превод Ђура Даничић
Књига пророка Језекиља
КЊИГА ПРОРОКА ЈЕЗЕКИЉА
Јављање славе Божије над Херувивима.
1. Године тридесете, мјесеца четвртога, петога дана, кад бијах међу робљем *на ријеци Хевару, отворише се небеса, и видјех утваре Божје.
*Језек. 10, 15.
2. Петога дана тога мјесеца, пете године откако се зароби цар *Јоахин,
*2 Цар. 24, 15.
3. Дође ријеч Господња Језекиљу сину Вузијеву, свештенику, у земљи Халдејској на ријеци Хевару, и ондје дође рука Господња нада њ.
4. И видјех, и гле, силан вјетар долажаше од сјевера, и велик облак и огањ који се разгоријеваше, и око њега свјетлост, а исред огња као јака свјетлост;
5. Исред њега још као четири животиње, које на очи бијаху налик на човјека;
6. И у сваке бијаху четири лица, и четири крила у сваке;
7. И ноге им бијаху праве, а у стопалу бијаху им ноге као у телета; и сијеваху као углађена мјед.
8. И руке им бијаху човјечије под крилима над четири стране, и лица им и крила бијаху на четири стране.
9. Састављена им бијаху крила једно с другим; и не окретаху се идући, него свака иђаше напрема се.
10. И лице бијаше у све четири лице човјечије и лице лавово с десне стране, а с лијеве стране лице волујско и лице орлово у све четири.
11. И лица им и крила бијаху раздијељена озго; у сваке се два крила састављаху једно с другим, а два покриваху им тијело.
12. И свака иђаше право напрема се; *иђаху куда дух иђаше, и не окретаху се идући.
*Језек. 1, 20.
13. И на очи бијаху те животиње као живо угљевље, гораху на очи као свијеће; тај огањ пролажаше између животиња и свијетљаше се, и из огња излажаше муња.
14. И животиње трчаху и враћаху се као муња.
15. И кад гледах животиње, гле, точак један бијаше на земљи уза сваку животињу према четири лица њихова.
16. Обличјем и направом бијаху точкови као боје хрисолитове, и сва четири бијаху једнака, и обличјем и направом бијаху као да је један точак у другом.
17. Кад иђаху, иђаху сва четири сваки на своју страну, и идући не скретаху.
18. И наплаци им бијаху високи страхота; и бијаху наплаци пуни очију унаоколо у сва четири.
19. И кад иђаху животиње, иђаху и точкови уз њих; и кад се животиње подизаху од земље, подизаху се и точкови.
20. *Куда дух иђаше, онамо иђаху, и подизаху се точкови према њима, јер дух животињски бјеше у точковима.
*Језек. 1, 12.
21. Кад оне иђаху, иђаху и они; и кад оне стајаху, стајаху и они; и кад се оне подизаху од земље, подизаху се и точкови према њима, јер дух животињски бјеше у точковима.
22. А над главама животињама бијаше као небо, по виђењу као кристал, страшно, разастрто озго над главама њиховијем.
23. А под тијем небом бијаху им крила пружена, једно према другом, а два крила свакој покриваху тијело.
24. И чујах хуку крила њиховијех кад иђаху као да бјеше хука велике воде, као глас свемогућега и као граја у околу; и кад стајаху, спуштаху крила.
25. И кад ставши спуштаху крила, чујаше се глас озго из неба, које бијаше над главама њиховијем.
26. И озго на оном небу што им бијаше над главама, бијаше као пријесто, по виђењу као камен сафир, и на пријестолу бијаше по обличју као човјек.
27. И видјех као јаку свјетлост, и у њој унутра као огањ наоколо, од бедара горе, а од бедара доље видјех као огањ и свјетлост око њега.
28. *Као дуга у облаку кад је киша, така на очи бијаше свјетлост унаоколо. То бијаше виђење славе Божије на очима; и кад видјех, падох на лице своје, и чух глас некога који говораше.
*Откр. 4, 3.
Одашиљање Језекиља за пророка.
2. И рече ми: сине човјечји, устани на ноге да говорим с тобом.
2. И уђе у ме дух кад ми проговори, и постави ме на ноге, и слушах онога који ми говораше.
3. И рече ми: сине човјечји, ја те шаљем к синовима Израиљевијем, к народима одметничким, који се одметнуше мене; они и оци њихови бише ми невјерни до овога дана.
4. К синовима тврда образа и упорна срца шаљем те ја, па им реци: тако вели Господ;
5. *И послушали или не послушали, јер су дом одметнички, нека знају да је пророк био међу њима.
*Језек. 3, 11.
6. И ти, сине човјечји, не бој их се нити се бој њиховијех ријечи, што су ти упорни и као трње и живиш међу скорпијама; не бој се њиховијех ријечи и не плаши се од њих, што су дом одметнички.
7. Него им кажи ријечи моје, послушали или не послушали, јер су одметници.
8. Али ти, сине човјечји, слушај што ћу ти казати, не буди непокоран као тај дом непокорни; отвори уста, и поједи што ћу ти дати.
9. И погледах, а то рука пружена к мени, и гле, у њој савијена књига.
10. И разви је преда мном, и бјеше исписана изнутра и споља, и бјеше у њој написан плач и нарицање и јаох.
Бог даје пророку да поједе једну књигу. Језекиљ уклоњен, постављен за стражара дому Израиљеву, и поново види славу Божију.
3. И рече ми: сине човјечји, поједи што је пред тобом, *поједи ову књигу, па иди, говори дому Израиљеву.
*Језек. 2, 9.
2. И отворих уста, и заложи ме оном књигом.
3. И рече ми: сине човјечји, нахрани трбух свој, и цријева своја напуни овом књигом коју ти дајем. И поједох је, и бјеше ми у устима слатка као мед.
4. Затијем рече ми: сине човјечји, иди к дому Израиљеву, и говори им моје ријечи.
5. Јер се не шаљеш к народу непозната језика и неразумљива говора, него к дому Израиљеву;
6. Не к многим народима непозната језика и неразумљива говора, којима ријечи не би разумио; к њима да те пошљем, послушали би те.
7. Али дом Израиљев неће те послушати, јер неће мене да послушају; јер је сав дом Израиљев тврда образа и упорна срца.
8. Ево дадох теби образ тврд према њихову образу, и чело тврдо према њихову челу.
9. Као камен дијаманат, тврђе од стијене дадох ти чело; не бој их се, нити се плаши од њих, зато што су дом одметнички.
10. Потом рече ми: сине човјечји, све ријечи моје што ћу ти говорити примај у срце своје и слушај ушима својим.
11. Иди к робљу, к синовима народа својега, и говори им и реци им: *тако вели Господ Господ; пoслушали или не послушали.
*Језек. 2, 5, 7.
12. *Тада подиже ме дух, и чух за собом глас гдје се силно разлијеже: благословена слава Господња с мјеста његова;
*Језек. 8, 3; Дјел. 8, 39.
13. И лупу крила онијех животиња, која удараху једно о друго, и праску точкова према њима, глас који се силно разлијегаше.
14. И дух ме подиже и однесе, и иђах жалостан од срдње у духу свом; али рука Господња силна бјеше нада мном.
15. И дођох к робљу у Телавив, које становаше на ријеци Хевару, и сједох гдје они сјеђаху, и сједјех ондје међу њима седам дана чудећи се.
16. А послије седам дана дође ми ријеч Господња говорећи:
17. *Сине човјечји, поставих те † стражарем дому Израиљеву, да слушаш ријечи из мојих уста и опомињеш их од мене.
*Језек. 33, 7-9; † Иса. 52, 8.
18. Кад речем безбожнику: погинућеш, а ти га не опоменеш и не проговориш му да би одвратио безбожника од безбожнога пута његова, да би га сачувао у животу, онај ће безбожник погинути са својега безакоња; али ћу крв његову искати из твојих руку.
19. А кад ти опоменеш безбожника, а он се и не врати од безбожности своје и са злога пута својега, он ће погинути с безакоња својега, а ти ћеш сачувати душу своју.
20. *Ако ли се праведник одврати од правде своје, и стане чинити безакоње, и ја му подметнем на што ће се спотаћи, те погине, а ти га не опомену, он ће погинути са свога гријеха, и неће се поменути праведна дјела његова што је чинио, али ћу крв његову искати из твоје руке.
*Језек. 18, 24.
21. Ако ли ти опоменеш праведника да не гријеши праведник, и он престане гријешити, он ће живјети, јер прими опомену, и ти ћеш сачувати душу своју.
22. И *дође ондје нада ме рука Господња, и рече ми: устани, изиди у поље, и ондје ћу говорити с тобом.
*Језек. 1, 3.
23. И уставши отидох у поље, а гле, слава Господња стајаше ондје као слава коју видјех на ријеци Хевару, и падох на лице своје.
24. *И уђе у ме дух, и постави ме на ноге; и проговори са мном и рече ми: иди, затвори се у кућу своју.
*Језек. 2, 2.
25. Јер, сине човјечји, ево, метнуће на те узице, и свезаће те њима, и нећеш излазити међу њих.
26. И ја ћу учинити да ти се језик прилијепи за грло, те ћеш онијемјети, и нећеш их карати, *јер су дом одметнички.
*Језек 2, 5-7.
27. Али кад ти проговорим, отворићу ти уста, и казаћеш им: *овако вели Господ Господ; ко ће слушати, нека слуша, а ко неће слушати, нека не слуша; јер су дом одметнички.
*Језек. 3, 11.
Претстављање опсаде Јерусалима.
4. А ти, сине човјечји, узми опеку и метни је преда се, и изрежи на њој град Јерусалим.
2. И постави око њега опсаду, и начини куле према њему, и ископај око њега опкоп, и постави војску око њега, и намјести убојне справе око њега.
3. Потом узми тавицу гвоздену, и метни је као гвозден зид између себе и града, и окрени лице своје супрот њему, и он ће се опсјести, и ти ћеш га опсјести. То ће бити знак дому Израиљеву.
4. Потом лези на лијеву страну своју, и метни на њу безакоње дома Израиљева; колико дана узлежиш на њој, толико ћеш носити њихово безакоње.
5. А ја ти дајем године безакоња њихова бројем дана, триста и деведесет дана, и толико ћеш носити безакоње дома Израиљева.
6. А кад их навршиш, онда лези на десну страну своју, и носи безакоње дома Јудина четрдесет дана; по један дан дајем ти за годину.
7. И окрени лице своје према опкољеном Јерусалиму загаливши мишицу своју, и пророкуј против њега.
8. И ево везаћу те узицама да се не преврнеш с једне стране на другу докле не навршиш дане опсаде своје.
9. И узми пшенице и јечма и боба и лећа и проса и крупника, и саспи све у један суд, и начини од тога себи хљеба према броју дана у које ћеш лежати на својој страни, три стотине и деведесет дана јешћеш га.
10. И јела твoјега што ћеш јести нека буде мјером двадесет сикала на дан; на рокове једи га.
11. И воду пиј мјером, по шестину ина, пиј на рокове.
12. А хљеб пријесан јечмен једи, испекав га на калу човјечијем на њихове очи.
13. И рече Господ: тако ће јести синови Израиљеви хљеб свој нечист међу народима у које ћу их разагнати.
14. Тада рекох: *ах Господе Господе, гле, душа се моја није оскврнила, јер од дјетињства својега досада нијесам јео мрцинога ни што би звјерка раздрла, нити је ушло у уста моја месо нечисто.
*Дјел. 10, 14.
15. А он ми рече: види, дајем ти говеђу балегу мјесто човјечијега кала, да на њој испечеш себи хљеб.
16. Затијем рече ми: сине човјечји, ево ја ћу сломити потпору у хљебу у Јерусалиму, те ће јести хљеб на мјеру и у бризи, и воду ће пити на мјеру и у чуду.
*Језек. 5, 16.
17. Јер ће им нестати хљеба и воде да ће се чудити међу собом и сасушиће се од безакоња својега.
Осуда Божија над Јерусалимом.
5. Потом, сине човјечји, узми нож оштар, бритву бријачку узми, и пусти је по глави својој и по бради својој, па узми мјерила и раздијели.
2. Трећину сажези огњем усред града, кад се наврше дани опсаде, а другу трећину узми и исијеци мачем око њега, а осталу трећину разметни у вјетар, и ја ћу извући мач за њима.
3. Али узми мало, и завежи у скут свој.
4. И од тога још узми и баци у огањ и сажези огњем; одатле ће изаћи огањ на сав дом Израиљев.
5. Овако вели Господ Господ: ово је Јерусалим који поставих усред народа и опточих га земљама.
6. Али промијени законе моје на безакоње већма него народи, и уредбе моје већма него земље што су око њега, јер одбацише моје законе, и не ходише по мојим уредбама.
7. Зато овако вели Господ Господ: што постасте гори од народа који су око вас, не ходисте по мојим уредбама и не извршивасте мојих закона, па ни по уредбама народа који су око вас не чинисте,
8. Зато овако вели Господ Господ: ево и мене на те, и извршићу усред тебе судове на видику народима;
9. И учинићу ти што још нијесам учинио нити ћу више учинити за све гадове твоје.
10. Зато оци ће *јести синове усред тебе, и синови ће јести оце своје, и извршићу на теби судове и расијаћу сав остатак твој у све вјетрове.
*5 Мој. 28, 53; Плач 4, 10.
11. Зато, тако ја жив био, вели Господ Господ, што си *оскврнио моју светињу свакојаким † нечистотама својим и свакојаким гадовима својим, зато ћу и ја тебе потрти, и неће око моје жалити, нити ћу се смиловати.
*Језек. 8, 5 и даље. † Језек. 11, 21.
12. *Трећина ће твоја помријети од помора, и од глади ће изгинути усред тебе, а друга ће трећина пасти од мача око тебе, а трећину ћу расијати у све вјетрове, и извући ћу мач за њима.
*Језек. 5, 2.
13. И тако ће се извршити гњев мој и намирићу јарост своју на њима и задовољићу се, и они ће познати да сам ја Господ говорио у ревности својој кад извршим гњев свој на њима.
14. И учинићу од тебе пустош и руг међу народима који су око тебе пред сваким који пролази.
15. И *бићеш руг и срамота и наук и чудо народима што су око тебе кад извршим судове на теби гњевом, јарошћу и љутијем карањем; ја Господ рекох;
*Јер. 24, 9.
16. *Кад пустим на вас љуте стријеле глади, које ће бити смртне, које ћу пустити да вас затрем, и кад глад навалим на вас и сломим вам потпору у хљебу,
*5 Мој. 32, 23.
17. Кад пустим на вас глад и *љуте звијери, које ће ти дјецу изјести; и кад помор и крв прођу кроза те, и кад пустим мач на те. Ја Господ рекох.
*Језек. 14, 21.
Пустошење идолопоклоничке земље.
6. Опет ми дође ријеч Господња говорећи:
2. Сине човјечји, окрени лице своје према *горама Израиљевијем, и пророкуј против њих,
*Језек. 36, 1.
3. И реци: горе Израиљеве, чујте ријеч Господа Господа, овако вели Господ Господ горама и хумовима, потоцима и долинама: ево ме, ја ћу пустити на вас мач и оборићу висине ваше.
4. И ваши ће се олтари раскопати, и суначани ликови ваши изломиће се, и *поваљаћу побијене ваше пред гаднијем боговима вашим.
*3 мој. 26, 30.
5. И побацаћу мртва тјелеса синова Израиљевијех пред гадне богове њихове, и разметнућу кости више око олтара ваших.
6. Свуда гдје наставате градови ће се опустошити и висине ће опустјети, и олтари ће се ваши раскопати и опустјети, и гадни богови ваши изломиће се и неће их више бити, и сунчани ликови ваши исјећи ће се, и дјела ће се ваша уништити.
7. И побијени ће падати усред вас, и познаћете да сам ја Господ.
8. Али ћу вас оставити неколико који би утекли од мача међу народима кад се расијете по земљама.
9. И који вас утеку, опоменуће се мене међу народима, гдје буду у ропству, како ми дотужаше срцем својим курварским које отступи од мене, и очима својим курварским, којима идоше за гаднијем боговима својим, и сами ће себи бити мрски за зла која чинише у свијем градовима својим.
10. И познаће да сам ја Господ и да нијесам говорио узалуд да ћу им учинити то зло.
11. Овако вели Господ Господ: пљесни рукама и лупи ногом, и реци: јаох! ради свијех гаднијех зала дома Израиљева, јер ће пасти од мача, од глади и од помора.
12. Ко буде далеко, умријеће од помора; а ко буде близу, пашће од мача; а ко остане и буде опкољен, умријеће од глади; тако ћу навршити гњев свој на њима.
13. И познаћете да сам ја Господ кад буду побијени њихови међу гаднијем боговима њиховијем, око олтара њиховијех, на сваком високом хуму и на свијем врховима горским и под сваким зеленијем дрветом и под сваким гранатијем храстом, свуда гдје су кадили угоднијем мирисима свијем гаднијем боговима својим.
14. Јер ћу замахнути руком својом на њих, и обратићу земљу њихову у пустош гору од пустиње Дивлате по свијем становима њиховијем; и познаће да сам ја Господ.
Страховита осуда Божија над Израиљем.
7. Потом дође ми ријеч Господња говорећи:
2. Сине човјечји, овако каже Господ Господ за земљу Израиљеву: крај, дође крај на четири стране земљи.
3. Дође ти крај, и пустићу гњев свој на те, и судићу ти по путовима твојим и обратићу на те све гадове твоје.
4. И око моје неће те пожалити, нити ћу се смиловати, него ћу путове твоје обратити на те, и гадови ће твоји бити усред тебе, и познаћете да сам ја Господ.
5. Овако вели Господ Господ: зло, једно зло, ево иде.
6. Крај дође, крај дође, уста на те, ево дође.
7. Дође јутро теби, становниче земаљски, дође вријеме, приближи се дан, кад ће бити полом а не јека горска.
8. Сада ћу одмах излити јарост своју на те, и навршићу гњев свој на теби, и судићу ти по твојим путовима, и обратићу на те све гадове твоје.
9. Неће жалити око моје, нити ћу се смиловати, даћу ти по путовима твојим, и гадови ће твоји бити усред тебе, и познаћете да сам ја Господ, који бије.
10. Ево дана, ево дође, јутро наста, процвате прут, поноситост напупи.
11. Насиље нарасте прут безакоња, нико неће остати од њих ни од мноштва њихова ни од буке њихове, нити ће бити нарицања за њима.
12. Дође вријеме, приспје дан; ко купује нека се не радује, и ко продаје нека не жали, јер ће доћи гњев на све људство њихово.
13. Јер ко продаје, неће опет доћи до онога што прода, ако и остане жив; јер утвара за све мноштво њихово неће се вратити натраг, и нико се неће окријепити безакоњем својим да сачува живот свој.
14. Затрубише у трубе, и спремише све; али нема никога да изађе у бој, јер се гњев мој распалио на све људство њихово.
15. Напољу мач, а унутра помор и глад; ко буде у пољу, погинуће од мача; а ко буде у граду, њега ће глад и помор прождријети.
16. А који их утеку, избавиће се и биће по горама као голубови из долина, сви ће уздисати, сваки за своје безакоње.
17. Све ће руке клонути и сва ће кољена постати као вода.
18. И *припасаће око себе костријет, и дрхат ће их попасти, и на сваком ће лицу бити стид, и све ће им главе бити ћелаве.
*Иса. 15, 2; Јер. 48, 37.
19. Сребро ће своје побацати по улицама, и злато ће њихово бити као нечистота; *сребро њихово и злато њихово неће их моћи избавити у дан гњева Господњега; неће наситити душе своје нити ће напунити трбуха својега, јер им је безакоње њихово спотицање.
*Прич. 11, 4; Соф. 1, 18.
20. Јер славни накит свој обратише на охолост, и начинише од њега ликове гадова својих, гнусобе своје; зато учиних да им је нечистота.
21. И даћу га у руке иностранцима да га разграбе, и безбожницима на земљи да је плијен, и оскврниће га.
22. И одвратићу лице своје од њих, и оскврниће светињу моју, и ући ће у њу лупежи и оскврниће је.
23. Начини вериге, јер је земља пуна крвнога суда, и град је пун насиља.
24. Зато ћу довести најгоре између народа да наслиједе куће њихове, и укинућу охолост силнијех, и света мјеста њихова оскврниће се.
25. Иде погибао; они ће тражити мира, али га неће бити.
26. Невоља за невољом долазиће, и глас за гласом стизаће; и они ће тражити утвару од пророка; закона ће нестати у свештеника и свјета у стараца.
27. Цар ће тужити, и кнезови ће се обући у жалост, и руке народу земаљском дрктаће; учинићу им по путовима њиховијем и судићу им према судовима њиховијем; и познаће да сам ја Господ.
Пророк однијет у Јерусалим гледа гадну службу идолима у храму.
8. А шесте године, шестога мјесеца, дана петога, кад сјеђах у својој кући и *старјешине Јудине сјеђаху преда мном, паде ондје на ме рука Господа Господа.
*Језек. 14, 1.
2. И видјех, а то облик на очи као огањ, од бедара му доље бјеше огањ, а од бедара горе бјеше као свјетлост, као јака свјетлост.
3. И пружи као руку, и ухвати ме за косу на глави, и подиже ме дух међу небо и земљу, и однесе ме у Јерусалим у утвари Божјој на врата унутрашња која гледају на сјевер, гдје стајаше идол од ревности, који дражи на ревност.
4. И гле, ондје бјеше слава Бога Израиљева на очи као она *што је видјех у пољу.
*Језек. 1, 28.
5. И рече ми: сине човјечји, подигни очи своје к сјеверу. И подигох очи своје к сјеверу, и гле, са сјевера на вратима олтарским бијаше онај идол од ревности на уласку.
6. Потом ми рече: сине човјечји, видиш ли што ти раде? велике гадове које ту чини дом Израиљев да отидем далеко од светиње своје? Али ћеш још видјети већих гадова.
7. И одведе ме на врата од тријема, и погледах, а то једна рупа у зиду.
8. А он ми рече: сине човјечји, прокопај овај зид. И прокопах зид, а то једна врата.
9. Тада ми рече: уђи и види опаке гадове које чине ту.
10. И ушав видјех, и гле, свакојаке животиње што гамижу и свакојаки гадни скотови, и сви гадни богови дома Израиљева бијаху написани по зиду свуда унаоколо.
11. И пред њима стајаше седамдесет људи између старјешина дома Израиљева с Јазанијом сином Сафановијем, који стајаше међу њима, сваки с кадионицом својом у руци, и подизаше се густ облак од када.
12. Тада ми рече: видиш ли, сине човјечји, шта чине старјешине дома Израиљева у мраку свак у својој писаној клијети? јер говоре: *не види нас Господ, оставио је Господ ову земљу.
*Језек. 9, 9.
13. Потом ми рече: још ћеш видјети већих гадова које они чине.
14. И одведе ме на врата дома Господњега која су са сјевера; и гле, жене сјеђаху и плакаху за Тамузом.
15. И рече ми: јеси ли видио, сине човјечји? још ћеш видјети већих гадова од тијех.
16. И одведе ме у тријем унутрашњи дома Господњега; и гле, на уласку у цркву Господњу између тријема и олтара бјеше око двадесет и пет људи окренутијех леђима к цркви Господњој лицем к истоку, и клањаху се сунцу према истоку.
17. Тада ми рече: јеси ли видио, сине човјечји? мало ли је дому Јудину што чине те гадове које чине овдје? него још напунише земљу насиља и окренуше се да ме драже; и ето држе грану пред носом својим.
18. Зато ћу и ја учинити у гњеву, неће жалити око моје, нити ћу се смиловати, и кад стану *викати иза гласа у моје уши, нећу их услишити.
*Иса. 1, 15.
Велика пропаст Јерусалима, поштеда побожнијех.
9. Потом повика иза гласа, те чух, и рече: приступите који сте послани на град сваки с оружјем својим смртнијем у руци.
2. И гле, шест људи дође до високих врата, која гледају на сјевер, сваки са својим оружјем смртнијем у руци, и међу њима бјеше један човјек обучен у платно с оправом писарском уз бедрицу; и дошавши стадоше код олтара мједенога.
3. А слава Бога Израиљева подиже се с херувима, на којима бијаше, на праг од дома, и викну човјека обученога у платно који имаше уз бедрицу оправу писарску.
4. И рече му Господ: прођи посред града, посред Јерусалима, и *забиљежи биљегом чела онијем † људима који уздишу и који ридају ради свијех гадова што се чине усред њега.
*Откр. 7, 3; † 2 Пет. 2, 8.
5. А другима рече и чух: прођите за њим по граду, и побијте, нека не жали око ваше нити се смилујте;
6. Старце и младиће, и дјевојке и дјецу и жене побијте да се истријебе; али на коме год буде знак, к њему не приступајте; и *почните од моје светиње. И почеше од моје светиње. И почеше од старјешина што бјеху пред домом.
*Јер. 25, 29; 1 Пет. 4, 17.
7. И рече им: оскврните дом, и напуните тријемове побијенијех; идите. И изашавши стадоше убијати.
8. А кад убијаху и ја остах, падох на лице своје и повиках и рекох: *јаох Господе Господе, еда ли ћеш затрти сав остатак Израиљев изливши гњев свој на Јерусалим?
*Језек. 11, 13.
9. А он им рече: безакоње дома Израиљева и Јудина превелико је, и пуна је земља крви, и град је пун опачине; јер рекоше: *Господ је оставио земљу, и Господ не види.
*Језек. 8, 12.
10. Зато ни моје око неће жалити, нити ћу се смиловати; пут њихов обратићу на главу њихову.
11. И гле, човјек, обучен у платно, којему уз бедрицу бијаше оправа писарска, јави говорећи: учинио сам како си ми заповједио.
Слава Божија на херувимима.
10. Потом видјех, и гле, на *небу које бијаше над главама херувимима показа се над њима као камен сафир на очи као пријесто.
*Језек. 1, 22, 26.
2. И *проговори човјеку обученом у платно, и рече: уђи међу точкове под херувимима, и узми пуне прегршти жеравице између херувима и † разаспи на град. И уђе на моје очи.
*Језек. 9, 2; † Откр. 8, 5.
3. А херувими стајаху с десне стране дома кад уђе човјек, и облак напуни унутрашњи тријем.
4. И *слава Господња подиже се с херувима на праг од дома, и напуни се дом облака, а тријем се напуни свјетлости славе Господње.
*Језек. 1, 28; 9, 3.
5. И лупа крила у херувима чујаше се до спољашњега тријема као глас Бога свемогућега кад говори.
6. И кад заповједи човјеку обученоме у платно говорећи: узми огња између точкова између херувима; он уђе и стаде код точкова.
7. И један херувим пружи руку своју између херувима к огњу који бијаше међу херувимима, и узе и метну у прегршти обученоме у платно, и он прими и изиде.
8. А виђаше се у херувима као рука човјечија под крилима.
9. И видјех, и гле, четири точка код херувима, по *један точак код једнога херувима, и точкови бијаху на очи као камен † хрисолит.
*Језек. 1, 15; † Језек. 1, 16.
10. И на очи бијаху сва четири точка једнака, и као да је точак у точку.
11. Кад иђаху, иђаху сва четири, сваки на своју страну, и идући не скретаху, него куда гледаше глава онамо иђаху и идући не скретаху.
12. А све им тијело и леђа и руке и крила и точкови, сва четири точка њихова, бијаху пуна очију свуда унаоколо.
13. А точкови се зваху како чух: кола.
14. А четири лица имаше свака животиња: једно лице херувимско, друго лице човјечије и треће лице лавово и четврто лице орлово.
15. И подигоше се херувими у вис; то бијаху исте животиње које видјех на ријеци Хевару.
16. А кад иђаху херувими, иђаху и точкови уз њих, и кад херувими махаху крилима својим да се подигну од земље, точкови се не одмицаху од њих.
17. Кад се они устављаху, устављаху се и точкови; а кад се они подизаху, подизаху се и точкови; јер бијаше дух животињски у њима.
18. И слава Господња отиде изнад прага од дома, и стаде над херувиме.
19. И херувими махнувши крилима подигоше се од земље преда мном полазећи, и точкови према њима; и стадоше на источнијем вратима дома Господњега, и слава Бога Израиљева бијаше озго над њима.
20. То бијаху исте животиње које видјех под Богом Израиљевијем на ријеци Хевару, и познах да су херувими.
21. Свака имаше четири лица и четири крила, и као рука човјечија бјеше им под крилима.
22. И лица им бијаху иста која видјех на ријеци Хевару; обличја бијаху иста, исти бијаху; сваки иђаше право напрема се.
Поглавари Јудини кажњени, робље утјешено.
11. Тада ме *подиже дух, и однесе ме на источна врата дома Господњега која гледају на исток, и гле, на вратима бијаше двадесет и пет људи, и међу њима видјех Јазанију сина Азурова и Фелатију сина Венајина, поглаваре народне.
*Језек. 3, 12.
2. И рече ми: сине човјечји, ови људи смишљају безакоње, и зло свјетују у том граду.
3. Говорећи: није близу; да градимо куће; овај је град лонац а ми месо.
4. Зато пророкуј против њих, пророкуј, сине човјечји.
5. И паде на ме дух Господњи и рече ми: реци: овако вели Господ: доме Израиљев, тако говористе, и знам мисли срца вашега.
6. Многе побисте у том граду, и напунисте улице њихове побијенијех.
7. Зато овако вели Господ Господ: које побисте и побацасте усред њега, они су месо, а он је лонац, а вас ћу извести из њега.
8. Бојите се мача; мач ћу пустити на вас, говори Господ Господ.
9. И извешћу вас из њега, и даћу вас у руке туђинцима, и извршићу на вама судове.
10. *Од мача ћете пасти, на међи Израиљевој судићу вам, и познаћете да сам ја Господ.
*2 Цар. 25, 21.
11. Овај град неће вам бити лонац нити ћете ви бити у њему месо; на међи Израиљевој судићу вам.
12. И познаћете да сам ја Господ, јер по уредбама мојим не ходисте нити закона мојих извршивасте, него чинисте по законима тијех народа што су око вас.
13. А кад пророковах, умрије Фелатија син Венајин; тада *падох на лице своје и повиках иза гласа и рекох: јаох Господе Господе! хоћеш ли да истријебиш остатак Израиљев?
*Језек. 9, 8.
14. А глас Господњи дође ми говорећи:
15. Сине човјечји, браћа су твоја, браћа твоја, родбина твоја и дом Израиљев васколики, којима говорише Јерусалимљани: идите далеко од Господа, нама је дата земља у нашљедство.
16. Зато реци: овако вели Господ Господ: ако их и одагнах далеко међу народе, ако их и расијах по земљама, опет ћу им бити светиња замало у земљама у које отидоше.
17. Зато реци: овако вели Господ Господ: сабраћу вас из народа и покупићу вас из земаља у које се расијасте, и даћу вам земљу Израиљеву.
18. И кад дођу у њу, избациће из ње све гадове њезине и све гнусобе њезине.
19. И *даћу им једно срце и нов дух метнућу у њих, и извадићу из тијела њихова камено срце и даћу им срце месно,
*Језек. 36, 26.
20. Да би ходили по мојим уредбама и држали моје законе и извршивали их; и биће ми народ, и ја ћу им бити Бог.
21. А којима срце иде по жељи гнусоба њиховијех и гадова њиховијех, њихов ћу пут обратити на њихову главу, говори Господ Господ.
22. Потом *махнуше херувими крилима својим, и точкови отидоше према њима, и слава Бога Израиљева бјеше озго над њима.
*Језек. 1, 19.
23. И подиже се слава Господња исред града, и стаде на гори која је с истока граду.
24. А мене дух подиже и однесе у утвари духом Божјим у Халдејску к робљу; и утвара коју видјех отиде од мене.
25. И казах робљу све ријечи Господње што ми показа.
Одвођење цара и народа означено у слици и објављено брзо испуњење овога пророчанства.
12. Опет ми дође ријеч Господња говорећи:
2. Сине човјечји, усред дома одметничкога сједиш, *који има очи да види и не види, има уши да чује и не чује; јер су дом одметнички.
*Иса. 6, 9.
3. Зато ти, сине човјечји, спреми што треба за сеобу, и сели се обдан на њихове очи; и исели се из својега мјеста на друго мјесто на њихове очи, не би ли видјели, јер су дом одметнички.
4. И изнеси ствари своје као кад се ко сели обдан на њихове очи, а сам изиди увече на њихове очи као они који се селе.
5. На њихове очи прокопај зид, и изнеси своје ствари.
6. На њихове очи дигни на рамена и изнеси по мраку, лице своје покриј да не видиш земље, *јер те дадох да будеш знак у дому Израиљеву.
*Језек. 24, 24.
7. И учиних тако како ми се заповједи; ствари своје изнесох обдан као кад се сели; а увече прокопах зид руком; и по мраку изнесох на раменима носећи на њихове очи.
8. А ујутру дође ми ријеч Господња говорећи:
9. Сине човјечји, рече ли ти дом Израиљев, дом одметнички: што радиш?
10. Реци им: овако вели Господ Господ: ово је бреме за кнеза који је у Јерусалиму и за сав дом Израиљев што је ондје.
11. Реци: *ја сам вам знак, како ја учиних тако ће им бити; преселиће се и отићи у ропство.
*Језек. 12, 6.
12. И кнез који је међу њима носећи на раменима по мраку ће изаћи; они ће прокопати зид да изнесу; он ће покрити лице своје да не види земље очима.
13. *Али ћу му разапети мрежу своју и ухватиће се у замку моју, и одвешћу га у Вавилон, у земљу Халдејску, али је неће видјети, а ондје ће умријети.
*Језек. 17, 20.
14. И све који су око њега, помоћнике његове, и сву војску његову расијаћу у све вјетрове, и извући ћу мач за њима.
15. И познаће да сам ја Господ кад их расијем по народима и разаспем по земљама.
16. *А оставићу их неколико људи који ће остати од мача и од глади и од помора да приповиједају све гадове своје међу народима у које отиду; и познаће да сам ја Господ.
*Језек. 6, 8.
17. Опет ми дође ријеч Господња говорећи:
18. Сине човјечји, хљеб свој једи презајући и воду своју пиј дркћући и бринући се.
19. И реци народу земаљском: овако вели Господ Господ за становнике Јерусалимске, за земљу Израиљеву: хљеб ће свој јести у бризи и воду ће своју пити препадајући се, јер ће земља опустјети и остати без свега што је у њој за безакоње свијех који живе у њој.
20. И градови у којима живе опустјеће, и земља ће бити пуста, и познаћете да сам ја Господ.
21. Опет ми дође ријеч Господња говорећи:
22. Сине човјечји, кака је то прича у вас о земљи Израиљевој што говорите: *протежу се дани, и од утваре неће бити ништа?
*2 Пет. 3, 4.
23. Зато им реци: овако вели Господ Господ: укинућу ту причу и нећу је више говорити у Израиљу; него им реци: близу су дани и ријеч сваке утваре.
24. Јер неће више бити у дому Израиљеву залудне утваре ни гатања којим се ласка.
25. Јер ћу ја Господ говорити, и што речем збиће се; неће се више одгађати, него за вашега времена, доме одметнички, рећи ћу ријеч и извршићу је, говори Господ Господ.
26. Опет ми дође ријеч Господња говорећи:
27. Сине човјечји, гле, дом Израиљев говори: утвара коју тај види, до ње има много времена, и за далеко вријеме тај пророкује.
28. Зато им реци: овако вели Господ Господ: неће се више одгађати ниједна моја ријеч; ријеч коју речем збиће се, говори Господ Господ.
Пророковање против лажнијех пророка и пророчица.
13. Опет ми дође ријеч Господња говорећи:
2. Сине човјечји, пророкуј против пророка Израиљевијех који пророкују, и реци тијем који пророкују из свога срца: чујте ријеч Господњу.
3. Овако говори Господ Господ: тешко лудијем пророцима који иду за својим духом а ништа нијесу видјели.
4. Пророци су твоји, Израиљу, као лисице по пустињама.
5. Не излазите на *проломе и не ограђујете дома Израиљева да би се одржао у боју у дан Господњи.
*Језек. 22, 30.
6. *Виде таштину и гатање лажно, па говоре: Господ каже, а Господ их није послао, и дају над да ће се ријеч испунити.
*Језек. 22, 28.
7. Не виђате ли ташту утвару и не говорите ли лажно гатање? а опет кажете: Господ рече; а ја не рекох.
8. Зато овако вели Господ Господ: зато што говорите таштину и видите лаж, зато ево мене на вас, говори Господ Господ.
9. И рука ће моја бити против пророка који виде таштину и гатају лаж; неће их бити у збору народа мога, и у пријепису дома Израиљева неће бити записани, нити ће доћи у земљу Израиљеву; и познаћете да сам ја Господ Господ.
10. Зато, зато што преластише народ мој говорећи: *мир је, а мира не бјеше; и један озида зид, а други га намазаше кречем неваљалијем;
*Јер. 6, 14.
11. Реци онијем што мажу неваљалијем кречем да ће пасти; доћи ће силан дажд, и ви, камење великога града, пашћете и олуја ће развалити.
12. И гле, кад падне зид, неће ли вам се рећи: гдје је креч којим мазасте?
13. Зато овако вели Господ Господ: развалићу олујом у гњеву свом, и силан ће дажд доћи у гњеву мом, и камење великога града у јарости мојој да потре.
14. И развалићу зид који намазасте неваљалијем кречем, и оборићу га на земљу да ће му се открити темељ, и пашће, и ви ћете изгинути усред њега, и познаћете да сам ја Господ.
15. И тако ћу навршити гњев свој на зиду и на онима који га мажу кречем неваљалијем, и рећи ћу вам: нема зида, нити онијех који га мазаше,
16. Пророка Израиљевијех који пророкују Јерусалиму и виде му утваре за мир, а мира нема, говори Господ Господ.
17. А ти, сине човјечји, окрени лице своје према кћерима народа својега, које пророкују из свога срца, и пророкуј против њих.
18. И реци: овако вели Господ Господ: тешко онима које шију узглавља под све лактове и граде покривала на главу свакога раста да лове душе. Ловите душе мојега народа, а своје ли ћете душе сачувати?
19. И скврните ме код народа мојега за грст јечма и за залогај хљеба убијајући душе, које не би требало да умру, и чувајући у животу душе које не треба да живе, лажући народу мојему, који слуша лаж.
20. Зато овако вели Господ Господ: ево мене на ваша узглавља, на која ловите душе да вам долијећу, и подераћу их испод лаката ваших, и пустићу душе које ловите да вам долијећу.
21. И подераћу покривала ваша и избавићу свој народ из ваших руку, и неће више бити у вашим рукама да вам буду лов, и познаћете да сам ја Господ.
22. Јер жалостисте лажју срце праведнику, којега ја не ожалостих, и *кријеписте руке безбожнику да се не врати са свога злога пута да се сачува у животу.
*Јер. 23, 14.
23. Зато нећете виђати таштине и нећете више гатати, него ћу избавити народ свој из ваших руку, и познаћете да сам ја Господ.
Идолопоклоници не добијају одговора од Господа. Суд Божји над Јерусалимом не може више да отклони ни молба најпобожнијих.
14. Потом *дођоше к мени неки од старјешина Израиљевијех и сједоше преда ме.
*Језек. 20, 1.
2. И дође ми ријеч Господња говорећи:
3. Сине човјечји, ови су људи ставили у срца своја гадне богове своје, и метнули су преда се о што се спотичу на безакоње своје; траже ли ме доиста?
4. Зато говори им и реци им: овако вели Господ Господ: ко је год од дома Израиљева ставио у срце своје гадне богове своје и метнуо преда се о што се спотиче на безакоње своје, па дође к пророку, ја Господ одговорићу му кад дође за мноштво гаднијех богова његовијех,
5. Да ухватим дом Израиљев за срце њихово што су се одвратили од мене сви за гаднијем боговима својим.
6. Зато реци дому Израиљеву: овако вели Господ Господ: обратите се и отступите од гаднијех богова својих, одвратите лице своје од свијех гадова својих.
7. Јер ко би год од дома Израиљева или од иностранаца који живе у Израиљу отступио од мене, и ставио у срце своје гадне богове своје, и метнуо преда се о што ће се спотицати на безакоње своје, па би дошао к пророку да ме упита преко њега, њему ћу одговорити ја сам Господ собом.
8. И окренућу лице своје према том човјеку, и учинићу од њега знак и причу, и истријебићу га из народа својега, *те ћете познати да сам ја Господ.
*Језек. 5. 15.
9. И ако би се пророк преварио, те рекао што, ја Господ *преварих онога пророка, и дигнућу руку своју на њ, и истријебићу га из народа својега Израиља.
*1 Цар. 22, 23.
10. И понијеће обојица своје безакоње: како је безакоње онога који пита тако ће бити и пророково безакоње,
11. Да више дом Израиљев не отступа од мене и да се више не скврне свакојаким пријеступима својим, него *да ми буду народ, и ја да им будем Бог, говори Господ Господ.
*Језек. 11, 20.
12. Опет ми дође ријеч Господња говорећи:
13. Сине човјечји, ако ми која земља згријеши учинивши невјеру, и ја дигнем руку своју на њу и сломим јој *потпору у хљебу, и пустим на њу глад и истријебим у њој људе и стоку,
*Језек. 5, 16.
14. *Ако би у њој била ова три човјека: Ноје, Данило и Јов, они ће правдом својом избавити душе своје, говори Господ Господ.
*Јер. 15, 1.
15. Ако пустим љуте звијери у земљу, те помори људе, и она опусти да нико не може пролазити од звијерја;
16. Ако би у њој била та три човјека, тако ја жив био, говори Господ Господ, неће избавити синова ни кћери, него ће се сами избавити, а земља ће опустјети.
17. Или ако мач пустим на ту земљу, и речем: мачу, прођи ту земљу, да истријебим у њој људе и стоку;
18. Ако би та три човјека била у њој, тако ја био жив, говори Господ Господ, неће избавити синова ни кћери, него ће се сами избавити.
19. Или ако пустим помор на земљу и излијем гњев свој на њу да би крв текла да истријебим у њој људе и стоку;
20. Ако би Ноје, Данило и Јов били у њој, тако ја жив био, говори Господ Господ, неће избавити сина ни кћери, него ће своје душе избавити правдом својом.
21. Јер овако вели Господ Господ: акамоли кад пустим четири љута зла своја, мач и глад и зле звијери и помор на Јерусалим, да истријебим у њему људе и стоку.
22. И опет, гле, неколико ће их остати у њему који ће се избавити, синови или кћери, они ће изаћи к вама, и видјећете пут њихов и дјела њихова, и утјешићете се за зло које ћу пустити на Јерусалим, за све што ћу пустити на њ.
23. И они ће вас утјешити кад видите пут њихов и дјела њихова; и познаћете да нијесам без узрока учинио што сам год учинио у њему, говори Господ Господ.
Некорисно дрво од лозе.
15. Опет ми дође ријеч Господња говорећи:
2. Сине човјечји, шта је дрво од лозе винове према сваком другом дрвету, или лоза винова према дрвећу у шуми?
3. Узима ли се од ње дрво да се начини што? узима ли се од ње клин да се објеси о њему какав суд?
4. Гле, *меће се у огањ да изгори; кад јој оба краја сажеже огањ, и средина јој изгори, хоће ли још бити за што?
*Јован 15, 6.
5. Гле, док бијаше цијела, не могаше се ништа од ње начинити, акамоли ће бити за што кад је огањ прождрије и изгорје.
6. Зато овако вели Господ Господ: какво је међу дрветима шумским дрво од винове лозе, које дадох огњу да га једе, таке ћу учинити становнике Јерусалимске.
7. Јер ћу им насупрот окренути лице своје; кад изиду из једнога огња, други ће их огањ прождријети, и познаћете да сам ја Господ, кад окренем лице своје насупрот њима.
8. И обратићу земљу у пустињу, јер учинише невјеру, говори Господ Господ.
Јерусалимско невјерство, казна и опроштај. (Језек. 23.)
16. Опет ми дође Ријеч Господња говорећи:
2. Сине човјечји, покажи Јерусалиму гадове његове,
3. И реци: овако вели Господ Господ Јерусалиму: постањем и родом ти си из земље Хананске; отац ти бјеше Аморејац а мати Хетејка.
4. А о рођењу твом, кад си се родила, није ти пупак одрезан и нијеси окупана водом да би била чиста, нити си сољу натрвена ни пеленама повита.
5. Око те не пожали да ти учини што од тога и да ти се смилује; него ти би бачена у поље, јер бијаше мрска душа твоја онога дана кад си се родила.
6. И идући мимо тебе и видјевши те гдје се ваљаш у својој крви, рекох ти: да си жива у својој крви! и опет ти рекох: да си жива у својој крви!
7. И учиних да растеш на тисуће као трава у пољу; и ти нарасте и поста велика и дође до највеће љепоте; дојке ти напупише, и длаке те пробише; али ти бијаше гола нага.
8. И идући мимо тебе погледах те, и гле, године ти бијаху године за љубљење; *и раширих скут свој на те, и покрих голотињу твоју, и заклех ти се и учиних вјеру с тобом, говори Господ Господ, и † ти поста моја.
*Рута 3, 9; † 2 Мој. 19, 5.
9. И окупах те водом, и спрах с тебе крв твоју, и помазах те уљем.
10. И обукох ти везену хаљину, и обух ти цревље од јазавца, и опасах те танким платном и застријех те свилом.
11. И накитих те накитом, и метнух ти наруквице на руке и гривну око врата.
12. И гривну око чела метнух ти, и обоце у уши, славан вијенац на главу.
13. И ти бијаше окићена златом и сребром, и одијело ти бијаше од танкога платна и од свиле и везено, јеђаше бијело брашно и мед и уље, и бијаше врло лијепа, и приспје до царства.
14. И *разиде се глас о теби по народима ради љепоте твоје, јер бјеше савршена красотом мојом, коју метнух на те, говори Господ Господ.
*Плач. 2, 15.
15. Али се ти ослони на љепоту своју, и прокурва се с гласа својега, те си просипала курварство своје свакоме који пролажаше, и бивала си његова.
16. И узевши од хаљина својих начинила си шарене висине, и курвала си се на њима, како нигда није било нити ће бити.
17. И узевши красни накит свој од мога злата и од мога сребра што ти дадох, начинила си себи мушке ликове, и курвала си се с њима.
18. И узевши везене хаљине своје заодјела си их, и уље моје и кад мој ставила се пред њих.
19. И хљеб мој, који ти дадох, бијело брашно и уље и мед, чим те храњах, поставила си пред њих за мирис угодни. Тако је било, говори Господ Господ.
20. *И узимала си синове своје и кћери своје које си родила, и њих си им приносила да се спале. Мало ли бјеше курварства твојега,
*2 Цар. 16, 3; Јер. 7, 31.
21. Те си и синове моје клала и давала си их да им се проведу кроз огањ?
22. И уза све гадове своје и курварства своја нијеси се опомињала дана младости своје кад си била гола и нага и ваљала се у крви својој.
23. И послије све злоће своје, (тешко, тешко теби! говори Господ Господ,)
24. Саградила си себи кућу курварску, и начинила си себи висине на свакој улици,
25. На свакој распутици начинила си себи висину, и нагрдила си своју љепоту, и разметала си ноге своје свакоме који пролажаше, и умножила си курварство своје.
26. Курвала си се са синовима Мисирским, сусједима својим велика тијела, и умножила си курварство своје да би ме разгњевила.
27. Зато, гле, дигох руку своју на те и умалих оброк твој, и дадох те на вољу ненавидницима твојима, кћерима Филистејским, које бјеше стид од срамотнога пута твојега.
28. Курвала си се са синовима Асирским, јер се не могаше наситити; курвала си се с њима, и опет се нијеси наситила.
29. И умножила си курварство своје у земљи Хананској дори до Халдејске, и ни тако се нијеси наситила.
30. Како је изнемогло срце твоје, говори Господ Господ, кад чиниш све што чини најгора курва,
31. *Кад си градила курварску кућу на свакој распутици и чинила висину на свакој улици! А ни као курва нијеси, јер нијеси марила за плату;
*Језек. 16, 24.
32. Него као жена прељубочиница, која мјесто мужа свога прима друге.
33. Свијем курвама даје се плата, а ти си давала плату свијем милосницима својим и даривала си их да долазе к теби са свијех страна да се курвају с тобом.
34. И тако је у тебе наопако према женама у твом курварству: јер нико не иде за тобом да се курва, и ти дајеш плату, а не даје се теби плата; то је наопако.
35. Зато, курво, чуј ријеч Господњу.
36. Овако вели Господ Господ: што се отров твој просу, и што се у курвању твом откривала голотиња твоја твојим милосницима и свијем гаднијем идолима твојим, и за крв синова твојих, које си им дала,
37. Зато, ево, *ја ћу скупити све милоснике твоје, с којима си се миловала, и све које си љубила, и све на које си мрзила, скупићу их све око тебе, и открићу им голотињу твоју да виде сву голотињу твоју.
*Јер. 13, 22, 26.
38. И судићу ти како се суди онима које чине прељубу и онима које крв прољевају, и даћу те на смрт гњеву и ревности.
39. И предаћу те у њихове руке, те ће разорити твоју кућу курварску и раскопати висине твоје, и свући ће хаљине с тебе, и узеће ти красни накит и оставиће те голу нагу.
40. И довешће на те људство, те ће те засути камењем, и избошће те мачевима својим.
41. И попалиће куће твоје огњем, и извршиће на теби суд пред многим женама, и учинићу те ћеш се оканити курвања и нећеш више давати плате.
42. И *намирићу гњев свој над тобом, и ревност ће се моја уклонити од тебе, и умирићу се, и нећу се више гњевити.
*Језек. 5, 13.
43. Зато што се нијеси опомињала дана младости своје, него си ме дражила свијем тијем, зато, ево, и ја ћу обратити пут твој на твоју главу, говори Господ Господ, те нећеш чинити грдила нити каквих гадова својих.
44. Гле, ко год говори приче, говориће о теби причу, и рећи ће: кака мати, така јој кћи.
45. Ти си кћи матере своје, која се одметнула мужа својега и дјеце своје, и сестра си сестара својих, које се одметнуше мужева својих и дјеце своје, *мати вам је Хетејка а отац Аморејац.
*Језек. 16, 3.
46. А старија ти је сестра Самарија с кћерима својим, која ти сједи с лијеве стране, а млађа ти је сестра која ти сједи с десне стране Содом са кћерима својим.
47. А ти ни њиховијем путем нијеси ходила, нити си чинила по њиховијем гадовима, као да ти то бјеше мало, него си била гора од њих на свијем путовима својим.
48. Тако ја жив био, говори Господ Господ, сестра твоја Содом и кћери њезине нијесу чиниле како си чинила ти и твоје кћери.
49. Ево, ово бјеше безакоње сестре твоје Содома: у поносу, у изобиљу хљеба и безбрижном миру бјеше она и кћери њезине, а не помагаху сиромаху и убогоме;
50. Него се поношаху и *чињаху гадове преда мном, зато их затрх кад видјех.
*1 Мој. 18, 20.
51. Самарија није згријешила ни пола колико ти, јер си починила гадова својих више него оне, те си оправдала сестре своје свијем гадовима својим које си учинила.
52. И ти дакле, која си судила сестрама својим, носи срамоту своју за гријехе своје, којима си постала грђа од њих; оне су праведније од тебе; и ти се дакле стиди и носи срамоту, кад си оправдала сестре своје.
53. Ако доведеш натраг њихово робље, робље Содомско и кћери њезинијех, и робље Самаријско и кћери њезинијех, довешћу и твоје робље из ропства међу њима,
54. Да носиш срамоту своју и да се стидиш за све што си чинила, и да им будеш утјеха.
55. Ако се сестре твоје, Содом и кћери њезине поврате као што су биле, и ако се Самарија и кћери њезине поврате као што су биле, повратићеш се и ти и кћери твоје као што сте биле.
56. Јер уста твоја не помињаше Содома сестре твоје у вријеме охолости твоје,
57. Прије него се откри злоћа твоја као у вријеме срамоте од кћери Сирских и од свијех што су око њих, кћери Филистејских, које те срамоћаху са свијех страна.
58. Носи неваљалство своје и гадове своје, говори Господ.
59. Јер овако вели Господ Господ: учинићу ти како си ти учинила презревши заклетву и преступивши завјет.
60. Али ћу се ја опоменути завјета својега који сам учинио с тобом у вријеме младости твоје, и утврдићу ти вјечан завјет.
61. *Тада ћеш се опоменути путова својих и постидјећеш се кад примиш сестре своје старије од себе и млађе, које ћу ти дати за кћери, али не по твом завјету.
*Језек. 20, 43.
62. И ја ћу утврдити свој завјет с тобом, и познаћеш да сам ја Господ.
63. Да се опоменеш и постидиш и да не отвориш више уста од срамоте, кад ти опростим све што си учинила, говори Господ Господ.
Загонетка о садашњости и будућности дома Давидова.
17. Опет ми дође ријеч Господња говорећи:
2. Сине човјечји, загонени загонетку и кажи причу о дому Израиљеву,
3. И реци: овако вели Господ Господ: орао велик, великих крила, дугих пера, пун перја, шарен, дође на Ливан и узе врх од кедра,
4. Одломи врх од младијех грана његовијех, и однесе га у земљу трговачку, у град трговачки метну га.
5. И узе сјеме из оне земље, и метну га на њиву, однесе га гдје има много воде, и остави га добро.
6. И изниче, и поста бусат чокот, низак, којему се лозе пружаху к њему а жиле бијаху под њим; поста чокот, и пусти гране и изби одводе.
7. А бијаше други орао велик, великих крила и пернат, и гле, тај чокот пусти к њему жиле своје и гране своје пружи к њему да би га заљевао из бразда свога сада.
8. Посађен бијаше у доброј земљи код много воде, да пусти гране и рађа род и буде красна лоза.
9. Кажи: овако вели Господ Господ: хоће ли напредовати? неће ли му почупати жиле и род му обломити да се посуши? Све ће му се гране што је пустио посушити, и без велике силе и без многога народа ишчупаће га из коријена.
10. Ето, посађен је, хоће ли напредовати? и неће ли се сасвијем посушити чим га се дохвати устока? Посушиће се у бразди гдје је посађен.
11 Потом дође ми ријеч Господња говорећи:
12. Кажи томе дому одметничком: не знате ли шта је ово? Реци: ево, *дође цар Вавилонски у Јерусалим, и узе му цара и кнезове, и одведе их са собом у Вавилон.
*2 Цар. 24, 11-16.
13. *И узе једнога од царскога сјемена, и учини с њим вјеру, и закле га, и узе силне у земљи.
*2 Цар. 24, 17.
14. Да би царство било снижено да се не би подигло, него да би држећи вјеру с њим стајало.
15. Али се одметну од њега послав посланике своје у Мисир да му да коња и много народа. Хоће ли бити срећан? хоће ли утећи ко тако чини? ко преступа вјеру хоће ли утећи?
16. Тако ја жив био, говори Господ Господ, у мјесту онога цара који га је зацарио, којему је заклетву презрео и којему је вјеру преступио, код њега ће у Вавилону умријети.
17. Нити ће му Фараон с великом војском и многим народом помоћи у рату, кад ископа опкопе и погради куле да погуби многе душе.
18. Јер презре заклетву преступајући вјеру; и гле, давши руку чини све то; неће утећи.
19. Зато овако вели Господ Господ: тако ја жив био, обратићу му на главу заклетву своју коју презре и вјеру своју коју преступи.
20. Јер ћу *разапети над њим мрежу своју и ухватиће се у замку моју; и одвешћу га у Вавилон, и ондје ћу се судити с њим за безакоње које ми учини.
*Језек. 12, 13.
21. И сва бјежан његова са свом војском његовом пашће од мача, а који остану распршаће се у све вјетрове, и познаћете да сам ја Господ говорио.
22. Овако вели Господ Господ: али ћу ја узети *с врха од тога високога кедра, и посадићу; с врха од младијех грана његовијех одломићу † гранчицу, и посадићу на гори високој и уздигнутој.
*Иса. 11, 1; † Иса. 53, 2.
23. *На високој гори Израиљевој посадићу је, и пустиће гране, и родиће, и постаће красан кедар, и под њим ће наставати свакојаке птице, у хладу грана његовијех наставаће.
*Језек. 20, 40.
24. И сва ће дрвета пољска познати да ја Господ снизих високо дрво и узвисих ниско дрво, посуших зелено дрво и учиних да озелени сухо дрво. Ја Господ рекох, и учинићу.
Сваки треба да умре само за своје сопствене гријехове. Господу је угодно обраћање безбожника.
18. Опет ми дође ријеч Господња говорећи:
2. Шта хоћете ви који говорите причу о земљи Израиљевој говорећи: *оци једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби?
*Јер. 31, 29.
3. Тако ја био жив, говори Господ Господ, нећете више говорити те приче у Израиљу.
4. Гле, све су душе моје, како душа очина тако и душа синовља моја је, која душа згријеши она ће погинути.
5. Јер ако је ко праведан и чини суд и правду,
6. На горама не једе и очију својих не подиже ка гаднијем боговима дома Израиљева, и не *скврни жене ближњега својега и не иди к жени одвојеној ради нечистоте,
*3 Мој. 18, 20.
7. И *никоме не чини насиља, залог дужнику својему враћа, ништа не отима, хљеб свој даје гладноме и голога одијева,
*5 Мој. 24, 12, 13.
8. *Не даје на добит и не узима придавка, од неправде устеже руку своју, и право суди између једнога човјека и другога,
*2 Мој. 22, 25.
9. По уредбама мојим ходи, и држи законе моје творећи истину; тај је праведан, доиста ће живјети, говори Господ Господ.
10. Ако роди сина лупежа, који би крв прољевао или би чинио тако што,
11. А не би чинио свега онога, него би јео на горама, и жену ближњега својега скврнио,
12. Сиромаху и убогоме насиље чинио, отимао што, залога не би враћао, и ка гаднијем боговима подизао би очи своје чинећи гад,
13. Давао би на добит, и узимао придавак; хоће ли тај живјети? Неће живјети; учинио је све те гадове, доиста ће погинути, крв ће његова на њему бити.
14. Али гле, ако роди сина који би видио све гријехе оца својега што чини, и узео би на ум, те не би чинио онако,
15. Не би јео на горама, нити би очију својих подизао ка гаднијем боговима дома Израиљева, жене ближњега својега не би скврнио,
16. И никоме не би чинио насиља залога не би узимао и не би ништа отимао, давао би хљеб свој гладноме и голога би одијевао,
17. Од сиромаха би устезао руку своју, не би узимао добити ни придавка, законе би моје извршивао и по уредбама мојим ходио; тај неће погинути за безакоње оца својега, доиста ће живјети.
18. А отац његов, што је чинио насиље, отимао од брата својега и чинио што није добро у народу свом, гле, он ће погинути за своје безакоње.
19. Али говорите: зашто да не носи син безакоња очина? Јер син чини суд и правду, све уредбе моје држи и извршује; доиста ће живјети.
20. Која душа згријеши она ће умријети, син неће носити безакоња очина нити ће отац носити безакоња синовљега; на праведнику ће бити правда његова, а на безбожнику ће бити безбожност његова.
21. *Ако ли би се безбожник обратио од свијех гријеха својих које учини, и држао би све уредбе моје и творио суд и правду, доиста ће живјети, неће погинути.
*Језек. 33, 12.
22. Безакоња његова што их је год учинио неће му се више спомињати, у правди својој коју чини живјеће.
23. Еда ли је мени мило да погине безбожник? говори Господ, а не да се одврати од путова својих и буде жив?
24. Али *кад би се праведник одвратио од правде своје и чинио неправду, и радио по свијем гадовима које чини безбожник, хоће ли он живјети? праведна дјела његова, што је год чинио, неће се споменути; за безакоње своје које учини и за гријех свој којим згријеши погинуће.
*Језек. 3, 20.
25. Још говорите: *није прав пут Господњи. Чујте, доме Израиљев, мој ли пут није прав? нијесу ли ваши путови неправи?
*Језек. 33, 17, 20.
26. Кад се праведник одврати од правде своје и чини зло и умре зато, умријеће за зло своје које учини.
27. А кад се безбожник одврати од безбожности своје коју је чинио, и чини суд и правду, он ће сачувати у животу душу своју.
28. Јер узевши на ум врати се од свијех безакоња својих која учини; доиста ће живјети, и неће погинути.
29. Али дом Израиљев вели: пут Господњи није прав. Моји ли путови нијесу прави? доме Израиљев, нијесу ли ваши путови неправи?
30. Зато, доме Израиљев, судићу вам свакоме по путовима његовијем, говори Господ; обратите се и прођите се свијех гријеха својих, и неће вам безакоње бити на спотицање.
31. Одбаците од себе сва безакоња која чинисте, и начините себи *ново срце и нов дух; и зашто да мрете? доме Израиљев.
*Језек. 36, 26.
32. *Јер ми није мила смрт онога који мре, говори Господ Господ; обратите се дакле и будите живи.
*Језек. 18, 23.
Израиљ је ојађена лавица, лоза осушена.
19. А ти наричи за кнезовима Израиљевијем;
2. И реци: шта бјеше мати твоја? лавица; међу лавовима лежаше, млад своју међу лавовима храњаше.
3. И отхрани једно младе своје, и *поста лавић, и научив се ловити ждераше људе.
*2 Цар. 23, 31, 32.
4. И чуше народи за њ; ухвати се у јаму њихову, и одведоше га у веригама у земљу Мисирску.
5. А она кад видје гдје се нада али јој над пропаде, узе једно младе своје, и учини од њега лавића.
6. И он идући међу лавовима поста лавић, и научи се ловити и ждераше људе.
7. И позна дворе њихове, и пустошаше градове њихове тако да опустје земља и што је у њој од рике његове.
8. И усташе на њ народи из околнијех земаља, и разапеше му мрежу своју, и ухвати се у јаму њихову.
9. И метнуше га у крлетку у веригама, и одведоше га цару Вавилонском, и метнуше га у град да му се више не чује глас по горама Израиљевијем.
10. Док бијаше миран, мати твоја бијаше *као винова лоза, посађена крај воде, родна и граната бијаше од многе воде.
*Језек. 17, 6.
11. И бијаху на њој јаки прутови за палицу владалачку, и растом својим узвиси се изнад густијех грана, и би наочита висином својом, мноштвом грана својих.
12. Али би ишчупана у гњеву и на земљу бачена, и устока осуши род њезин; поломише се и посушише се јаки прутови њезини; огањ их прождрије.
13. А сада је посађена у пустињи, у земљи сухој и безводној.
14. И изађе огањ из прута грана њезинијех и прождрије род њезин да нема на њој прута јака за палицу владалачку. То је нарицање, и биће нарицање.
Израиљева непослушност у прошлости и садашњости. Суд и обрицање.
20. А седме године, петога мјесеца, дана десетога, дођоше *неки од старјешина Израиљевијех да упитају Господа, и сједоше преда мном.
*Језек. 14, 1.
2. И дође ми ријеч Господња говорећи:
3. Сине човјечји, кажи старјешинама Израиљевијем и реци им: овако вели Господ Господ: дођосте ли да ме питате? Тако ја жив био, *нећете ме питати, говори Господ Господ.
*Језек. 14, 3.
4. Хоћеш ли да им *судиш? хоћеш ли да им судиш? сине човјечји. † Покажи им гадове отаца њиховијех.
*Језек. 22, 2; 23, 36; † Језек. 16, 2.
5. И реци им: овако вели Господ Господ: којега дана *изабрах Израиља и подигох руку своју сјемену дома Јаковљева, и показах им се у земљи Мисирској, и подигох им руку своју говорећи: ја сам Господ Бог ваш;
*2 Мој. 6, 7.
6. Онога дана подигох им руку своју да ћу их одвести из земље Мисирске у земљу коју сам пронашао за њих, гдје тече млијеко и мед, која је дика свијем земљама.
7. И рекох им: одбаците сваки гадове испред својих очију, и немојте се скврнити о *гадне богове Мисирске, ја сам Господ Бог ваш.
*Ису. 24, 14.
8. Али се одвргоше од мене, и не хтјеше ме послушати, ниједан их не одбаци гадова испред очију својих, и гаднијех богова Мисирских не оставише; зато рекох да ћу излити јарост своју на њих да извршим гњев свој на њима усред земље Мисирске.
9. *Али имена својега ради, да се не оскврни пред онијем народима међу којима бијаху, пред којима им се показах, учиних да их изведем из земље Мисирске.
*2 Мој. 32, 12; Језек. 36, 21, 22.
10. И изведох их из земље Мисирске, и доведох их у пустињу.
11. И дадох им уредбе своје, и објавих им законе своје, *које ко врши жив ће бити кроз њих.
*3 Мој. 18, 5.
12. И *суботе своје дадох им да су знак између мене и њих да би знали да сам ја Господ који их посвећујем.
*2 Мој. 20, 8; 31, 13.
13. Али се одврже од мене дом Израиљев у пустињи; не ходише по мојим уредбама, и законе моје одбацише, које ко врши живи кроз њих, и суботе моје грдно оскврнише; зато рекох да ћу излити гњев свој на њих у пустињи да их истријебим.
14. *Али учиних имена својега ради да се не оскврни пред народима пред којима их изведох.
*Језек. 20, 9.
15. И ја им још подигох руку своју у пустињи да их нећу одвести у земљу коју им дадох, гдје тече млијеко и мед, која је дика свијем земљама;
16. Јер одбацише моје законе и по уредбама мојим не ходише, и суботе моје оскврнише, јер срце њихово иђаше за гаднијем боговима њиховијем.
17. Али их пожали око моје, те их не истријебих, и не затрх их у пустињи.
18. Него рекох синовима њиховијем у пустињи: не идите по уредбама отаца својих и не држите њиховијех закона, и не скврните се гаднијем боговима њиховијем.
19. Ја сам Господ Бог ваш, по мојим уредбама ходите, и моје законе држите и извршујте;
20. *И суботе моје светкујте да су знак између мене и вас, да знате да сам ја Господ Бог ваш.
*Језек. 20, 12.
21. Али се одвргоше од мене и синови, не ходише по мојим уредбама, и закона мојих не држаше да их извршују, које ко врши живи кроз њих; суботе моје оскврнише; зато рекох да ћу излити јарост своју на њих и навршити гњев свој на њима у пустињи.
22. Али повратих руку своју и *учиних имена својега ради да се не оскврни пред народима пред којима их изведох.
*Језек. 20, 9.
23. И ја им још подигох руку своју у пустињи да ћу их расијати по народима и разасути по земљама.
24. Јер закона мојих не извршиваше и уредбе моје одбацише и суботе моје оскрвнише, и очи им гледаху за гаднијем боговима отаца њиховијех.
25. Зато им и ја дадох уредбе не добре и законе кроз које неће живјети.
26. И оскврних их даровима њиховијем *што пропуштаху кроз огањ све што отвори материцу, да их потрем, да познаду да сам ја Господ.
*2 Днев. 33. 6.
27. Зато говори дому Израиљеву, сине човјечји, и кажи им: овако вели Господ Господ: још ме и овијем ружише оци ваши чинећи ми безакоње:
28. Кад их одведох у земљу, за коју подигох руку своју да ћу им је дати, гдје год видјеше висок хум и дрво гранато, ондје приносише своје жртве и стављаше своје даре, којима дражаху, и меташе мирисе своје угодне, и ондје љеваше наљеве своје.
29. И рекох им: шта је висина, на коју идете? И опет се зове висина до данас.
30. Зато реци дому Израиљеву: овако вели Господ Господ: не скврните ли се на путу отаца својих? и за гадовима њиховијем не курвате ли се?
31. И приносећи даре своје, проводећи синове своје кроз огањ не скврните ли се о све гадне богове своје до данас, и мене ли ћете питати, доме Израиљев? Тако ја жив био, говори Господ Господ, нећете ме питати.
*Језек. 20, 26.
32. А шта мислите, неће бити никако, што говорите: бићемо као народи, као племена по земљама, служећи дрвету и камену.
33. Тако ја био жив, говори Господ Господ, руком крјепком и мишицом подигнутом и изливенијем гњевом цароваћу над вама.
34. И извешћу вас из народа, и сабраћу вас из земаља по којима сте расијани, руком крјепком и мишицом подигнутом и изливенијем гњевом.
35. И одвешћу вас у пустињу тијех народа, и ондје ћу се судити с вама лицем к лицу.
36. *Како сам се судио с оцима вашим у пустињи земље Мисирске, тако ћу се судити с вама, говори Господ Господ.
*4 Мој. 14, 23.
37. И пропустићу вас испод штапа и довести вас у свезе завјетне.
38. И одлучићу између вас одметнике и који одустају мене; извешћу их из земље гдје су дошљаци, али неће ући у земљу Израиљеву, и познаћете да сам ја Господ.
39. Ви дакле, доме Израиљев, овако вели Господ Господ: идите, служите сваки гаднијем боговима својим и унапредак, кад нећете да ме слушате; али имена мојега светога не скврните више даровима својим и гаднијем боговима својим.
40. Јер *на мојој гори светој, на високој гори Израиљевој, говори Господ Господ, ондје ће ми служити сав дом Израиљев, колико их год буде у земљи, ондје ће ми бити мили и ондје ћу искати приносе ваше и првине од дарова ваших са свијем светијем стварима вашим.
*Језек. 17, 23.
41. Мили ћете ми бити с угоднијем мирисом, кад вас изведем из народа и саберем вас из земаља у које сте расијани; и бићу посвећен у вама пред народима.
42. И познаћете да сам ја Господ кад вас доведем у земљу Израиљеву, у земљу за коју подигох руку своју да ћу је дати оцима вашим.
43. И ондје ћете се опоменути путова својих и свијех дјела својих, којима се оскврнисте, и сами ћете себи бити мрски за сва зла своја која чинисте.
44. И познаћете да сам ја Господ кад вам учиним ради имена својега; не по вашим злијем путовима нити по опаким дјелима вашим, доме Израиљев, говори Господ Господ.
Мач Халдејски против Јудејаца и синова Амоновијех.
21. Опет ми дође ријеч Господња говорећи:
2. Сине човјечји, окрени лице своје на југ и покапљи према југу, и пророкуј на шуму у јужном пољу.
3. И реци шуми јужној: чуј ријеч Господњу, овако вели Господ Господ: ево ја ћу распалити у теби огањ који ће прождријети у теби свако дрво зелено и свако дрво сухо; пламен разгорјели неће се угасити, и изгорјеће од њега све од југа до сјевера.
4. И свако ће тијело видјети да сам ја запалио; неће се угасити.
5. А ја рекох: јаох Господе Господе, они говоре за ме: не говори ли тај саме приче?
6 И дође ми ријеч Господња говорећи:
7. Сине човјечји, окрени лице своје према Јерусалиму, и покапљи према светијем мјестима, и пророкуј против земље Израиљеве.
8. И реци земљи Израиљевој: овако вели Господ: ево ме на те; извући ћу мач свој из корица, и истријебићу из тебе праведнога и безбожнога.
9. Да истријебим из тебе праведнога и безбожнога, зато ће изаћи мач мој из корица својих на свако тијело од југа до сјевера.
10. И познаће свако тијело да сам ја Господ извукао мач свој из корица његовијех, неће се више вратити.
11. А ти, сине човјечји, уздиши као да су ти бедра поломљена, и горко уздиши пред њима.
12. А када ти реку: зашто уздишеш? ти реци: за глас што иде, од којега ће се растопити свако срце и клонути све руке и свакога ће духа нестати, и свака ће кољена постати као вода; ево, иде, и навршиће се, говори Господ Господ.
13. Потом дође ми ријеч Господња говорећи:
14. Сине човјечји, пророкуј и реци: овако вели Господ Господ: реци: мач, мач је наоштрен, и углађен је.
15. Наоштрен је да коље, углађен је да сијева; хоћемо ли се радовати кад прут сина мојега не хаје ни за како дрво?
16. Дао га је да се углади да се узме у руку; мач је наоштрен и углађен, да се да у руку убици.
17. Вичи и ридај, сине човјечји; јер он иде на народ мој, на све кнезове Израиљеве; под мач ће бити окренути с народом мојим, зато удри се по бедру.
18. Кад бјеше карање, шта би? еда ли ни од прута који не хаје неће бити ништа? говори Господ Господ.
19. Ти дакле, сине човјечји, пророкуј и пљескај рукама, јер ће мач доћи и другом и трећом, мач који убија, мач који велике убија, који продире у клијети.
20. Да се растопе срца и умножи погибао, метнуо сам на сва врата њихова страх од мача; јаох! приправљен је да сијева, наоштрен да коље.
21. Стегни се, удри надесно, налијево, куда се год обрнеш.
22. Јер ћу и ја пљескати рукама, и намирићу гњев свој. Ја Господ рекох.
23. Још ми дође ријеч Господња говорећи:
24. А ти, сине човјечји, начини два пута, куда ће доћи мач цара Вавилонскога; из једне земље нека излазе оба; и избери страну, гдје се почиње пут градски, избери.
25. Начини пут, којим ће доћи мач на Раву синова Амоновијех, и у Јудеју на тврди Јерусалим.
25. Јер ће цар Вавилонски стати на распутици, гдје почињу два пута, те ће врачати, гладиће стријеле, питаће ликове, гледаће у јетру.
27. Надесно ће му врачање показати Јерусалим да намјести убојне справе, да отвори уста на клање, да подигне глас подвикујући, да намјести убојне справе према вратима, да начини опкопе, да погради куле.
28. И учиниће се врачање залудно заклетима, а то ће напоменути безакоње да се ухвате.
29. Зато овако вели Господ Господ: што напомињете своје безакоње, те се открива невјера ваша и гријеси се ваши виде у свијем дјелима вашим, зато што дођосте на памет, бићете похватани руком.
30. А ти, нечисти безбожниче, кнеже Израиљев, коме дође дан кад би на крају безакоње,
31. Овако вели Господ Господ: скини ту капу и сврзи тај вијенац, неће га бити; *нискога ћу узвисити а високога ћу понизити.
*Језек. 17, 24.
32. Уништићу, уништићу, уништићу га, и неће га бити, *докле не дође онај коме припада, и њему ћу га дати.
*1 Мој. 49, 10.
33. А ти, сине човјечји, пророкуј и реци: овако вели Господ Господ *за синове Амонове и за њихову срамоту; реци дакле: мач, мач је извучен, углађен да коље, да затире, да сијева,
*Језек. 25, 2, 3, 6.
34. Докле ти виђају таштину, докле ти гатају лаж, да те метну на вратове побијенијем безбожницима, којима дође дан кад би крај безакоњу.
35. Остави мач у корице; на мјесту гдје си се родио, у земљи гдје си постао, судићу ти;
36. И излићу на те гњев свој, огњем гњева својега дунућу на те и предаћу те у руке жестоким људма, вјештим у затирању.
37. Огњу ћеш бити храна, крв ће ти бити посред земље, нећеш се спомињати, јер ја Господ рекох.
Гријехови и казна Јерусалимска.
22. Опет ми дође ријеч Господња говорећи:
2. А ти, сине човјечји, хоћеш ли судити, хоћеш ли судити *граду крвничком? и хоћеш ли му показати све гадове његове?
*Језек. 24, 6.
3. Реци: овако вели Господ Господ: иде вријеме граду који прољева крв у себи и гради гадне богове себи да се скврни.
4. Скривио си крвљу коју си пролио, и оскврнио си се о гадне богове своје које си начинио; и учинио си те се приближише дани твоји, и дошао си до година својих, зато ћу учинити од тебе руг међу народима и потсмијех по свијем земљама;
5. Које су близу тебе и које су далеко потсмијеваће ти се, гадни именом, велики сметњом!
6. Гле, кнезови Израиљеви у теби дадоше се да прољевају крв сваки свом силом својом.
7. Оца и матер презиру у теби, *чине криво иностранцу усред тебе, сироти и удовици чине насиље у теби;
*2 Мој. 22, 21.
8. Свете ствари моје презиреш, и суботе моје скврниш.
9. У теби су опадачи да прољевају крв, и на горама једу у теби, грдила чине усред тебе.
10. *Голотињу очину откривају у теби, лијежу у теби са женом за нечистоте њезине.
*3 Мој. 18, 7.
11. И један чини гад са женом ближњега својега; а други скврни снаху своју грдилом; а други силује сестру своју, кћер оца својега, у теби.
12.