Разговор: др Ђорђе Јанковић, археолог

Српска Црква се може показати као наследник апостолске Цркве Далмације

Највећи српски ауторитет за рану историју Словена и Срба, др Ђорђе Јанковић, шеф је Катедре за средњевековну археологију Филозофског факултета у Београду и професор на Духовној академији у Србињу. Један је од само четири активна доктора археологије у СРЈ специјализованих за средњи век - дакле за прошлост самих Срба и Словена - док се осталих тридесетак доктора бави антиком и праисторијом. Др Јанковић је последњих десетак година истраживао локалитете на теренима Косова, Метохије, Книнске Крајине, Црне Горе и Републике Српске. Сад руководи пројектима истраживања манастира и цркава од IV до XV века у околини Требиња, Боки Которској, Подрињу и Босанској крајини. Ставови др Јанковића о раној прошлости Словена и Срба изазивају велику напетост у неким историчарским и археолошким круговима јер је отворио могућност за тражење порекла Словена у југословенском Подунављу, тиме што је становништво Бачке и Баната у III и IV веку одредио као блиске Словенима, а не Сарматима, као што неки и данас тумаче. То се поклапа са мишљењем руских лингвиста - нарочито Олега Николајевича Трубачова - који су до ових претпоставки дошли сопственим методама. Др. Јанковић је први издвојио и особине Срба у раном средњем веку, што је опширно аргументовао 1998. у монографији Српске громиле.

Недавно je "Република" писала о могућој аутохтоности Словена у југословенском Подунављу. Да ли то може бити тачно?

Да је колевка Словена у Подунављу, казују не само руска предања, већ предања и друге врсте сећања на Дунав код свих Словена. На пример, у Конавлима постоји село Дунавка, а у Албанији, западно од Охрида, река Дунавац. Мислим да је словенско предање тачно, али још није археолошки проучено и доказано. Наша археологија би могла да да одлучујући допринос том питању, уколико би истражили епоху од IV столећа пре Христа до I столећа после Христа у Посавини и Подунављу. Тиме би покренули истраживања у Словачкој и Моравској, па би се брзо нашао одговор. У последње време појавила се нова филолошка теорија (из Немачке) о словенској постојбини северно од Паноније, и одговарајућа археолошка тумачења (из Русије). Мислим да су таква гледишта омогућена потпуним одсуством одговарајућих археолошких истраживања у Подунављу.

Срби се у антрополошком смислу разликују од других Словена, јер припадамо динарском типу, аутохтoном на Балкану већ миленијумима. Да ли археологија има и друге потврде за ту различитост?

Ми смо данас претежно домородачког, динарског антрополошког типа, па се по томе разликујемо од осталих Словена. Међутим, Словени су спаљивали покојне до у Средњи век, па је у недостатку скелетних остатака тешко решити збивања у прошлости антрополошким проучавањима. Неколико словенских народа може се археолошки разликовати још од IV-VI столећа. То су за сада Срби и нека руска племена. Срби се издвајају привредом, обликом стана, погреба, грнчаријом и другим. Неке од тих особености могу се пратити у прошлост, за сада до IV столећа.

Зашто наука тако мало зна о узбудљивој преднемањићкој историји Срба?

За то има више разлога, од којих су једни из прошлoсти, а други су савремени. Немањићи су потискивали сећање на претходне велике краљеве жупане и да би учврстили власт и Цркву; краљеви династије кнеза Војислава из Дукље потискивали су сећање на кнежеве Србије VII-X столећа, опет да би учврстили своју власт. Западна Србија је кренула посебним путем, пре свега због притисака са запада. У свему су значајну улогу имале цркве. Данас наши истраживачи радије бирају за проучавање државу Немањића и њихових наследника, јер су ови оставили дубљи траг у народу као православни, али и зато што су неки научни токови усмерени и са запада.

Рашка се подразумевала као старо језгро српске државности, међутим, проф. Реља Новаковић је доказивао да је реч о сплету више држава у целом Динарском низу . Како видите српски етнички простор током средњег века, а нарочито недовољно истражене западне пределе?

У археологији је једноставно одредити етнички простор, под условом да су прикупљени подаци о култури. За разлику од историје која по правилу проучава само политику и државу, археологија може да разликује народ од окупатора. Србима је јасно да границе држава и народа нису исте - тако је данас, тако је било и у прошлости. Археологија преко објективних материјалних остатака одређује простирање сваке појединачне културе и кроз њих постојање нација. Српска материјална култура може се пратити у континуитету, са разумљивим ширењима и узмицањима, на простору од крајина близу Неготина и Струме на истоку, до Лике и Купе на западу, од VI-VII до XX столећа. Наравно, постоје природне разлике између особених географских подручја. Једно је крашки предео од Црне Горе до Лике, а друго плодан предео од Стига до Баније и Кордуна. Хрватски научници су истом методологијом одредили хрватску територију између Цетине и Лабина у Истри у IX-XI столећу (без Лике), што се подудара са историјским подацима и мојим истраживањима. Сматрам да су на северозападу Срби настањивали Козару, Банију и Кордун, али у одговарајућем делу Посавине живели су и други Словени.

Одскора неки амерички универзитети подупиру теорије из XIX вијека о "бошњаштву" које се надовезује на богумилске заједнице, а прије тога на Илире. Да ли научни докази подупиру хипотезу о "бошњачком" етницитету?

То је чиста политика. Аустро-Угарска је успoставила Земаљски музеј у Сарајеву да би створила нацију, слично Словенцима. Не постоје докази о археолошкој посебности Босне у односу на друге српске крајеве. Има више римокатоличких храмова из времена мађарске окупације и њиховог утицаја, и то је све. На пример, краљ Твртко II је сахрањен под надгробном плочом се латинским натписом, али његови војници пишу ћирилицом (значи православни су), као што показује град Бобовац. Аустроугарска је измислила појам "босанчица" да би се направила разлика према ћирилици иако су исто писмо, само да би нас раздвојили, преварили. Они су надгробне мраморе прогласили за богумилске, босанске споменике, па им је дат и посебан назив "стећци" иако таквих назива за гробља нема, да би се заборавило да су то наша гробља. Њих има свуда у српским крајевима, у Конавлима, Далмацији, у данашњој Црној Гори и Републици Србији, односно у несумњиво православним областима, као и у портама православних манастира, као што су Крупа, Тврдош, Добрун, Давидовица и Милешева. Реч је о једној од великих превара римо-немачких, срачунатој да се разбију Срби, а наши муслимани слуде, како би се искористили као топовска храна за њихов рачун.

Антрополошки и етнографски су занимљива предања о пореклу које налазимо у западном Српству. Да ли су она од користи за археологе и да ли Срби имају основе за свест о својој аутохтоности на тлу Босне и Херцеговине?

Видите, иако се настојало да се у народу развије свест како нас Дрина раздваја - не од данас, од Другог светског рата или од аустроугарске окупације, већ знатно раније, од првих покушаја де се наше тло подели између Рима и Цариграда - заједнички митови, десетерци и гусле, постојећи обреди, односно духовна култура, одређују нашу јединственост. Уграђено ниподаштавање српске историографије према нашим митовима и предањима, спутава нас да установимо њихову вредност, јер је то чисто археолошким методама тешко изводљиво. На пример, позносредњевековни градови-утврђења источно од реке Босне, уколико не носе своје име, називају се по правилу "Град проклете Јерине", а западно од Босне "Град Црне краљице" па и "Град Марије Терезије". Очигледно је реч о једном истом миту, о невољеној владарки. Ту су и топоними "Рељина градина", "Градина Љутица" (Богдана) на Уни. Сасвим је могуће да су те градине родна места или првобитни поседи оних по којима су прозване, који су ступили у службу Немањића и на истоку стекли славу, звања и имања, што се за Рељу Крилатицу, ћесара цара Душана, и зна. То је природно одлажење властелчића-ратника на исток из сиромашног динарског простора. Други је случај са предањима о војводи Момчилу, његовом крилатом коњу и граду Пирлитору, који указују можда на нека старија времена и повезаност клисура Таре са клисурама око Дрвара. Дакле и митови показују јединственост данашњег српског етничког простора од вајкада.

Ископавали сте српске надгробне хумке (громиле), које сежу чак до раног средњег века. Како после седам година оцењујете да је код Грахова пронађена и једна српска хумка коју можемо датовати у период краја IV века?

Ја сам увео громиле у археологију и решио основна питања, али има још много тога за проучавање. Громиле - веома сличне оним из околине Грахова, које су помериле досељавање Срба у IV столеће - уочио сам између Гацка и Невесиња, али нису истраживане. Било би драгоцено наћи још истовремених насеља, као оно једно на Дрини. То треба да покрену они који управљају националном културом Срба, да усмере средства у народну културу, а не у ширење туђе културе, која ионако налази сама свој пут.

Проблемима етницитета у данашњој БиХ највише су се бавили хрватски и српски научници. Где су размимоилажења, а где се ставови поклапају?

Римокатоличка црква је одавно кроз хрватство изразила своје претензије на целу Босну до Дрине и даље. Та становишта се заснивају пре свега на неправилном тумачењу података о нападима Бугара на Хрвате у IX-X столећу или помена хрватског имена у сукобима Србије и Византије средином друге половине XI столећа. Међутим, ту је низ питања нерешен - које Хрвате нападају Бугари и где, јер Бугарска се простирала од Јадранског мора до Драве, а Хрвати су живели изгледа и у данашњој Албанији. Хрватска научница Нада Клаић је сматрала да су Срби живели у Поуњу од почетка, а да је Босна нешто посебно, итд. Наши историчари се нису најбоље усагласили у "Историји српског народа" - приказује се Босна у саставу Србије X столећа, али без западнијих предела; затим се Босна искључује из историје Срба XII-XV столећа, а потом је опет српска област, итд. Последња ископавања средњевековног гробља у Шипову, показала су пут утврђивања истине. Утврђено је да Срби живе у Пљеви у VII-IX и XII-XV столећу. Сада се записани податак из X столеће да је Пљева била хрватска област, може прихватити једино за доба привремене хрватске окупације Пљеве после слома Србије у рату са Бугарском 924. године.

Истраживали сте многе од цркава и манастира, и они показују да се мора мењати уџбеничка слика историје Босне и Херцегвоине. Посебно су занимљиви случајеви Крупе и Шипова...

Цркве и манaстири су најочигледнији примери манипулисања. Пред почетак последњег рата, Борис Граљук из Завода за заштиту споменика културе у Бања Луци, истраживао је манастир Крупу. Своја истраживања је објавио у Археолошком прегледу за 1986, на српском и енглеском језику, а у њему је изнео тумачење да је Крупа одувек била римокатолички манастир, који су православни Срби преузели у XIX столећу. По њему, неистинито је српско предање да је манастир првобитно био православни, да су његови монаси протерани и да су онда основали Крупу у Далмацији 1317. Међутим, из сада видљивих зидова, њихових остатака и онога што је он објавио, очигледно је манастир био римокатолички у XIV-XV столећу, установљен на храму XII-XIII столећа, а несумњиво је православан од XV столећа до данас, како показују надгробни мрамори. На жалост нема никога да документује, обради и објави истините податке о овом важном манастиру, да би се тако оповргли фалсификати. Никога, па ни мештане Крупе, који су били незадовољни Борисом Граљуком, данас не занима да помогне утврђивање истине о нашем манастиру. Зато Крупа, уместо да сведочи о српском континуитету на Врбасу, и давнашњим прогонима православља, о коме је Дучић спевао оне потресне стихове, сада "доказује" да православни Срби присвајају римокатоличке храмове, и то у време аустроугарске окупације! Ту је и мученички манастир Моштаница, археолошки неистражен, уз који се налази нигде забележена испосница из ко зна ког времена, чији је пустиножитељ можда значајан за име манастира. Ту је и низ других манастиришта и црквишта, заборављених од елите српског народа. Олако се одричемо дела својих предака; презирући њихов труд и љубав уложену за будућност, осуђујемо себе и своје потомке на презир, заборав и нестанак.

Шта су ваша истраживања показала у Тврдошу, древном владичанском средишту код Требиња?

Тврдош је пример како археолошка истраживања могу бити драгоцена. Установљено је да манастирски храм живи од IV столећа, а да је у мaнастир успостављен у VI столећу, па је Тврдош један од наших најстаријих манастира, који доказује српски континуитет и историјска права на тло.

Шта треба предузети на даљем расветљавању прошлости Босне и Херцеговине? Какви могу бити научним исходи неких мистерија о прошлости Срба и других народа овога тла?

Треба увек трагати за истином, у томе се не сме посустати, и она ће нам помоћи. После открића наших раних манастира у Тврдошу и на Превлаци код Тивта, чија су ископавања у току, очекујем да се кроз ископавања неког манастира или цркве у западним српским пределима (мислим на области од Врбаса до Поуња), докажем покрштавање Срба најкасније у VII столећу, како сведочи цар Константин VII Порфирогенит. Тиме би било решено питање такозваних "босанских базилика", и поново би се потврдио наш етнички простор у римској Далмацији, укључујући сву Крајину. Наша се Црква може показати као наследник апостолске Цркве Далмације, а то није само питање престижа и равноправности са другим црквама што их успоставише апостоли, већ одговорности за добијену благодат, односно пружену прилику да се крене правим путем. Мислим да би било корисно за сав народ да спозна своју прошлост, како више не би понављао грешке, и тако стекао будућност.