Арх. Зорица Чубровић

КАМЕНА ПЛАСТИКА ИЗ КОТОРСКЕ ЦРКВЕ СВ. МИХАИЛА И ПЛАСТИКА ПРЕВЛАКЕ

Откако је Црногорчевић, крајем прошлог вијека, објавио своје радове о Превлаци, занимања за овај споменик културе непрекидно трају.

Након археолошких истраживања која су, педесетих година, спровели проф. Ј. Ковачевић и проф. В. Кораћ, о којима је објављен кратак извјештај, у неколико наврата било је ријечи о фрагментима камене пластике откривене на Превлаци. Илија Пушић је о пластици Превлаке објавио свој рад 1986. године, а у новије вријеме на сличност камене пластике из которске цркве св. Михаила са пластиком Превлаке осврнула се и ауторка овог рада.

Међутим, налази камене пластике из которског св. Михаила и Превлаке превазилазе по свом значају кратке осврте и налажу да им се посвети већа пажња.

Сматрамо, отуда, да скуп посвећен Превлаци представља погодну прилику да се о теми камене пластике ових двију цркава посебно говори како би се благовремено могла саопштити запажања везана за нове налазе који се тичу ова два изузетно значајна споменика културе, с обзиром да се археолошка истраживања на Превлаци настављају, а исходи истраживања у цркви св. Михаила у Котору још нису објављена у цјелини.

0 етапама грађења цркве св. Михаила у Котору

У архитектонским и археолошким истраживањима романоготичке цркве св. Михаила, спроведеним током неколико година протекле деценије, утврђено је да су овој цркви претходила два сукцесивна старија храма.

Испод постојеће романоготичке цркве, откривена је старија црквена грађевина издужене правоугаоне основе на коју би се могао односити познати навод у документу о освећењу Катедрале св. Трипуна из 1166. године, да том чину присуствује и "опат Петар, св. Михаила которског".

Утврђено је, такође, да су у темељне зидове ове цркве, која је претходила градњи данашњег св. Михаила, укључени зидови и пет пари стубаца још старије, веће грађевине. Распоред стубаца је указивао на, највјероватније, тробродну основу овог најстаријег храма, чији су главни брод, олтарски простор и полукружна апсида откривени у унутрашњости цркве, као и на тргу испред ње.

Архитектура грађевине која је претходила градњи романоготичке цркве — из друге етапе, дакле - могла је бити само у извјесној мјери сагледана у току археолошких истраживања, како због њиховог ограниченог обима, тако и због тога што су in situ и сачувани једино њени темељни зидови и неколико блокова камена из најнижег реда на фасади. Археолошка истраживања су, ипак, могла показати да је та црквена грађевина приближних димензија (8,50 х 16,25 м) била једнобродна, са улазом на западној и апсидом на источној страни. Иако под цркве није сачуван, утврђено је даје био нижи за око 45 цм од пода романоготичке цркве.

Црква из друге етапе грађења на простору цркве св. Михаила, издужене правоугаоне основе, пружала се даље према тргу за још 6,2 м у односу на западни зид постојеће цркве из треће етапе. У току откривања њене темељне зоне, утврђено је да су темељни зидови формирани тако што су у њихово зидање укључени моћни ступци најстарије грађевине сачувани до висине од -1,0 м - вјероватно тробродне базилике над чијим су средњим бродом подигнута два млађа храма.

Даља истраживања су показала да је тробродна базилика, у једној од својих адаптација, добила нови под од црвенкастог малтера - утврђен готово на цијелој откривеној површини - виши од оригиналног за ~60 цм. Тој адаптацији савремене су и фреске чији су остаци са представама доњих дјелова светитељских фигура откривени у апсиди. Међутим, ограничени обим до сада обављених истраживања најстарије цркве није омогућио да се испитају њени бочни бродови који су се могли очекивати на простору сјеверно и јужно од главног брода, а исто тако ни могући остаци манастирског комплекса на простору испод високог врта на јужној страни цркве св. Михаила.

На дубини од 110 цм у односу на под романоготичке цркве, откривени су бројни фрагменти архитектонске пластике и црквеног намјештаја са стилским одликама прероманике. Ови фрагменти су, углавном, нађени мотивом окренути према поменутом поду од црвенкастог малтера на којем су лежали. Слој растреситог малтера дебљине 30 цм био је насут преко фрагмената на цијелој површини пода. Та околност је указивала да су фрагменти црквеног намјештаја и архитектонског украса срушене цркве похрањени на овај начин, како би били сачувани, и то у току грађења темеља за цркву из друге етапе.

На основу истражених градитељских слојева у тлу цркве св. Михаила, могла се успоставити релативна хронологија грађења на том простору, док су стилске карактеристике романоготичког св. Михаила, као и помен опата Петра у историјским изворима, пружали могућност одређивања временских оквира у којима су настајале етапе грађења старије од данашње цркве св. Михаила.

За доњу границу временског оквира у којем је грађена црква опата Петра може се узети вријеме рушења цркве чија је камена декорација нађена на њеном млађем поду од малтера. А како је, судећи по нађеном клесаном украсу, црква из прве етапе била украшена прероманичким мотивима, могло би се, с обзиром на ту чињеницу, наслутити да је црква опата Петра тј. црква из друге етапе, којој није могао припадати овај налаз, могла бити изграђена најкасније у вријеме романике, а срушена прије друге половине 13. вијека, када је на том простору грађена романоготичка црква.

0 најстаријој цркви на простору которског св. Михаила, којој су припадали фрагменти пластичне декорације која је предмет овог рада, може се говорити на основу стилских обиљежја овог налаза, као и на основу утврђених нивелета њеног првобитног и млађег пода, поређењем са два сигурније датована црквена здања у Котору. Висини млађег пода грађевине из прве етапе св. Михаила одговарао би, наиме, под првобитне цркве св. Трипуна, подигнуте почетком 9. вијека, док би њеном првобитном поду одговарао под ранохришћанске базилике у цркви св. Марије Колеђате, датован у 6. вијек. Преградња којој би могао бити савремен налаз камене пластике припадала би широком раздобљу од 9. до 11. вијека.

Налаз камене пластике из которске цркве св. Михаила и пластика Превлаке

Током до сада обављених истраживања у цркви св. Михаила, откривено је приближно стотину фрагмената каменог украса. Највећи број нађених комада израђен је од кречњака блиједо-окер боје, алије нађено и неколико комада од мрамора, међу које спадају и сполије у мермеру уграђене у западној фасади.

Мраморни комади се стилски издвајају, а успостављена релативна хронологија грађења св. Михаила омогућава нам да претпоставимо да је и градитељ романоготичке цркве познавао њену историју и, не случајно, уградио на том мјесту сполије из свих претходних етапа из живота ове цркве.

За разлику од ранохришћанске и ранороманичке епохе, коју у случају св. Михаила карактерише употреба мрамора за израду клесаног украса, црквени намјештај и украс прероманичке фазе у св. Михаилу израђени су од блиједожутог кречњака врло погодног за обраду. Поред фрагмената прозорских транзена, стубића и импост-капитела бифора, као и дјелова вијенаца, налаз из св. Михаила представља дјелове олтарске преграде и црквеног намјештаја. Поред парапетних плоча, архитравне греде са лучним пролазом према олтарском простору, међу фрагментима су идентификовани и елементи циборијума и других дјелова намјештаја.

Све комаде повезује неколико заједничких карактеристика, па се може већ сада, на овом степену проучености налаза, говорити о постојању развијене клесарске радионице у Котору, у његовој прероманичкој епохи. Репертоар мотива заступљених у клесаном украсу налаза из св. Михаила врло је богат и разноврстан, а распоред мотива, поред познатих рјешења, показује и неколико сасвим нових. Сигурност којом је клесар извео ову декорацију указује на дуго трајање радионице којој је припадао, као и њен висок занатски ниво.

Упоређивањем клесаног украса из цркве св. Михаила са каменом декорацијом из романичких цркава у Котору, може се уочити да између њих не постоји ближа сличност.

Разлог се може тражити у чињеници да се нови налази из цркве св. Марије Колеђате, као и познати фрагменти из Катедрале св. Трипуна, односе на њихову романичку фазу, на што посебно указује пластика из Катедрале која не би могла да припада старијем св. Трипуну. На овакав закључак указује величина мраморних плутеја који су у нескладу са скромним димензијама цркве св. Трипуна из 9. вијека. Изгледа, стога, да највећи број комада из некадашњег которског лапидаријума, нађених почетком овог вијека у цркви св. Трипуна, припада которској Катедрали из 12. вијека. Међутим, примјерци из св. Михаила су знатно старији. Карика која их повезује могла би да представља кључ за успостављање развојне линије камене пластике у Котору, а тиме би се на нов начин освјетлила хронологија најстаријих которских грађевина. Ту карику представља изражена сличност камене пластике из которске цркве св. Михаила са пластиком откривеном на Превлаци, која се данас чува у цркви св. Тројице на Превлаци, као и у простору Музејске збирке у Тивту.

Већи број фрагмената приказаних на цртежу М. Црногорчевића, објављеном крајем прошлог вијека, сачуван је и налази се у Музејској збирци Тивта. На цртежу је приказан и фрагмент плоче украшене мотивом кружнице са ромбом и дијагоналама од трочлане траке са биљним завршецима, веома сличне са плочом из которске цркве св. Михаила. Представа крста слична је крсту са чеоне стране импост-капитела из которске цркве.

Бројни фрагменти камених прозорских транзена с Превлаке, из збирке у Тивту, од којих су неки представљени и на цртежу М. Црногорчевића, по свом изгледу веома подсјећају на дјелове транзена из которске цркве. И три мраморне сполије са западне фасаде романоготичког св. Михаила из Котора веома су сличне са комадима украшеним правоугаоном и лучном профилацијом са цртежа М. Црногорчевића, што би указивало и на подударности у старијим етапама грађења оба храма. Посебно је изражена сличност парапетне плоче с Превлаке и парапетне плоче из которске цркве. Та подударност огледа се и у репертоару мотива, и у клесарској обради ових двију плоча.

Истовјетне су код обе плоче кружнице од тропруте траке са четири биљна изданка унутар њих и вировитом ружом у средишту.

Мотив лава унутар горње кружнице на парапетној плочи с Превлаке јавља се и у которској цркви, представљен на врло сличан начин, у углу једне од нађених плоча.

Стубић парапетне плоче из которског св. Михаила украшен је разлисталом лозицом на чијем врху је крст као и код плоче с Превлаке, док је горња греда плоче из Котора украшена палметама испод аркада симетрично постављеним у односу на крст у средини. Цик-цак линијом, обрубљена је хоризонтална греда ове плоче, док је на примјеру са Превлаке цик-цак линија стављена само по горњој ивици. Изглед аркада ових двију плоча разликује се међу собом, али се истовјетне са аркадама из которске цркве јављају аркаде наједном од два фрагмента узидана испод кружног прозора на западној фасади цркве св. Тројице на Превлаци. Ови фрагменти су, у виду сполија са старије цркве, овдје уграђени у првој половини 19. вијека, заједно са још неколико рељефно обрађених комада.

И друга парапетна плоча из которског св. Михаила слично је замишљена. Вертикални стубић украшен разлисталом лозицом има крст на врху, док је хоризонтална греда украшена мотивом аркада са палметама.

Начин на који је ријешена птица са циборијума Превлачког св. Михаила, са карактеристичном плетеницом од двочлане траке и положајем прилагођеном троугаоном простору између лука на њеној унутрашњој и угла плоче на спољашњој страни, сличан је птици с једне од плоча са кружним мотивом из которске цркве. Сличност овог фрагмента са фрагментима из св. Михаила наглашена је због истовјетног мотива укрштених кружница и ромбова од тропруте траке, присутног на луку циборијума, као и на предњој страни стубића бифоре из Котора.

Сличност у репертоару мотива и неким карактеристичним рјешењима присутним на оба локалитета, Котору и Превлаци, потврђује и употреба истог блиједо-окер кречњака за израду камене пластике код оба храма. Клесарска обрада украшених комада с Превлаке готово је истовјетна са обрадом которских фрагмената из цркве св. Михаила.

Када се има на уму израженија сличност камене пластике которског св. Михаила са пластиком удаљеније Превлаке и рељефно обрађених комада из њему сусједних цркава из истог града (Колеђата, црква св. Трипуна) не може се пренебрећи чињеница да врло блиска рјешења потичу из цркава које имају посвету истом патрону - у овом случају св. Михаилу, архистратигу небеских војски.

Уочена сличност између Превлаке и которског св. Михаила могла би да буде потврда претпоставкама да је црква св. Михаила припадала бенедиктинцима, као и опатија св. Михаила на Превлаци, за коју и И. Божић сматра да је могла добити име "Тумба" по славној нормандијској опатији на Мон-Сен-Мишелу, на коју Превлака подсјећа по свом положају.

Према архивском податку на који се позива и И. Стјепчевић у својој књизи о цркви св. Трипуна у Котору, которски бискуп Урзације је, 1124. године, издао повељу према којој се Превлака са манастиром св. Михаила предаје которској Катедрали.

Како се не може искључити постојање веза катедралне цркве св. Трипуна и цркве св. Михаила из истог града, у ово вријеме, отуд, када се има на уму поменути историјски податак везан за Катедралу и Превлаку, ни веза св. Михаила са превлачким манастиром из тог времена. Позната пластика Катедрале нема сличности са налазом у цркви св. Михаила, али је могла бити слична рељефном украсу ранороманичке цркве св. Михаила, која је била до темеља порушена прије грађења романоготичке цркве, а њен украс однесен да би био уграђен на другом мјесту. Та ранороманичка црква је могла имати мраморни украс, као што је то случај са познатим парапетним плочама из Катедрале изведеним од мрамора. Овој ранороманичкој цркви св. Михаила припадало би и "јагње божје" са фасаде, као и мраморни архитрав са натписом, уграђен такође као сполија на западној фасади св. Михаила.

Ипак, остало би неразјашњено питање разлога због којих је срушена ранороманичка црква св. Михаила да би на истом мјесту, крајем 13. вијека, била подигнута романоготичка грађевина, сачувана до данашњих дана. Слично питање постоји и у односу на цркву св. Трипуна из 9. вијека, као и старију цркву св. Марије Колеђате. Уколико би узрок рушењу код свих био исти, тај догађај се морао десити негдје у првој половини 12. вијека, прије доношења одлуке о подизању нове катедралне цркве, а потом градње св. Луке, св. Ане и св. Марије Колеђате. У том ланцу је, тек након градње цркве св. Павла из 1263. године, био саграђен св. Михаило, једини преостали споменик прелазног стила од романике ка готици, у црквеном градитељству Котора.

(Из књиге "Превлака Светог Архангела Михаила - Хумак српске духовности", издање Српска свештена царска лавра Светог архангела Михаила - Превлака, Тиват, III допуњено издање, 2000.)