твојој Сион? Зашто си нас ударио тако да нам нема лијека? *Чекасмо мир али нема добра; и вријеме да оздравимо, а гле, страх.
*Јер. 8, 15.
20. Признајемо, Господе, злоћу своју, безакоње отаца својих, згријешили смо ти.
21. Немој нас одврћи ради имена својега; немој наружити пријестола славе своје, опомени се завјета својега с нама, немој га укинути.
22. Има ли међу таштинама у народа који да даје дажд? или небеса дају ли ситан дажд? Нијеси ли ти то, Господе Боже наш? Зато тебе чекамо, јер ти чиниш све то.
Пропаст је народа неизбјежна, али ће остатак наћи милост. Особита утјешна ријеч за Јеремију.
15. И *рече ми Господ: да стане † Мојсије и Самуило преда ме, не би се душа моја обратила к томе народу; отјерај их испред мене, и нека одлазе.
*Језек. 14, 14; † Псал. 99, 6.
2. И ако ти реку: куда ћемо ићи? тада им реци: овако вели Господ: *ко је за смрт, на смрт; ко је за мач, под мач; ко за глад, на глад; ко за ропство, у ропство.
*Јер. 43, 11; Зах. 11, 9.
3. И пустићу на њих четворо, говори Господ: мач, да их убија, и псе, да их развлаче, и птице небеске и звијери земаљске, да их једу и истријебе.
4. И даћу их да се потуцају по свијем царствима земаљским ради *Манасије сина Језекијина цара Јудина за оно што је учинио у Јерусалиму.
*2 Цар. 21, 11 и даље. 23, 26.
5. Јер ко би се смиловао на тебе, Јерусалиме? ко ли би те пожалио? ко ли би дошао да запита како ти је?
6. Ти си ме оставио, говори Господ, отишао си натраг; зато ћу махнути руком својом на те и погубићу те; досади ми жалити.
7. Зато ћу их извијати вијачом на вратима земаљским, учинићу их сиротима, потрћу народ свој, јер се не враћају с путова својих.
8. Више ће ми бити удовица његовијех него пијеска морскога, довешћу им на мајке момачке затираче у подне, и пустићу изненада на њих сметњу и страхоту.
9. Изнемоћи ће која је родила седморо и испустиће душу, *сунце ће јој заћи још за дана, срамиће се и стидјеће се, а остатак ћу њихов дати под мач пред непријатељима њиховијем, говори Господ.
*Амос 8, 9.
10. *Тешко мени, мајко моја, што си ме родила да се са мном препире и да се са мном свађа сва земља; не давах у зајам нити ми даваше у зајам, и опет ме сви проклињу.
*Јер. 20, 14.
11. Господ рече: доиста, остатку ће твојему бити добро, и бранићу те од непријатеља, кад будеш у невољи и у тјескоби.
12. Еда ли ће гвожђе сломити гвожђе сјеверно и мјед?
13. Имаше твоје и благо твоје даћу да се разграби без цијене по свијем међама твојим, и то за све гријехе твоје.
14. И одвешћу те с непријатељима твојим у земљу које не познајеш, јер се распалио огањ од гњева мојега, и горјеће над вама.
15. Ти знаш, Господе, опомени ме се и походи ме и освети ме од онијех који ме гоне; немој ме зграбити докле се устежеш од гњева; знај да подносим руг тебе ради.
16. Кад се нађоше ријечи твоје, *поједох их, и ријеч твоја би ми радост и весеље срцу мојему, јер је име твоје призвано на ме, Господе Боже над војскама.
*Језек. 3, 1, 3.
17. Не сједим у вијећу потсмјевачком нити се с њима веселим; сједим сам ради руке твоје, јер си ме напунио срдње.
18. Зашто бол мој једнако траје? и зашто је рана моја смртна, те неће да се исцијели? Хоћеш ли ми бити као варалица, као вода непостојана?
19. Зато овако вели Господ: ако се обратиш, ја ћу те опет поставити да стојиш преда мном, ако одвојиш што је драгоцјено од рђавога, бићеш као уста моја; они нека се обрате к теби, а ти се не обраћај к њима.
20. И учинићу да будеш томе народу као јак зид мједен, и удараће на те, али те неће надвладати; јер сам ја с тобом да те чувам и избављам, говори Господ.
21. И избавићу те из руку злијех људи, и искупићу те из руку насилничких.
Опустошење и прогонство Јудино због идолопоклоника. Повратак Израиља из Вавилона.
16. Потом дође ми ријеч Господња говорећи:
2. Немој се женити, и да немаш синова ни кћери на том мјесту.
3. Јер овако говори Господ за синове и кћери што се роде на том мјесту и за матере њихове које их роде, и за оце њихове који их роде у тој земљи:
4. Љутом ће смрћу помријети, неће бити оплакани нити ће се погрепсти, биће гној по земљи, и од мача и од глади изгинуће, и мртва ће тјелеса њихова бити храна птицама небеским и звијерима земаљским.
5. Јер овако говори Господ: не улази у кућу у којој је жалост, и не иди да плачеш нити их жали; јер сам узео мир свој од тога народа, говори Господ, милост и жаљење.
6. Помријеће мали и велики у овој земљи, неће бити погребени нити ће се оплакати, нити ће се ко резати ни главе стрићи за њима
7. Неће им се дати хљеба у жалости да се потјеше за мртвијем, нити ће их напојити из чаше ради утјехе за оцем или за матером.
8. Тако не улази у кућу у којој је жалост да сједеш с њима да једеш и пијеш.
9. Јер овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: ево, *ја ћу учинити да на овом мјесту пред вашим очима и за ваших дана не буде гласа радосна ни гласа весела, гласа женикова ни гласа невјестина.
*Јер. 7, 34.
10. А кад кажеш томе народу све ове ријечи, ако ти реку: зашто изрече Господ све то велико зло на нас? и како је безакоње наше или каки је гријех наш, којим згријешисмо Господу Богу својему?
11. Тада им реци: јер оци ваши оставише мене, говори Господ, и идоше за другим боговима и служише им и клањаше им се, а мене оставише и закона мојега не држаше;
12. А ви *још горе чините него оци ваши, јер ето идете сваки по мисли срца својега злога не слушајући мене.
*Јер. 7, 26.
13. Зато ћу вас избацити из ове земље у земљу које не познасте ни ви ни оци ваши, и ондје ћете служити другим боговима дан и ноћ докле вам не учиним милост.
14. Зато, ево, *иду дани, говори Господ, кад се неће више говорити: тако да је жив Господ који је извео синове Израиљеве из земље Мисирске;
*Јер. 23, 7.
15. Него: тако да је жив Господ који је извео синове Израиљеве из земље сјеверне и из свијех земаља у које их бјеше разагнао! Јер ћу их опет довести у земљу њихову коју сам дао оцима њиховијем.
16. Гле, ја ћу послати многе рибаре, говори Господ да их лове, и послије ћу послати многе ловце да их лове по свакој гори и по сваком хуму и по расјелинама каменијем.
17. Јер очи моје пазе на све путове њихове, нијесу сакривени од мене, нити је безакоње њихово заклоњено од мојих очију.
18. И платићу им прво двојином за безакоње њихово и за гријех њихов, што оскврнише земљу моју стрвима гадова својих, и нашљедство моје напунише гнусобама својим.
19. Господе, крјепости моја и граде мој и уточиште моје у невољи, к теби ће доћи народи од крајева земаљских, и рећи ће: доиста оци наши имаше лаж, и таштину и што нимало не помаже.
20. Еда ли ће човјек начинити себи богове, који ипак нијесу богови?
21. Зато, ево, ја ћу их научити сада, показаћу им руку своју и силу своју, да познаду да ми је име Господ.
Казна због идолопоклонства, уздања у људе и пријеваре. Позив на празновање суботе.
17. Гријех је Јудин записан гвозденом писаљком и врхом од дијаманта, урезан је на плочи срца њихова и на роговима олтара ваших,
2. Да се синови њихови сјећају олтара њиховијех и лугова њиховијех под зеленијем дрветима, на високим хумовима.
3. Горо с пољем, даћу имање твоје, све благо твоје даћу да се разграби, висине твоје, за гријех по свијем међама твојим.
4. И ти ћеш и који су с тобом оставити нашљедство своје које сам ти дао, и учинићу да служиш непријатељима својим у земљи које не познајеш; јер сте *распалили огањ гњева мојега који ће горјети довијека.
*Јер. 15, 14.
5. Овако вели Господ: да је проклет човјек који се узда у човјека и који ставља тијело себи за мишицу, а од Господа отступа срце његово.
6. Јер ће бити *као вријес у пустињи, који не осјећа кад дође добро, него стоји у пустињи, на сухим мјестима у земљи сланој и у којој се не живи.
*Јер. 48, 6.
7. *Благо човјеку који се узда у Господа и коме је Господ узданица.
*Псал. 146, 5.
8. Јер ће бити *као дрво усађено крај воде и које низ поток пушта жиле своје, које не осјећа кад дође припека, него му се лист зелени, и сушне године не брине се и не престаје рађати род.
*Псал. 1, 3.
9. Срце је пријеварно више свега и опако; ко ће га познати?
10. Ја Господ *испитујем срца и искушавам бубреге, да бих дао свакоме † према путовима његовијем и по плоду дјела његовијех.
*Псал. 7, 9; † Рим. 2, 6.
11. Као што јаребица лежи на јајима али не излеже, тако ко сабира богатство али с неправдом, у половини дана својих оставиће га и најпослије ће бити луд.
12. Мјесто је светиње наше пријесто славе, високо мјесто од почетка.
13. Наде Израиљев, Господе! сви који те остављају нека се посраме; који отступају од мене, нека се запишу на земљи, јер оставише *извор воде живе, Господа.
*Јер. 2, 13.
14. Исцијели ме, Господе, и бићу исцијељен; избави ме, и бићу избављен, јер си ти хвала моја.
15. Гле, они ми говоре: *гдје је ријеч Господња? Нека дође.
*Иса. 5, 19.
16. А ја се не затезах ићи за тобом као пастир, и дана жалоснога не жељех, ти знаш; што је год изашло из уста мојих, пред тобом је.
17. Не буди ми страх, ти си уточиште моје у злу.
18. Нека се посраме који ме гоне, а ја не; нека се они уплаше, а ја не; пусти на њих зли дан, и двоструким поломом поломи их.
19. Овако ми рече Господ: иди, и стани на врата синова народнијех, на која улазе цареви Јудини и на која излазе, и на свака врата Јерусалимска.
20. И реци им: чујте ријеч Господњу, цареви Јудини и сви Јудејци и сви Јерусалимљани, који улазите на ова врата.
21. Овако вели Господ: чувајте се да не носите бремена у суботу и не уносите на врата Јерусалимска.
22. И не износите бремена из кућа својих у суботу, и никакога посла не радите, него светите суботу, као што сам заповједио оцима вашим.
23. *Али не послушаше нити пригнуше уха својега, него отврднуше вратом својим да не послушају и не приме науке.
*Јер. 11, 10.
24. Ако ме послушате говори Господ, да не носите бремена на врата овога града у суботу, него светите суботу не радећи у њу никакога посла,
25. Тада ће улазити на врата града овога цареви и кнезови, који сједе на пријестолу Давидову, на колима и на коњма, они и кнезови њихови, Јудејци и Јерусалимљани, и стајаће овај град довијека.
26. И долазиће из градова Јудинијех и из околине Јерусалимске, и из земље Венијаминове, и из равнице и из гора и с југа, и доносиће жртве паљенице и приносе с даром и кадом, и жртве захвалне доносиће у дом Господњи.
27. Ако ли ме не послушате да светите суботу и не носите бремена улазећи на врата Јерусалимска у суботу, онда ћу распалити огањ на вратима његовијем, који ће упалити дворове Јерусалимске и неће се угасити.
Кајање одржава, некајање упропашћује. Плач и молитва Јеремијина.
18. Ријеч која дође Јеремији од Господа говорећи:
2. Устани, и сиђи у кућу лончареву, и ондје ћу ти казати ријечи своје.
3. Тада сиђох у кућу лончареву, и гле, он рађаше посао на свом колу.
4. И поквари се у руци лончару суд који грађаше од кала, па начини изнова од њега други суд, како бијаше воља лончару да начини.
5. Тада дође ми ријеч Господња говорећи:
6. *Не могу ли чинити од вас као овај лончар, доме Израиљев? говори Господ; гле, што је као у руци лончаревој, то сте ви у мојој руци, доме Израиљев.
*Иса. 45, 9; Рим. 9, 21.
7. Кад бих рекао за народ и за царство *да га истријебим и разорим и затрем;
*Јер. 1, 10.
8. Ако се обрати народ ода зла, за које бих рекао, *и мени ће бити жао са зла, које мишљах да му учиним.
*Јер. 26, 3; Јона 3, 10.
9. А кад бих рекао за народ и за царства да га сазидам и насадим;
10. Ако учини што је зло преда мном не слушајући гласа мојега, и мени ће бити жао добра које рекох да му учиним.
11. Зато сада реци Јудејцима и Јерусалимљанима говорећи: овако вели Господ: ево спремам на вас зло, и мислим мисли на вас; *вратите се дакле сваки са својега пута злога, и поправите путове своје и дјела своја.
*Јер. 7, 3; 25, 5.
12. А они рекоше: нема ништа од тога, него ћемо ићи за својим мислима и чинићемо сваки по мисли срца својега злога.
13. Зато овако говори Господ: питајте по народима је ли ко чуо тако што? грдило велико учини дјевојка Израиљева.
14. Оставља ли снијег Ливански са стијене моја поља? остављају ли се воде студене, које теку?
15. А народ мој мене заборави, кади таштини, и спотичу се на својим путовима, на старијем стазама, да ходе стазама пута непоравњена,
16. Да бих обратио земљу њихову у пустош, на вјечну срамоту, да се чуди ко год прође преко ње и маше главом својом.
17. Као устоком разметнућу их пред непријатељем; леђа а не лице показаћу им у невољи њиховој.
*Јер. 2, 27.
18. А они рекоше: ходите да смислимо што Јеремији, јер неће нестати закона свештенику ни свјета мударцу на ријечи пророку; ходите убијмо га језиком и не пазимо на ријечи његове.
19. Пази на ме, Господе, и чуј глас мојих противника.
20. Еда ли ће се зло вратити за добро, *кад ми копају јаму? Опомени се да сам стајао пред тобом говорећи за њихово добро, да бих одвратио гњев твој од њих.
*Псал. 35, 7.
21. Зато предај синове њихове глади и учини да изгину од мача, и жене њихове да буду сироте и удове, и мужеви њихови да се погубе, младиће њихове да побије мач у боју.
22. Нека се чује вика из кућа њиховијех, кад доведеш на њих војску изненада; јер ископаше јаму да ме ухвате, и замке намјестише ногама мојим.
23. А ти, Господе, знаш све што су наумили мени да ме убију, немој им опростити безакоња ни гријеха њихова избрисати испред себе; него нека попадају пред тобом, у гњеву свом ради супрот њима.
*Псал. 109, 14.
Опустошење Јерусалима означено разбијањем једнога земљанога крчага.
19. Овако рече Господ: иди и купи крчаг земљан у лончара с неколико старјешина народнијех и старјешина свештеничких.
2. И отиди у *долину сина Еномова што је пред вратима источнијем, и ондје прогласи ријечи које ћу ти казати.
*Јер. 7, 31.
3. И реци: чујте ријеч Господњу, цареви Јудини и становници Јерусалимски; овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: ево, ја ћу пустити зло на то мјесто *да ће зујати уши свакоме ко га чује.
*Сам. 3, 11; 2 Цар. 21, 12.
4. Јер ме оставише и оскврнише ово мјесто кадећи на њему другим боговима, којих не знаше ни они ни оци њихови, ни цареви Јудини, и напунише то мјесто крви праве.
5. И *поградише висине Валу да сажижу синове своје огњем на жртве паљенице Валу, чега не заповједих нити о том говорих, нити ми на ум дође.
*Јер. 7, 31, 32.
6. Зато, ево, иде вријеме, вели Господ, кад се ово мјесто неће више звати Тофет, ни долина сина Еномова, него крвна долина.
7. Јер ћу уништити савјет Јудин и Јерусалимски на овом мјесту, и учинићу да падну од мача пред непријатељима својим и од руке онијех који траже душу њихову, и *мртва ћу тјелеса њихова дати за храну птицама небеским и звијерима земаљским.
*Јер. 7, 33.
8. И обратићу тај град у *пустош и руг: ко год прође мимо њ, чудиће се и звиждаће за све муке његове.
*Јер. 18, 16.
9. И учинићу да једу месо од својих синова и *месо од својих кћери, и сваки ће јести месо од друга својега у невољи и тјескоби којом ће им досађивати непријатељи њихови и који траже душу њихову.
*5 Мој. 28, 53.
10. Потом разбиј крчаг пред људима који ће ићи с тобом.
11. И реци им: овако вели Господ над војскама: *тако ћу разбити тај народ и тај град као што се разбије суд лончарски, који се не може више оправити, и у Тофету ће се † погребавати, јер неће бити мјеста за погребавање.
*Иса. 30, 14; † Јер. 7, 32.
12. Тако ћу учинити томе мјесту, вели Господ, и становницима његовијем и учинићу тај град да буде као Тофет;
13. И куће Јерусалимске и куће царева Јудинијех биће нечисте као мјесто Тофет, све куће, гдје на *крововима кадише свој војсци небеској и љеваше наљеве другим боговима.
*Јер. 32, 29; Соф. 1, 5.
14. Потом се врати Јеремија из Тофета куда га бјеше послао Господ да пророкује, и стаде у тријему дома Господњега, и рече свему народу:
15. Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: ево, ја ћу пустити на тај град и на све градове његове све зло које изрекох за њ, јер отврднуше вратом својим да не слушају ријечи мојих.
Злостављање од Пасхора, Јеремија прориче Вавилонско ропство, и јада се што је постао пророк.
20. А Пасхор син Имиров свештеник, који бијаше старјешина у дому Господњем, чу Јеремију гдје пророкује те ријечи.
2. И удари Пасхор пророка Јеремију, и метну га у тамницу на горњим вратима Венијаминовијем уз дом Господњи.
3. А сјутрадан кад Пасхор изведе Јеремију из тамнице, рече му Јеремија: Господ ти надје име не Пасхор нема Магор-Мисавив.
4. Јер овако вели Господ: ево, ја ћу пустити на те страх, на те и на све пријатеље твоје, који ће пасти од мача непријатеља својих, и очи ће твоје видјети, и свега ћу Јуду дати у руке цару Вавилонском, који ће их одвести у Вавилон, и побиће их мачем.
5. И даћу све богатство тога града и сав труд његов и све што има драгоцјено, и све благо царева Јудинијех даћу непријатељима њиховијем у руке, и разграбиће и узети и однијети у Вавилон.
6. И ти, Пасхоре, и сви који живе у твом дому отићи ћете у ропство; и доћи ћеш у Вавилон и ондје ћеш умријети и ондје ћеш бити погребен ти и сви пријатељи твоји, којима си пророковао лажно.
7. Наговарао си ме, Господе, и дадох се наговорити; *био си јачи од мене и надвладао си ме; на потсмијех сам сваки дан, свак ми се потсмијева.
*Јер. 1, 7.
8. Јер откад говорим, вапијем, ради насиља и пустошења вичем, јер ми је ријеч Господња на поругу и на потсмијех сваки дан.
9. И рекох: нећу га више помињати, нити ћу више говорити у име његово; али би у срцу мом као огањ разгорио, затворен у костима мојим, и уморих се задржавајући га, и не могох више
10. *Јер чујем поруге од многих, страх отсвуда: прокажите да прокажемо, сви који бијаху у миру са мном, вребају да посрнем: да ако се превари, те ћемо га надвладати и осветићемо му се.
*Псал. 31, 13.
11. Али је Господ са мном као страшан јунак; зато они који ме гоне спотакнуће се и неће † надвладати; посрамиће се врло; јер неће бити срећни, **срамота вјечна неће се заборавити.
*Јер. 1, 8, 19. † Јер. 15, 20; **Јер. 23, 40.
12. Зато, Господе над војскама, који *кушаш праведника, који видиш бубреге и срце, дај да видим твоју освету на њима, јер теби казах парбу своју.
*Јер. 11, 20.
13. Пјевајте Господу, хвалите Господа, јер избави душу сиромаху из руке зликовачке.
14. *Проклет да је дан у који се родих! дан, у који ме роди мати моја, да није благословен!
*Јов 3, 3; Јер. 15, 10.
15. Проклет да је човјек који јави оцу мојему и врло га обрадова говорећи: роди ти се син.
16. И тај човјек да би био као градови које Господ *затр и не би му жао! нека слуша вику ујутру и вриску у подне,
*1 Мој. 19, 25.
17. Што ме не усмрти у утроби материној да би ми мати моја била гроб, и утроба њезина да би остала довијека трудна.
18. Зашто изидох из утробе да видим муку и жалост и да се сврше у срамоти дани моји?
На питање цара Седекије прориче Јеремија разорење Јерусалима и показује шта је једини пут спасења.
21. Ријеч која дође Јеремији од Господа кад посла к њему цар Седекија Пасхора сина Мелхијина и *Софонију сина Масијина свештеника, и поручи:
*Јер. 29, 25.
2. Упитај Господа за нас, јер Навуходоносор цар Вавилонски завојшти на нас; еда би нам учинио Господ по свијем чудесима својим, да отиде од нас.
3. А Јеремија им рече: овако реците Седекији:
4. Овако вели Господ Бог Израиљев: ево, ја ћу окренути натраг оружје што је у вашим рукама, којим се бијете с царем Вавилонским и с Халдејцима који су вас опколили иза зидова, и скупићу их усред тога града.
5. И ја ћу војевати на вас руком подигнутом и мишицом крјепком и гњевом и јарошћу и жестином великом.
6. И побићу становнике тога града, и људе и стоку; од помора великога помријеће.
7. А послије, вели Господ, даћу Седекију цара Јудина и слуге њихове и народ, оне који остану у том граду од помора, од мача и од глади, у руке Навуходоносору цару Вавилонском и у руке непријатељима њиховијем и у руке онима који траже душу њихову, те ће их побити мачем, неће их жалити ни штедјети нити ће се смиловати.
8. А народу томе реци: овако вели Господ; ево ја стављам пред вас пут к животу и пут к смрти.
9. Ко *остане у том граду, погинуће од мача или од глади или од помора; а ко изађе и преда се Халдејцима који су вас опколили, остаће жив, и душа ће му бити мјесто плијена.
*Јер. 38, 2.
10. Јер окретох лице своје томе граду на зло а не на добро, говори Господ; у руке цару Вавилонском биће предан, и он ће га спалити огњем.
11. А за дом цара Јудина чујте ријеч Господњу:
12. Доме Давидов, тако вели Господ, *судите свако јутро, и коме се отима избављајте га из руку насилниковијех да не изађе као огањ гњев мој и разгори се да га нико не може угасити за злоћу дјела ваших.
*Јер. 22, 3.
13. Ево ме на тебе, који сједиш у долини, као стијена у равници, говори Господ, на вас, који говорите: ко ће доћи на нас? и ко ће ући у станове наше?
14. Јер ћу вас покарати по плоду дјела ваших, вели Господ, и распалићу огањ у шуми његовој, који ће прождријети све што је око њега.
Прорицање противу царева Салума, Јоакима и Јехоније.
22. Овако говори Господ: сиђи у дом цара Јудина, и реци ондје ону ријеч,
2. И кажи: слушај ријеч Господњу, царе Јудин, који сједиш на пријестолу Давидову, ти и слуге твоје и народ твој, који улазите на ова врата.
3. Овако вели Господ: чините суд и правду, и коме се отима избављајте га из руку насилниковијех, и не чините криво иностранцу ни сироти ни удовици, и не чините им силе, и крви праве не прољевајте на овом мјесту.
4. Јер ако доиста узрадите ово, *улазиће на врата овога дома цареви, који сј