Miodrag Prljević iz Užica

ČUDESNO PROSVETLjENjE

Zamolio si me, dragi prijatelju, da ti napišem o svom dodiru sa sv. moštima mučenika prevlačkih, pored kojih sam spavao one noći kada sam te posetio. Kao što sam ti preko telefona rekao, malo mi je ispočetka bilo nelagodno da, malte ne, spavam u kripti. Međutim, kako je noć odmicala, postajao sam sve smireniji i opušteniji. Dugo sam te noći čitao onu knjigu o partizanskim zločinima nad četnicima, jer me to štivo jako zanima, tako da sam malo spavao.

Ali, desilo se čudo. Ustao sam iz kreveta vrlo odmoran i čio, čak sa manjim bolovima i ukočenošću, a i potištenost je nestala bez traga. I to, naravno, nije sve! Ti znaš da sam toga dana putovao nazad i mogu ti reći da celim putem nisam osećao umor. Prethodne večeri sam mnogo i dugo trenirao u Budvi i bio sam na strogoj dijeti (jeo sam samo kuvanu ribu) i trebalo je da se osećam mnogo iscrpljeno i umorno. Ali ništa od toga...

Ne znam da li smem da to tako nazovem, ali doživeo sam i neko čudesno prosvetljenje, koje me još uvek osvetljava. Počeo sam još bolje da se osećam u duši i u telu, duhovna pustinja je nestala i ja sam bio razdragan i vedar. Od tada mi je sve krenulo nabolje, sve mi ide od ruke i ne osećam iscrpljujuću potištenost, iako sada radim po 10 do 12 časova na dan, i to vrlo teške bravarske poslove.

Prosto se bojim da tu čudesnu promenu, krajnje iznenadnu, ikome pričam. Zato ti se poveravam i jedva čekam da, početkom februara, opet navratim u kolevku naše Sv. Vere i ponovo budem osenjen mučeničkim vencima iznad prevlake Sv. Mihaila. Ja sam osećao, i osećam, neko zračenje na tom mestu, jer tu se, po svemu sudeći, zbilo prolivanje mučeničke sv. krvi. Duboko verujem da su mošti čudotvorne, a to će vreme najbolje pokazati.

(Iz knjige "Prevlaka Svetog Arhangela Mihaila - Humak srpske duhovnosti", izdanje Srpska sveštena carska lavra Svetog arhangela Mihaila - Prevlaka, Tivat, III dopunjeno izdanje, 2000.)