Ђорђе Јанковић

ЖИВА РИЗНИЦА

Исходи започетих истраживања Михољске Превлаке, не само да су оправдали уложена средства, већ су потпуно задовољили и сва очекивања, па и најсмјелија. Зато сада можемо кренути у нова истраживања. Предложеним пројектом било је намјеравано откивање сјеверног зида Манастира, али је установљено да њега нема па се тиме ту обим истраживања смањује. С друге стране, откриће неочекивано добро очуваних античких мозаика, намеће потребу да се у цјелини открије грађевина у којој се налазе. Значи, послије сваке сезоне истраживања, треба подразумијевати прилагођавање планова.

У току ове године, предвиђа се завршавање ископавања југозападног дијела манастира око садашњег конака, односно између конака, рушевине цркве и пута, са циљем да се открију обујмни зид око манастира, могуће зграде и да се дође до дворишта са западне стране рушевине цркве и нивоа гробља из петнаестог стољећа. На тај начин, биће омогућена прво конзервација старих зидова конака, а затим и пројектовање њихове презентације или обнове, и у сваком случају подизање обујмног зида и стављање у употребу садашњих зграда до неког могућег будућег рјешења. На тај начин, Манастир и археолошко налазиште биће са западне и јужне стране заштићени.

Планира се откопавање цијеле просторије са мозаиком, скидање остатака горњег, млађег слоја и откривање доњег слоја мозаика. Надам се да ће тада, уз још нека допунска ископавања, бити сасвим јасно да ли је ријеч о римској вили или купатилу односно љечилишту, као и да ли је ту потом била смјештена базилика касноантичког доба. И треће, наставиће се пробна ископавања и на самој Михољској Превлаци и у непосредном сусједству. Обавиће се пробна ископавања на Каштију, да би се установило из ког је времена, и на бискупији, да би се видјело да није тамо било неко старо гробље, с обзиром да нема геофизичких индиција о постојању зграде на том мјесту. Сондираће се грађевина Свети Спас испред моста ка Превлаци. Наставиће се пробна ископавања на острву Свети Марко (односно о. архангела Гаврила), за које вјерујем да крије много важне споменике из античког и византијског доба, затим из доба дукљанских владара, а свакако има и грађевина из позног средњег вијека. Треба се надати, уколико се нађе манастир посвећен Светом архангелу Гаврилу, да се, можда, открије и гроб неког дукљанског владара.

Истраживања самог Манастира, схваћеног у ужем смислу, дакле простора око цркве Свете Тројице и рушевина првобитне цркве, биће завршена релативно брзо, до 2001. године. Истраживања гробља западно и сјеверно од рушевина цркве могу се завршити до 1999. године, а да се 2000. године може истражити сав простор између рушевина старе цркве и цркве Свете Тројице, са некадашњим гробљем и источним обујмним зидом. Упоредо ће се радити на осталим објектима на Превлаци. Надам се да ће у исто вријеме бити завршено откривање зграде са мозаицима, заправо оних њених дјелова који су у равници поред мора (њени дјелови су под савременим бунгаловима). Такође, имаћемо поуздане податке о свим археолошким објектима на остатку Превлаке, на Брдима, острву Светог архангела Гаврила, као и почетне податке с копна у околини.

Биће у потпуности откривен план Манастира, осим оних дијелова који су потпуно уништени, као и рушевине свих старих манастирских грађевина. На основу тога, моћи ће да се уради сљедеће: да се спроведе конзервација или рестаурација првобитних манастирских зграда, како оних из тринаестог и четрнаестог стољећа, тако и оних из старијих фаза, да се спроведе рестаурација других грађевина из шеснаестог-деветнаестог стољећа или старијих, као што су дјелови конака Екатерине Властелиновић, Каштио, Свети Спас, Данчуловина. Биће омогућено подизање савремених зграда потребних Манастиру, али на такав начин да се оне прилагоде и уклопе у античке и средњовјековне грађевине, и подизање зида око Манастира, да би се светиња сачувала од скрнављења.

Добиће се значајни научни резултати о самој Михољској Превлаци, Боки Которској и прошлости Дукље и Зете. Провјериће се предања, а писани извори биће допуњени и правилно протумачени. Идући хронолошким редом, на почетку је епоха римских освајања и панонског илирског устанка, којој припада грађевина са мозаицима. Дакле, ријеч је о добу позног хеленизма или раног Римског царства, о којем се на тлу бивше Југославије мало зна. Затим, тује доба касне антике, о којем су знања још врло магловита, јер се не зна ни ко ни када је рушио на овим просторима, да ли су то били Хуни или Готи, и да ли су Готи господарили провинцијом Превалис у раном шестом стољећу. Подразумијева се прворазредни значај утврђивања времена и начина досељавања Словена, особина њихове културе и племенске припадности. Посебно је драгоцјено расвјетљавање епохе осмог и деветог стољећа, када је у Црногорском приморју, како изгледа, била у пуном успону византијска култура, ослоњена на симбиозу старосједилаца и досељеника, која је преко бројних манастира, међу којима је манастир Светог архангела Михаила могао да има врло значајно мјесто, зрачила дубоко у унутрашњост словенског свијета, како се мисли, све до Русије. На крају, то је необично важна улога немањићког манастира, најугледнијег епископског сједишта међу српским епископијама које је успоставио Свети Сава. Не смије се занемарити ни привредни значај овог манастира и његове метохије у средњем вијеку, односно подручја Боке Которске, који се огледа и у распростирању препознатљиве грнчарије украшене на традиционалан византијски начин такозваном зграфото техником. Постоје озбиљни разлози да се вјерује, како су у метохији Манастира биле значајне грнчарске радионице, које су снабдијевале широка подручја у унутрашњости земље стоним посуђем, све до манастира Милешеве, Гацког, а можда и саме Студенице. Ту су се свакако производила и многа друга драгоцјена добра маслиново уље, морски плодови...

Свакако, ових научних резултата неће бити уколико не буду објављени на стручан начин. Зато одмах треба размотрити израду научне серије, у којој би се публиковали резултати истраживања и тако учинили доступним нашој и страној научној јавности.

Прикупиће се значајна и обимна грађа за ризницу. Она се мора састојати од лапидаријума, археолошке збирке и збирке црквених предмета шеснаестог-деветнаестог стољећа, као што су црквене књиге, сасуде, одежде и слично, што се данас више не користи и изложено је пропадању. Већ сада је извјесно да ће у првој фази, дакле за грађу која ће се прикупити у наредних четири-пет година, бити потребно око двјеста педесет квадратних метара изложбеног простора, а уз њих још око двјеста за остале потребе - депо, радионице, документацију, итд. Да би ризница била жива, мора да има способне сараднике, и то на првом мјесту археолога и документатора.

Из ова три наведена исхода истраживања Михољске Превлаке, произилазе још два, других димензија, а то је будућа дјелатност с Превлаке у сфери образовања и у сфери туристичке привреде. На првом мјесту, сам манастир ће дјеловати на обнови духовности и самосвијести некадашње Зете и обнављању старе традиције. Затим, може се покренути археолошка школа, као језгро археолошких активности за Боку Которску. Та својеврсна љетња школа археологије у почетку ће бити намијењена нашим студентима и стручњацима, али у будућности, може привући заинтересоване из других земаља, који би сами финансирали своје учешће. Овдје се сустичу услови за стварање љетње школе архитектуре Поморја, која би се стварала око очувања особености и традиционалних вриједности архитектуре у Поморју и обнови старих и напуштених здања и насеља у изворном изгледу.

Двор у Тивту, Каштио, властелинска имања позната под именима Свети Спас и Данчуловина, као и напуштена стара насеља у сусједству, могу постати, уз одговарајућу бригу, ексклузивна насеља и музејски простори са различитим збиркама, гдје би се чувале и приказивале најбоље традиције Поморја, сад озбиљно угрожене. Острво Светог Марка, умјесто безначајне плаже, такође може постати мјесто гдје ће се многи нараштаји учити историји Дукље и Зете. То може бити велика учионица на отвореном, гдје ће се дјеца и омладина упознавати са историјом, са почецима наше државности и духовности, са темељима нашег битисања.

Мјесто ходочашћа

Михољска Превлака може постати мјесто ходочашћа светињама и посјете туриста археолошким и културно-историјским вриједностима из земље и свијета. Михољска Превлака може бити острво културних догађаја, гдје ће се поново окупљати цијела Бока Которска. Ту је на првом мјесту Манастир који ће због светиња којима располаже бити циљ ходочашћа, и постати први међу манастирима Црне Горе, између осталог и због тога што је положаја много приступачнијег посјетиоцима, него други манастири. Затим, ту ће бити ризница, односно музеј, која ће приказивати средњовјековну прошлост Поморја, цијеле Боке Которске, развој њене особене духовне и материјалне културе, те ће бити јединствена установа, јер такви музеји постоје само у великим градовима као што су Атина, Солун и Сплит. Грађевина са мозаиком биће туристичка атракција једнака оној грађевини са мозаиком из Рисна, само што је овдје мозаик изгледа знатно старији. Тек ће откривање цијеле грађевине указати и на све могућности њене ревитализације и експлоатације.

(Из књиге "Превлака Светог Архангела Михаила - Хумак српске духовности", издање Српска свештена царска лавра Светог архангела Михаила - Превлака, Тиват, III допуњено издање, 2000.)