Политика, 8. децембар 1999.

Светосавски корени црногорског православља

Подсећање на 780 година митрополије црногорско-приморске, коју је основао свети Сава 1219. године као једну од првих епархија тек осамостаљене Српске православне цркве (најстарије епархије су жичка, зетска, дабробосанска и захумско-херцеговачка) само је доказ више да настојања такозваних црногорских аутокефалаца у њиховој пропаганди о самосталности цркве у Црној Гори немају никаквог историјског основа, јер се митрополија може посматрати само као најстарији саставни део Српске православне цркве, рекао је јуче Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије поводом изложбе "Превлака светог архангела Михаила", која ће у Конаку кнегиње Љубице бити отворена до јануара наредне године. Сматрајући да је основни задатак ове изложбе "да нам обнови историјско и духовно памћење" да је митрополија стара 780 година и да је прво њено седиште на Превлаци светог архангела Михаила основао свети Сава са Иларионом, својим најбољим учеником, али не из политичких разлога него настављајући да гради на хришћанским темељима који су у Зети и Дукљи стари два миленијума, митрополит Амфилохије је изразио наду да ће древни манастир из доба Немањића, који с правом носи назив царске лавре, опет бити обновљен из рушевина, које су од њега начинили Млечани средином XV века. Археолози су, рекао је он, у тим рушевинама пронашли довољно доказа о хришћанским и светосавским траговима овог подручја, па се појава такозваних аутокефалаца може сматрати политичком манипулацијом која са Црквом и духовним наслеђем нема ништа заједничко. Свако ко се одриче оснивача зетске епископије, фалсификује не само историју Цркве него и народа у Црној Гори, рекао је митрополит Амфилохије.

Говорећи о археолошким истраживањима на Превлаци, која су од II светског рата два пута започињана и обустављана, да би и трећи пут била обновљена 1990. године, археолог проф. др Ђорђе Јанковић је посебно нагласио да сада постоје докази да су Срби били покрштени још у VI веку, као и да је манастир на Превлаци део исконског хришћанског простора, са предањем која сеже до мисионарења апостола Павла. За археологе је велики изазов да прикупе доказе о оправданости предања, рекао је Јанковић, подсећајући да народ Михољског збора, заслужног за очување традиције зетске епископије и по доласку Млечана у ове крајеве, помаже стручњацима да се историјско памћење о православљу на овим просторима обнови материјалним доказима. Од предмета које је археолозима већ приложио народ овог краја и од оног што су пронашли археолози требало би ускоро да буде основана Ризница манастира Светог Михаила Превлачког.