![]() ![]() |
|
|
Свештена
српска царска лавра Св. арханђела Михаила - Михољска Превлака, 85320 Тиват,
Бока Которска
|
| Насловна - Мапа - Латиница -Ново |
Са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита Црногорско-приморског господина АмфилохијаПревлака
|
![]() |
![]() |
Законоправило Светог СавеПоследња страна са забиљеженим именом зетског епископа Неофита, преписивача Богдана и Иловице у којој је препис завршен 1262. године. |
Изузетни су поводи за изложбу о древном престолу Митрополије Црногорско-приморске. На првом мјесту, то је оваплоћење нашег Спаситеља Исуса Христа једне ноћи у Витлејему прије 2000 година. Његово учење што га ширише апостоли, одразило се од почетка на народе неслућено великих простора. Са разлогом се сматра да је апостол Павле лично, или преко својих ученика, основао прву хришћанску заједницу – Цркву – у области данашње Боке Которске. Чини се да је црквени живот рано успостављен на Превлаци, а да је значајан успон доживио већ у доба цара Константина Великог. У рановизантијско доба храм на Превлаци више није био усамљен; Спаситељ се славио у многим другим, већим и раскошнијим храмовима. Пошто се Срби населише, а у походима варвара нестадоше те цркве, обнови се само манастир на Превлаци. Како свједоче археолошка открића на Превлаци, ту бијаху у XII-IX стољећу, уз византијске, и српски монаси, који су православно учење проносили чак до Русије, и тако добро послужили Оном који све види. Али цијела Бока страда под сараценским насртајима, као и Превлачки манастир, који је запустио око средине IX стољећа.
![]() |
| Превлака је острвце у јединственом низу острва у Тиватском заливу Боке Которске. На полуостраво Брда послије 5 метара широког и плитког мореуза надовезује се острвце Превлака, затим послије 100 метара од Превлаке шкољ Страдиоти, а најудаљенији је оточић Богородичин, око 200 метара далек. Острва су у саставу Кртола, некадашње општине коју чине шест села (Радовићи, Ђурашевићи, Гошићи, Миловићи, Никовићи, Богишићи), а налази се на полуострву Луштици, у непосредном суседству са Грбљем. На ове области заједно са јужном страном полуострва Врмца (који раздваја Тиватски од Которског залива), простирала се метохија манастираСветог архангела Михаила на Превлаци. Ове области подно Ловћена, окупљене око манастира, прастаро су упориште српства. Источна страна Боке (од рта Оштра до Пераста)била је дио Травуније, односно Херцеговине, а град Котор са Боком и Грбљем био је особена област двораца српских владара. Превлака, Страдиоти и Оток су њихово Богом дано средиште. |
![]() |
Други повод за изложбу је успостављање Српске помјесне православне архиепископије и међу њеним епископијама прве, славне Зетске епископије, 1219-1220. Свети Сава свакако није случајно изабрао ову древну светињу за сједиште тако важне епископије. Њена посебност добро се показала кроз историју и доказала се археолошким открићима. У Манастиру су дјеловали Свети Арсеније Сремац и Свети Евстатије; а као врхунац, манастир је просијао славом када је 70 превлачких монаха отровано и мученички скончало, првенствено због отпора Флорентинској унији. Археолошка ископавања открила су сличност Манастира са онима у Светој Гори (Хиландар) и Грчкој, а потом и са подједнако древном Пећком Патријаршијом и Жичом (четвороугаони план манастира). Манастир је тада имао неизмјерну улогу – довољно је навести Иловички препис Законоправила Светог Саве.
Трећи повод је садашња обнова Манастира. Народ Михољског збора, некадашње манастирске Метохије, стрпљиво је, од рушења Манастира средином XV стољећа, чувао манастирске светиње, друге храмове, иконе, књиге, разне предмете, а прије свега светосавски, саборни дух Православља. И не случајно, пројавише се мошти Превлачких мученика 1994. То је био повод да се наставе археолошка ископавања започета 1956-1959, овог пута не само из научне радозналости, већ са циљем да се Манастир обнови у цјелини, а да при томе не нестане баштина наших предака, њихова дјела, и све оне поруке минулих вјекова које садрже археолошки налази. Сва та настојања ових дана су обједињена успостављањем Ризнице на Превлаци, која ће се стручно старати о оном што је народ сачувао, што је пописао Младен Црногорчевић 1893, и што се проналази археолошким ископавањима. Ова изложба је примјер будућих дјелатности Ризнице.
[ Митрополија
Црногорско-приморска | Промјена писма | Мапа пројекта | Контакт ]