Doc. dr Zoran Stanković

EKSPERTIZA MOŠTIJU S PREVLAKE

Početkom januara 1997. godine, u Institutu za sudsku medicinu Vojnomedicinske akademije, posetili su me Mitropolit Crnogorsko-primorski, G. Amfilohije Radović, i docent dr Nenad Milošević, nastavnik crkvenog prava na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. U dužem razgovoru, objasnili su mi cilj njihove posete i zatražili da se za potrebe Mitropolije obavi hemijsko-toksikološko ispitivanje moštiju sveštenomonaha s Prevlake, koji su bili otrovani na Arhanđelovdan 1445. godine. Do trovanja je došlo kada je neki ribar iz porodice Druško, iz koristoljublja, ubacio u jelo arsen. Manastirski red za stolom nalagao je da svi prisutni jedu postavljenu hranu, a prvi simptomi trovanja kod sveštenomonaha nastupili su od pola do čas posle uzimanja hrane. Otrovani su prvo povraćali uzetu hranu i nisu mogli da utole žeđ, a zatim su izgubili svest i umiruća tela su im se grčila i trzala. U tom stanju, pripadnici Mletačke republike i kotorska aristokratija usmrtili su otrovane nanoseći im povrede oštrim predmetima i to uglavnom u predelu glave, što je i sada vidljivo na mnogim lobanjama. Od sedamdesetorice sveštenomonaha, na čelu sa proigumanom Ruvimom, preživeo je samo jedan, i to onaj koji u vreme uzimanja hrane nije imao pristup zajedničkoj trpezi.

Podaci koji su mi saopšteni uzeti su iz dokumenta koji navodi Mladen Crnogorčević u knjizi "Miholjski zbor", Beograd, 1893, na stranici 32, a koje preuzima od Farlatija-Koletija; dekret Franciska Foskarija od 11. jula 1446. i 22. maja 1455. godine; dekret Leonarda Venijerija od 30. septembra 1672, a koji se poziva na odluku mletačkog senata iz 1451. godine.

Imajući u vidu da sve navedene podatke upotpunjuje i danas vrlo živo narodno predanje, Mitropolija je imenovala komisiju stručnjaka, koja je uzela materijal za analizu, i to: zemlju iznad i ispod kripte sa kostima, i kosti, za koje se pretpostavlja da pripadaju otrovanim sveštenomonasima.

Komisija je postupila po dobijenom zaduženju, a od G. Mitropolita predat mi je rukom pisan, a pečatom Srpske sveštene carske lavre Svetog Arhanđela Mihaila s Prevlake, overen Zapisnik komisije za uzimanje materijala, koji zbog sadržaja i posebnog stila pisanja u celini citiram.

"Zapisnik sačinjen dana 10/23. novembra na dan Svetih apostola Olimpa, Erasta, Rodiona i drugih u manastiru Svetog Arhangela Mihaila na Prevlaci, a povodom iskopavanja kripte sa moštima prevlačkih mučenika, radi hemijsko-toksikološke analize na Toksikološkoj klinici VMA.

Po blagoslovu Mitropolita Crnogorsko-primorskog G. Amfilohija, komisija je radila u sastavu:

Dr Nada Glogovac, lekar spec.

Jerom. Ilarion Đurica, namesnik man.

Jerej Momčilo Glogovac, paroh risanski

Đakon Jovan Baljković, sekretar crk. suda

Doc. dr Nenad Milošević, BF SPC.

Na osnovu tvrdnji akademika profesora dr Vojislava Koraća o lokaciji kripte, komisija je pristupila otkopavanju u 13,00 časova.

Nakon kraćeg kopanja, naišlo se na otvor kripte koja se nalazi na jugoistočnoj strani, uz oltarsku apsidu. Zatim je odslužen mali pomen i uzeti uzorci za analizu i to: 1) više pršljenova, delovi lobanja, vilica, zuba, butna kost, deo karlice i druge sitne kosti, 2) zemlja oko kostiju i 3) zemlja iznad kripte.

Posle iskopavanja i uzimanja uzoraka za analizu, otvor kripte je uredno vraćen u prvobitno stanje, a izvađene kosti su položene u poseban drveni sanduk koji je ostavljen na čuvanje u oltar manastirske crkve.

Pomenuta butna kost je umivena i položena u hramu (Sv. žrtvenik) na trajno čuvanje.

Na Prevlaci 10/23. novembra 1996. godine.

Članovi komisije i potpisi svih članova komisije".

Takođe mi je predat i mali drveni sanduk, na čijem poklopcu se nalazio zalepljen krst od istog materijala. U sanduku su se nalazili uzorci zemlje i delovi kostura ljudskog porekla. Pregledom sadržaja sanduka, ustanovio sam da su dostavljene sledeće kosti:

- prelomljeni deo temene kosti,

- očuvana čeona kost i veći deo prelomljene čeone kosti,

- deo desne gornjovilične kosti sa 3,4,5,6. i 7. zubom,

-deo leve polovine donjovilične kosti sa 18. i 19. zubom,

- prelomljena glavica ramenjače,

- pet kičmenih pršljenova,

- desna karlična kost i deo prelomljene karlične kosti,

- očuvana krsna kost i deo prelomljene krsne kosti. Zaključio sam da dostavljene kosti potiču od najmanje dve

osobe.

Kad smo primili delove kostura ljudskog porekla i uzorke zemlje, pred nama su bila dva osnovna, u celini uzevši, veoma složena zadatka i to:

1. Da odredimo da li u dostavljenim kostima i zemlji ima arsena i u kojoj količini.

2. Da odredimo starost dostavljenih kostiju, utvrdimo poreklo i uzroke registrovanih preloma i oštećenja, odredimo oruđa kojima su naneti, kao i okolnosti pod kojima su registrovane promene na kostima nastale.

Uspešno rešavanje uočenih problema nalagalo je da se angažuju stručnjaci različitih specijalnosti, koji izvrsno poznaju postupak i laboratorijske metode značajne za otkrivanje i dokazivanje trovanja arsenom, kao i veoma složena metodologija sudskomedicinske ekspertize i određivanja starosti kostiju.

Osnovni podaci o arsenu

Arsen i arsenova jedinjenja su vrlo rasprostranjena, lako pristupačna i gotovo sva su, manje ili više, otrovna. Arsen kao čista supstanca nije otrovan. On je normalni sastojak nekih vrsta zemlje. Pored zemlje, i neke izvorske vode mogu da budu kontaminirane arsenom, kao što je to slučaj u provinciji Kordoba u Argentini, gde u zemlji postoje velike koncentracije arsena koji dospeva u vodu i preko nje izaziva tzv. endemičan arsenizam.

Pored toga, arsen se može naći i u pivu, školjkama, ljuskarima ribama kao i u pepelu ili opušku cigareta ili njihovom dimu.

Poznato je više jedinjenja arsena, koja su ranije imala danas imaju različitu primenu. Arsen-trioksid, više poznat narodu kao sičan, beli arsen, mišomor ili arsenik, svojevremeno je bio najčešće upotrebljavan kao ubilački otrov. Zatim arsenati su bili konstituenti preparata arsena koji su takođe služili u ubilačke svrhe, dok je arsen-vodonik jak otrov. Šelovo zelenilo se upotrebljava za uništenje korova, Fovlerov rastvor je dobio naziv po dr Fovleru iz Staforda, koji ga je upotrebljavao kao lek kod naizmeničnih temperatura, arsen-sulfid je upotrebljavan kao konstituent lepka za muve, a Arapi su upotrebljavali pomešanog sa gašenim krečom, kao sredstvo za skidanje dlaka. U medicini su preparati arsena upotrebljavani kao sredstvo koje jača oslabljeno telo ili kao sredstva koja treba da pobude ili pojačaju polni nagon, dok se danas sporadično upotrebljavaju u pojedinim sredinama za lečenje nekih promena na koži kao što su: lichen ruber, psoriasis vulgaris, pemphigus vulgaris, dermatitis herpetiformis.

Arsen se dobro resorbuje preko crevnog trakta. Najčešće, otrov dospeva u organizam preko usne duplje, ali može i preko disajnih organa, a ponekad i preko kože. Deponuje se uglavnom u jetri, kostima, kosi, noktima i bubrezima, a u akutnim trovanjima samo u jetri i bubrezima.

Ukoliko je čovek duže izložen dejstvu arsenovih preparata ili se oni duže uzimaju, onda i smrtna doza može da bude znatno veća. Smatra se daje smrtna doza arsen-trioksida (najotrovnije mineralno arsenovo jedinjenje) 120 do 300 mg, ali su opisani slučajevi samoubilačkog trovanja u kojima je preživljena doza od nekoliko grama.

Trovanje arsenom može biti:

- akutno i dešava se onda kada je otrov unesen u potpuno

rastvorenom stanju na prazan želudac i, naročito, odjednom u većoj količini, čime je omogućena brža, nesmetana i jača resorpcija otrova,

- subakutno, javlja se češće, traje najmanje dan ili dva obično 3 do 7, a najviše 10 do 14 dana, i

- hronično, većinom nastaje kada se otrov u više mahova i u manjim pojedinačnim količinama unosi, i to češće, preko usne duplje, a ređe udisanjem.

Kliničke pojave akutnog trovanja sastoje se u prvom redu i pretežno u paralizi centralnog nervnog sistema, a u drugom redu i manje od gastrointestinalnih pojava. Već pola ili dva sata po unošenju otrova, nastupaju bolovi u želucu i crevima, gađenje, povraćanje, prolivi i žeđ. Istovremeno, ili ubrzo zatim, nastaju i preovlađuju sledeće kliničke pojave u centralnom nervnom sistemu. glavobolja, pritisak i težina u glavi, vrtoglavica, zbunjenost, bitak svesti, klonički trzaji i tonički grčevi, osobito u listovima potkolenica, oduzetost centralnog nervnog sistema.

Smrt može nastupiti još u toku prvog sata, ili, češće, posle nekoliko ili više sati, ili najkasnije nakon 24 sata.

Od svih otrova, arsenova jedinjena su bila najpopularniji i najpoznatiji ubilački otrovi. U Kini su opisani slučajevi trovanja arsenom još 3000 godina pre n.e. Poznato je da su Bordžije kao otrov upotrebljavali beli prah, najverovatnije arsen-trioksid, koji je bio poznat pod nazivom "SANTARELLA". U vreme Luja XIV, arsenova jedinjenja su se toliko upotrebljavala za ubistva, da su nazvana i " praškom za nasleđe". To je bilo, sve do pojave Maršove metode, sredstvo koje je omogućavalo da ubica ostane neotkriven. Pojava Maršove metode za verifikaciju arsena (1836), dovela je do smanjenja ubilačkog trovanja, ali se ona i u najnovije vreme dešavaju.

Dioskorid, lekar iz Anazarba, još u 1. veku, napisao je da čovek teško može da se zaštiti od otrova, iz prostog razloga što se otrov daje tako da je trovač u stanju da prevari i najiskusnije i najprepredenije. Poznato je da je Kleopatra bila naročito vešta u spravljanju otrova i da je tu svoju veštinu često bezobzirno koristila. Oprezni Antonije, kao i drugi rimski carevi, uzimao je hranu i piće posle probača (da bi se zaštitili od otrova, rimski vladari su imali u svojoj službi posebne ljude-probače koji su pre njih uzimali hranu i piće). Na jednoj gozbi tražili su da Antonije stavi cveće s Kleopatrinog venca u vino. On je to prihvatio, ali ga je Kleopatra sprečila da ispije vino, jer je znala daje cveće bilo otrovano. Na ovaj način, Kleopatra je želela da dokaže Antoniju da mu ne koristi nikakva opreznost ukoliko ona zaista želi da ga otruje.

Prilikom sudskomedicinskog utvrđivanja trovanja neorganskim arsenovim jedinjenjima, moraju se imati na umu sledeće činjenice. Okolnosti slučaja mogu samo ukazivati na mogućnost trovanja. Kliničke pojave pri trovanju arsenovim jedinjenjima mogu samo dati povoda da se, isključivši oboljenja od azijske kolere ili proliva drugačijeg porekla, posumnja u trovanje arsenom. Istovremeno, promene na organima registrovane tokom obdukcije mogu biti razlog da se trovanje arsenom drži verovatnim. Ali se pouzdano trovanje arsenovim jedinjenjima može utvrditi jedino toksikološkim pretraživanjem i to: za života preostale tečne ili čvrste hrane, sumnjivih predmeta iz okoline, povraćanog sadržaja, izmeta, mokraće, kose, a posle smrti, pored ostalog, još pretraživanjem drobova, pa onda do 5 grama kose, kože potrbušine u veličini dlana i, najposle, parčadi kostiju, i to naročito kičmenih pršljenova.

Smrtno trovanje arsenom može se uzeti kao toksikološki dokazano samo onda kad se u delovima ljudskog tela nađu količine arsena veće od tragova. Jer tragovi arsena mogu se utvrditi u telu, pre svega zbog toga što ih u tolikoj meri ima i normalno, naročito u tkivu štitnjače, timusa, dojki i kože, pa onda usled toga što ti tragovi mogu poticati od ishrane, osobito povrćem i mesom, najzad stoga što mogu voditi poreklo od arsena koji je unesen kao lek pri lečenju ili kao začin kod arsenofaga. Iskustvo je pokazalo da toksikološki nađeni tragovi arsena najčešće proizilaze iz tragova arsena u reagencijama i staklenim sudovima upotrebljavanim za toksikološka pretraživanja. Povrh toga, kod iskopanih leševa utvrđeni tragovi arsena mogu biti od arsena koji je naknadno, post mortem, prodro u telo iz okoline, npr. iz odela, pokrova, veštačkog cveća, potom od sastojaka mrtvačkog sanduka ili, najposle, iz zemlje dotičnog groblja. Ova činjenica se mora imati na umu naročito prilikom obdukcije ekshumiranih leševa i tumačenja hemijsko-toksikoloških rezultata.

Inače, arsen se toksikološki može lako i pouzdano utvrditi. Samo je bezuslovno potrebno, sem kvalitativno, odrediti otrov i kvantitativno i utvrditi kvantitativnu raspodelu otrova u pojedinim delovima tela. Dok većina otrova, pre ili posle, brže ili laganije iščezava iz leševa, ili se otrovi u leševima tako menjaju da ih je nemoguće dokazati, dotle za arsen, s obzirom na vreme, važi neograničena mogućnost utvrđivanja. Sem toga, gotovo svi otrovi, posle i usled spaljivanja leševa, ne mogu biti više utvrđeni, samo se od arsena, i nakon spaljivanja, još mogu naći tragovi u koštanom pepelu spaljenih.

Rezultati hemijsko-toksikološke analize

Imajući u vidu napred iznete karakteristike arsena, zamolio sam izuzetno stručnu, veoma odgovornu i uz to retko profesionalno kritičnu i poštenu mr. sc. chem. Melitu Kosanović, specijalistu toksikološke hemije i biohemije, iz Odeljenja za toksikološku hemiju Centra za kontrolu trovanja u VMA, da obavi hemijsko-toksikološku analizu dostavljene zemlje i utvrdi koncentraciju arsena u njoj. Složili smo se da nema svrhe određivati koncentraciju arsena u dostavljenim kostima, s obzirom da se po podacima radilo o akutnom trovanju i da nije bilo vremena da dođe do deponovanja arsena u kostima.

Dugo i uporno je Melita radila hemijsko-toksikološku analizu zemlje, više puta je proveravala dobijene rezultate, da bi mi na kraju saopštila da zemlja uzeta iznad kripte sa kostima sadrži arsen u koncentraciji od 2,02 mg/kg, a zemlja uzeta ispod kripte i oko kostiju u kripti sadrži arsen u koncentraciji od 40,10 mg/kg.

Ovakav nalaz nalagao je dodatne hemijsko-toksikološke analize zemlje na lokalitetu Prevlake, gde su obavljana arheološka istraživanja tragova episkopije Svetog Save iz XV veka kao i potrebu sagledavanja broja grobnica na pomenutom lokalitetu, koje bi trebalo sudskomedicinski i antropološki obraditi. Po ovom osnovu, mr. sc. chem. Melita Kosanović i potpukovnik, mr. sc. med. Ivica Milosavljević, specijalista sudske medicine, boravili su na Prevlaci u vremenu od 16.08. do 19. 08. 1997. godine i, nakon sagledavanja svih relevantnih činjenica bitnih za dalja istraživanja, po napred navedenim pitanjima podneli su odvojene izveštaje.

Izveštaj mr. sc. chem. Melite Kosanović, od 17. 11. 1997. godine, bio je kao i uvek kratak, jasan i precizan, što se može zaključiti iz dostavljene analize, koja u celini glasi:

"Dostavljam rezultate analize zemljišta na arsen (Av) s lokaliteta manastira Prevlaka. Zemljište je uzorkovano avgusta 1997. godine. Sadržaj arsena izražen je u miligramima po kilogramu suve mase (mg/kg).

1. Sektor TU/2 - grob (viši), verovatno XV vek, otvaran 1956. do 1957. godine. Zemlja iz groba izbačena sa strane, jer je pravljena krečana, ispreturane kosti, pomerene ploče. Sadržaj As 2.33 mg/kg.

2. Sektor IV/2 — grob (niži), verovatno stariji. Zemlja iz groba izbačena sa strane, jer je pomešana sa zemljom iz susednog groba. Sadržaj As 2.45 mg/kg.

3. Sektor IV/2 — zemlja iznad nivoa grobova. Sadržaj As 1.45 mg/kg.

4. Sektor IV/1 - zemlja iz groba, s mesta gde su nađeni pršljenovi. Sadržaj As 2.42 mg/kg.

5. Sektor IV/1 - zemlja iz groba, tek počela iskopavanja, dubina oko 80 cm. Sadržaj As 2.33 mg/kg.

6. Sektor VII/1 - uzorak zemljišta ispod zgrade. Sadržaj As 3.98 mg/kg.

7. Sektor V/3 - kontrolni uzorak-zemlja s proplanka ispod masline, uzorak iz dubine oko 20 cm, s mesta gde nikada nije bilo groblje. Sadržaj As 0.75 mg/kg.

8. Sektor IV/Z - otkopano neposredno pre uzimanja zemlje. Sadržaj As 2.15 mg/kg.

9. Sektor IV/3 - južna grobnica sa istočne strane apside, grob 9/1956. Zemlja uzeta ispod ploče, neposredno oko kostiju. Sadržaj As 1.21 mg/kg.

10. Sektor IV/3 - severna grobnica istočno od apside". Izveštaj uvek smirenog, pedantnog i u svakoj prilici veoma detaljnog potpukovnika, mr. sc. med. Ivice Milosavljevića, ukazivao je na neke nove činjenice, vezane za trovanje arsenom, koje ranije nisam znao, a koje su veoma bitne za sudskomedicinsku i antropološku ekspertizu kostiju koje se nalaze na lokalitetu Prevlake. Pored otrovanih sveštenomonaha, bilo je isto toliko i gostiju na dan slave episkopije Svetog Arhangela Mihaila, a i više od stotinu ljudi iz redova lokalnog stanovništva. Nakon trovanja i ubijanja ovih ljudi, u zaliv je uplovilo nekoliko mletačkih galija koje su "bombardovale" ostrvo, pod izgovorom daje na ostrvu došlo do epidemije kuge. Ne zna se ko je i kada sahranio posmrtne ostatke, da li su svi jednovremeno sahranjeni, čak postoji mogućnost da u to vreme nisu sahranjeni, već da su to učinili predstavnici crkve mnogo godina kasnije. Takođe, prema tvrdnji arheologa, na ovom lokalitetu ima slojeva zemlje starosti od VI veka n.e. (rimsko doba), pa sve do današnjeg dana, i da su ovi slojevi nepravilno međusobno izmešani.

Nakon sagledavanja postojećih podataka i predanja o trovanju i ubistvu sveštenomonaha, njihovih gostiju i mesnog stanovništva, na Arhanđelovdan 1445. godine, od Mlečana i kotorske aristokratije, a imajući u vidu dostavljene izveštaje i dosadašnje rezultate hemijsko-toksikoloških analiza, mišljenja sam da je razrešenje postojećih dilema potrebno iz naučnih, stručnih i istorijskih pobuda.

Korišćenje savremenih sudskomedicinskih, hemijsko-toksikoloških, antropoloških i drugih potrebnih laboratorijskih analiza, uz potpunu primenu naučnog metoda istraživanja dozvoljava nam da razrešimo ako ne sve, ono najveći deo postojećih i napred pomenutih problema i damo odgovore na većinu registrovanih pitanja. Ovakvim pristupom, možemo naše rezultate istraživanja da saopštimo zainteresovanoj javnosti, bez mogućnosti da oni budu na bilo koji način dovedeni u pitanje. To je naša obaveza prema ljudima čiji se kosturi nalaze na lokalitetu Prevlake, ali i prema onima koje želimo da optužimo za njihovu smrt. Na ovo nas posebno obavezuje ugled i mesto Srpske pravoslavne crkve.

Potrebno je da se ovo istraživanje nastavi, da u njemu učestvuju visokoobrazovani i iskusni stručnjaci različitog profila i da traje onoliko koliko to nalažu pitanja na koja treba dati odgovor. Utvrđivanje koliko tačno kostura ima na lokalitetu Prevlake, njihova starost, pol i uzrast i registracija postojećih oštećenja i preloma, kao i određivanje njihovog porekla i okolnosti nastajanja, su nužna potreba koju ne treba posebno obrazlagati.

Hemijsko-toksikološka analiza, na dovoljnom broju uzoraka, sa određenih površina i dubina, omogućila bi određivanje koncentracije arsena u zemlji i dala odgovor na trenutno dominantno pitanje, koje je proisteklo iz dosadašnjih rezultata hemijsko-toksikološke analize zemlje, a to je:

Zašto zemlja ispod kripte i oko kostiju u kripti sadrži arsen u koncentraciji od 40,10 mg/kg, tj. zašto je u tom uzorku zemlje koncentracija arsena veća za oko dvadeset, a u nekim slučajevima i više puta, od koncentracije u drugim analiziranim uzorcima zemlje s lokaliteta Prevlake?

(Iz knjige "Prevlaka Svetog Arhangela Mihaila - Humak srpske duhovnosti", izdanje Srpska sveštena carska lavra Svetog arhangela Mihaila - Prevlaka, Tivat, III dopunjeno izdanje, 2000.)