Projekat Rastko : Poljska : Istorija

Konstantin Mihailoviæ

Janièarove uspomene ili turska hronika

Opisivanje dogaðaja koji se tièu turskog pitanja
od
Konstantina sina Mihaila Konstantinoviæa,
Rašanina iz Ostrovice,
kojega su Turci uzeli u janièare

Janièarove uspomene ili turska hronika

Poèinje opisivanje dogaðaja koji se tièu turskog pitanja od Konstantina sina Mihaila Konstantinoviæa, Rašanina iz Ostrovice, kojega su Turci uzeli u janièare.

Predgovor

Svi narodi koji se upravljaju po svetom krštenju^[1] blagoslovenog gospoda našega Isusa Hrista, verujemo i ispovedamo jednoga gospoda boga stvoritelja neba i zemlje u tri lica: oca, sina i svetoga duha i Trojicu jedinu i nerazdeljivu, koja vlada na vjeki vjekov. Amin. U ime oca i sina i svetoga duha. I po Hristu našem nazivamo se hrišæanima u slavu gospoda boga našega. I zato se, poštovana sveta Trojice, molimo tvojoj svetoj milosti. Pomozi svojim hrišæanima i odvrati^[2] proklete pogane^[3]. Amin.

Prva glava:
O razlièitim paganima i o Aliji Muhamedovom pomoæniku

Pogani koji su primili zakon Muhamedov razlièiti su: Argini, Persijanci, Turci, Tatari, Berberi, Arabljani i neki crnci koji nemaju na licu ognjenih znakova, svi ovi Mojsijeve knjige drže, a upravljaju se prema prokletome Alkoranu, u kojem je Muhamed svoj zakon napisao, a veruju u jednoga boga stvoritelja neba i zemlje. Oni imaju jedan veliki praznik (pre žetve), koji zovu Brunk bajram, a za njega svaki (èovek) posti mesec dana, svakoga celoga dana ništa ne jeduæi niti pijuæi, sve do zvezde. Ali noæu meso jedu, vodu piju, koliko puta ko hoæe, sve do dana. A isto tako kad nastupi novi mesec, oni bogato svetkuju, blagujuæi tri dana. Ali ipak vina ne piju, niti imaju ikakvog kvasa. Milostinju razdaju. Nekim robovima skraæuju godine (robovanja), a obolele^[4] na slobodu puštaju, i to naroèito velika gospoda. Gozbe prireðuju^[5], škopce (ovnove), jarce i kamile kolju, meso, hleb, sveæe, novac boga radi udeljuju. Ko god naiðe, bilo hrišæanin, bilo poganin, svakome milostinju daju. Na grobovima obavljaju noæna klanjanja^[6]. Pale lojane sveæe. Mirisima okaðuju za duše umrlih^[7].

A kada sam pitao pogane zašto lojane sveæe pale, zar ne bi bolje bilo da pale voštane sveæe na grobovima umrlih i u hramovima, odgovorili su da bogu treba da se prinosi na žrtvu brav a ne mušice. - I rekli su mi: "Kako se tebi èini? je li to dobro ili nije?" Odgovorio sam im: "Ako je Muhamed jedno dobro uredio, onda je i drugo".

Drugi je (njihov) praznik, koji biva u jesen, onaj koji zovu Kièik bajram, kao kad bi rekao Mali praznik. Za ovaj se dobrovoljno posti. Ali i za ovaj onako svetkuju i milostinju razdaju kao za prvi. U nedelji praznuju petak kao^[8]. Jevreji subotu, ili hrišæani nedelju, govoreæi: zato to svetkujemo što je bog u petak stvorio èoveka. Obrezuju se. Svinjsko meso ne jedu. U tih pet propisa se slažu s Jevrejima, ali ni u èemu drugom. Po obrezivanju nazivaju se Bubromani (hoteæi da budu bolji nego hrišæani) ili Jevreji. Bubromani znaèi izabrani ljudi u veri. I smatraju hrišæane za grešan narod zato što priznajemo i hvalimo svetu Trojicu, govoreæi: nema tri boga, veæ jedan. A zbog toga su Bubromani hrišæane prozvali ðaurima, što æe reæi grešnici i zabludeli^[9]. A hrišæani opet nazivaju Bubromane poganima zbog njihovih neèasnih dela, o kojima nisam hteo ovde da pišem. Jer poganin znaèi (da je neko) okrutan, neèoveèan, da je kao neèisti pas^[10]. Oni bi hteli da budu dobri, pa kako misle tako i govore. Ali neko može reæi: zato greše što nemaju dobrih uèitelja koji bi ih uèili i koji bi njima upravljali. Oni bi mogli dobri biti kad bi hteli. Ali bi takvome uèitelju svakako bilo lakše i korisnije^[11] da sipa nešto u proderanu vreæu, nego da takvim prostaèkim narodom^[12] upravlja.

Druga glava:
O Muhamedu i o Aliji, njegovom pomoæniku^[13]

Imao je Muhamed jednu sestru koju su nazvali Fatima. A ovu je bio dao Aliji, svome pomoæniku, za ženu onda kada je svoju veru širio i na taj naèin je uèio i propovedao kao da je bio namislio da osudi Hristovu veru. Jer je on stvarao svoju veru prema svetu, vodeæi raèuna o tome da su ljudi više skloni svetskim stvarima nego stvarima božanskim. I na taj naèin koji god su njegovim putem išli i njegovoj nauci sledovali (tim je obeæavao blaženstva svetska, velika gospodstva i bogatstva), te je hvalio i za dobre ljude smatrao. A koji su mu se protivili, njih je Alija na razlièite naèine muèio; ovoga Aliju pogani smatraju za proroka, kao i Muhameda, govoreæi da je bio moæan i silan muž. A imao je, vele, sablju, koju je nazivao Zulfikari, vanredno oštru i tako tvrdu, kako oni prièaju, da u šta god bi Alija njome udario, bilo u gvožðe ili u èelik, sve je pred njom bilo kao pauèina. A drugi prièaju kako je njegova žena bila velika èarobnica, pa je ona svojom veštinom stvarala takvu oštrinu ovoj sablji. Živeo je tako^[14] Muhamed u svojoj zlosti 45 godina^[15] veru svoju proširujuæi. Zatim ležeæi na samrtnièkoj postelji, pozva èitav svoj zbor i naredi im: "Da mi pogreb priredite^[16] i da kraj mene^[17] budete spremni dok ne uskrsnem. Držite se èvrsto moje zapovesti i ne dajte se zavoditi, jer sam vas pravoj veri nauèio. Budite moji izabranici božji u Izrailju^[18]. A moj pogreb priredite u Medini, Aliju moga slušajte, jer æu ja u sudnji dan uskrsnuti i povešæu vas tamo gde æemo se svi radovati. Budite (svi) meðu sobom ljubazni, jedan prema drugome budite pravedni. Robovima opraštajte godine robovanja, jer niste bogovi da biste ih do smrti u ropstvu držali. A time æete se umnožavati^[19], jer videæi pravednost vašu svaki èovek æe se vas držati i vaše æe se nauke pridržavati". Posle Muhamedove smrti Alija je s velikom tugom pojahao do stene Gormenði hoteæi iz istinske žalosti da uništi svoju sablju i udari u stenu da se èitava zarila u stenu. Kad vide Alija takvo èudo, što ranije o svojoj sablji nije znao, ovako joj progovori (prema njihovoj veri): "Zulfikari, prestani, da to ne bi bilo protiv boga". A potom je živeo posle smrti Muhamedove devet godina. Poslednje godine, ležeæi na samrtnièkoj postelji, skupivši sav zbor poganski, opominjao je da se èvrsto drže Muhamedove zapovesti^[20], jer je vera njegova iznad svih drugih vera (bolja) i "zato muèite ðaure gde god možete da ne bi oni vas muèili. A tražite ih u njihovim domovima; to je bolje nego da ih u svojim domovima èekate". A kad je opazio da mu se samrtni èas približavao, naredio je da uzmu njegovu sablju i da je bace u morsku dubinu. I prièaju poganici: kada^[21] su ovu sablju bacili, tri dana se na tome mestu more burkalo i kovitlalo u žalosti za Alijom. I zato poganici imaju male knjige èuvajuæi ih pri sebi kao svetinju, koje nazivaju hamaili, a osobito ih imaju u ratu, kao i kod nas jevanðelje, i nose ih pod pazuhom, a na njima je sablja Zulfikari naslikana; prièaju da im je od velike pomoæi u boju, a ma kome da se na te knjige zakunu, svakome æe èvrsto održati reè. Ali postoje i druge knjige, lažne, koje se pripravljaju od komada venecijanskog sapuna; kome hoæe glavu da smaknu, tima^[22] se kunu^[23] na knjige od onog sapuna pripravljene, koje su nalik na prave; kome tako uèine, ne treba se u zdravlju više nadati, kako se bilo desilo kralju bosanskome (kao što æe o tome biti govora dalje).

III glava:
O njihovoj službi božjoj i o hramu^[24] njihovom

Turski hramovi imaju male i velike okrugle kule, a oko njih balkon; i poganski sveštenik za dan i noæ sedam puta izlazi^[25] na kulu i vièe, stavivši jedan palac u jedno uvo, a drugi u drugo, iz svega glasa, što najjaèe može, govoreæi ove reèi na svome jeziku: "Laj laha ila lah", što znaèi: Bog bogova, Muhamed je božji poslanik, usliši me, bože bogova.

Svaki poganin," kad èuje ovo pozivanje, pošto ima uvek vode kraj sebe, kad opere udove svoje unakrst, odlazi u hram da klanja. Prva molitva je u dva èasa posle ponoæi, koju nazivaju Temdžit namazi, druga je u svitanje, koju nazivaju Sabah namazi. Treæa je u treæi dnevni èas, koju nazivaju Kušlug namazi, èetvrta je u podne, koju nazivaju Olej namazi, (peta je posle podne, nazivaju je Ikindži namazi), šesta je kad sunce zaðe, koju nazivaju Akšam namazi, sedma je u treæi noæni èas, koju nazivaju Jaci namazi. A ovih sedam molitava nijedan poganin neæe propustiti, niti ovo umivanje, pa bio u hramu, ili kod kuæe, pa èak i na putu, èim doðe vreme, ide na vodu i umiva se onako kako je gore reèeno; pošto saðe s puta, klanja onako kako je propisano koliko klanjanja treba da bude u kojoj molitvi. A ako neko hoæe da naèini više klanjanja, to je u njegovoj dobroj volji. A ako bi neko, dok klanja, bio neèim ukaljan, onda mu ovo umivanje ne važi^[26], veæ se mora ponovo umiti, a posle toga obaviti klanjanje. Makar kad bi neko bio u kupatilu, opet na svaki naèin^[27] bez takvoga umivanja ne može biti, jer je to umivanje kod njih kao kod nas krštenje. A ako bi se za koga uverili da u bogomolju nerado ide, uhvativši ga, vežu ga za lestvice (pred hramom gde najviše poganika u hram ide; svaki k njemu prilazi i grdi ga reèima, a kada tako postoji na lestvicama), biva posle toga pušten i mora na svaki naèin, hteo ne hteo, da bude dobar. A isto tako nijedna ženska glava u hram ne ide, niti vina pije (niti pak kvas kakav imaju). A (žene imaju naroèito zaklonjeno mesto u hramovima, gde nikakav muškarac ne može uæi. Kvas nikakav ne piju, a) za koju bi se uverili (tj. da je to èinila), ona bi bila kažnjena od dobrih žena.^[28] Zato nijedan pravi Turèin vina ne pije (a za koga bi se to otkrilo, strašno bi bio kažnjen). Dvorani, službenici i gospoda neki piju (neki ništa)^[29]; a osobito kad u rat idu, nikada uopšte niko ne pije vino, jer je Muhamedova zapovest: ako bi ma ko vino pio, pa bi u to vreme bio ubijen, on bi na vjeki u paklu bio. Ali pak hrišæani (neki) koji s Turcima putuju slobodno sa sobom voze vino i piju ga bez ikakve smetnje, a još ih poganici snabdevaju^[30], kada im (ga je više) potrebno, da uvek vina imaju. Poganici ovakav obièaj imaju: ma gde se u hram vozili (ili išli) klanjanja radi, uvek na sebi èisto odelo imaju, a kada bi na njima kakva mrlja bila, u hram s njom neæe uæi (niti æe klanjati. Isto tako ni u obuæi koju obièno nosi u hram s njom neæe uæi), veæ kad doðe do hrama, ostavlja obuæu na uobièajeno mesto, pa tako uðe u hram, jer je tako èitav pod èistim tepisima zastrt, i svaki stane na svoje mesto, jedan pored drugoga i klanja. A svi njihovi hramovi su beli kao papir. I nema tamo nikakvih voštanih sveæa, samo prema ishodu sunca dve lojane sveæe, a meðu njima u tri reda nagore dosta zapaljenih lampi. A u sredini je sto, kao katedra, i stupivši na njega mladiæi èitaju Muhamedov Alkoran glasno (kod njih u hramu ne pevaju, veæ samo Alkoran glasno èitaju), a svi ostali, sedeæi na tepisima, pažljivo slušaju. A posle toga stupi sveštenik, kojega nazivaju Madin, i koji ima u ruci sablju, na treæi stepenik, pa deli blagoslov^[31] i govori: "Vera Muhamedova je iznad svih drugih; molite se za sve duše i za one koji protiv kaura ratuju. A kad ih spazite kako putuju nazad svojim (putem)^[32], ukažite im poèast i poklon, celivajuæi im ruke i noge. Biæete svi uèesnici toga rata i Muhamedu æete se umiliti. Jer nam je svemoguæi bog dao sablju da se branimo i da kaure uništavamo".^[33] A posle toga pogleda^[34] nagore k nebu i pogladivši bradu, odlazi napolje iz hrama, pošto je pohvalio boga. A nikakvog prosjaèenja^[35] niti rasprava^[36] nema bilo u hramu bilo pred hramom (što bi se ticalo kakvih poslova). A u najvišem^[37] hramu ima samo tri sveštenika koji imaju ugovorenu platu od onoga što ^[38] je hram osnovao. Zato što je kod Turaka ovaj obièaj: narod za hram ništa ne daje, nego ko ga zasnuje, taj ga i potrebama snabdeva. Car, ili neki velikaš, ili bogati trgovci osnivaju hramove, a u svakome su po tri sveštenika: jedan sablju drži, drugi na kuli stoji (umesto zvona, kako je ranije napisano), treæi hram ureðuje sa svojim pomoænicima. A tako to biva u njihovom najglavnijem hramu koji se naziva Dromameèit gde se sav narod skuplja, a osobito u petak posle podne. A imaju meðu sobom taj obièaj^[39] kao što je parohija".

IV glava:
O drugome hramu Gemarak, što æe reæi zadušnom (po Tefiru, to jest o njihovoj propovedi)

Postoji drugi njihov hram koji zovu Gemarak, kao kad bi rekao zadušni, u njemu ubogima milostinju, jelo dele, a svakoga petka u podne propovedaju u -tome hramu da njihovome jeziku. Pa tako ni ja nisam njihove propovedi propuštao da bih saznao o èemu propovedaju, a prema èemu se vladaju, i nisam mogao drugo razabrati, veæ da sami protiv sebe propovedaju, ne moguæi to da razumeju ili ne hoteæi.^[41] A verovatno im gospod bog ne da da razumeju. Hristovu dobrotu Muhamedu pripisuju, a svoje nevaljalstvo na hrišæane prebacuju. Tu propoved nazivaju tesfir, a propovednika tesfirdi, koji kada na sto stupi, najpre poèinje ovako da govori njihovim jezikom: "Ajdemon Alah onere ze pisiden tobon stafirba. Amin, amin", što ovo znaèi: Bože pomozi, a zatim recite: svi se odrièemo svega zloga. Amin amin. Zatim je reè bila o Gospodu našem Isusu Hristu, a posle ovoga je ovako govorio njihovim jezikom^[42] o Muhamedu: "Ese raha nah Mahomet rosulah", što æe reæi: Isus je od duha božjeg, a Muhamed je božji poslanik: a što je volja Muhamedova, to je volja Hristova: Mojsije prorok je stariji (brat Isusov, a Isus je stariji) brat Muhameda proroka, pred Mojsijem se more bilo rastvorilo, a Isus prorok je mrtve iz groba uskrsavao; a nad Muhamedom prorokom stene su se podigle^[43] onde gde je on Bogu klanjao. Jer je Muhamed poslednji prorok i ne može ga pred Bogom nijedan prorok prevaziæi.^[44] Poganici hrišæane nazivaju kaurima, a Jevreje (Èivutima, kao kad bi rekao mrcina. Isus se uzneo na nebesa, zato su ga ðauri nazvali bogom, a) Èivuti su hteli da ga ubiju i da ga raspnu na krst zbog njegove velike svetosti i silnih ^[45] èuda koja je èinio na zemlji. Bojali su se toga Èivuti da za njim ne poðu i da se k njemu ne obrate svi onako kao ðauri, nazivajuæi ga bogom. Hoteæi da ga uhvate, tražili su ga da ga posle muèenja raspnu na krstu. Pred ovima je Isus ušao u jednu kuæu (a poznajuæi jevrejsku rðavštinu, uzneo se iz te kuæe) na nebesa. A kad su Jevreji onde (tj. u kuæi) našli jednoga èoveka koji je bio nalik na njega, u toj kuæi su ga uhvatili i bacili na muke, raspeli ga na krstu, a pored njega dva razbojnika. I tako ðauri govore da je Isus bio baèen na muke i raspet na krstu. Ali vi ne verujte tome: Isus je bio takve svetosti da ga se niko skoro nije mogao dotaæi, a kamoli da bi ga mogao uhvatiti i baciti na muke. A kada se Isus bio uzneo na nebesa, pristupili su k njemu anðeli, pa pozdravivši ga i uzevši ga meðu se, vodili su ga po najvišem nebu, pokazujuæi mu božansku slavu. Pošto se Isus nahodao po nebesima, krenuo je s anðelima k nebeskim vratima, kao da je hteo da siðe nazad na zemlju; namislivši nešto u sebi, reèe anðelima: "Zaboravio sam na jednome mestu obuæu^[46] (ovde na nebu)". I vrativši se tako Isus (od vrata) po obuæu^[47], ostade u nebesima, i biæe onde do sudnjega dana. A kada doðe sudnji dan-, -tada æe Isus siæi na zemlju i govoriæe ðaurima: "Vi ste me bogom nazvali". A Èivutima:" Vi ste me hteli baciti na muke i raspeti, i zato svi idite u veèni pakao i onde æete biti na vjeki". I ovo je kraj propovedi. Gospode Isuse Hriste, sine boga živoga, tebi se (mi hrišæani) molimo, smiluj se na nas i izbavi nas od veènih muka^[48], i oprosti grehe naše da bismo mogli tvoju svetu milost videti^[49] i u hvali tvojoj veseliti se s tobom na vjeki.

V glava:
O drugoj propovedi ili o veri i o Muhamedu

Druga propoved, koja je ovakva i koju sveštenik na njihovom jeziku ovako govori:

Èuli ste u prošli petak propoved kako se Isus uzneo na nebesa i tamo ostao, i zašto nije hteo da ostane s ðaurima ni s Èivutima; razlog tome je veæ ranije reèen. Ali Muhamed, pavši^[50] na nekakav vihor^[51] nije hteo zbog nas ostati na nebesima, jer nam je dao reè da s nama ostane na zemlji, a kako je u svojoj dobroti dao reè, tako je s nama ovde i ostao. A kada doðe vreme, ustaæe iz mrtvih s nama i povešæe nas sa sobom u raj. I zato pazite da njegovu zapovest izvršujete. Bubromani, pridržavajte se toga pažljivo, ne imajte zavisti meðu sobom, kao što ðauri imaju, jer je to za njih obièno^[52]. Ðauri jedan drugome ništa dobro ne žele^[53]: brat brata, prijatelj prijatelja æe pokrasti, jedan drugoga æe izdati, smatrajuæi da æe mu bog pomoæi; prodaæe za novac svoga bližnjega, pije vino i jede hleb i veseo je zbog toga, proždire meso svoje i krv svoju, hvaleæi se^[54] da mu je dobro uspelo^[55]. A to je dobro poznato vama koji s njima u ratu bivate. Ali to veselje æe se pretvoriti u žalost i tugu. Bubromani, prorok Isus je išao ka Cimbumbareku ili ka Jerusalimu. A kad je bio meðu vinogradima, spopade ga žeð i on uðe u jedan vinograd tražeæi vode, (a onde naðe jedan prekriven vrè naèinjen od gline pun vode; uzevši ga napi se ove vode) koja je, iako je bila èista, bila gorka kao pelen. I reèe Isus ovome vrèu: "Reci mi kako je to da imaš u sebi vodu èistu a gorku, rðavu za piæe?" Odgovori vrè: "Jedna je igla ukradena i prodata za novac. A ovaj novac je dospeo meðu drugi novac za koji sam ja kupljen". I zato, gledajte^[56], mili Bubromani, kako je mala kraða veliki greh. A kad se svetome proroku to javilo, kako bi imalo tada bogu da bude tajna? Zato budite meðu sobom milostivi, jedan drugome ne èinite nepravde ni kraðe, a ako bi neko nešto našao, neka vrati i ne skriva. Daj neka se vièe jedanput, dvaput, triput, pa ako se ne javi onaj èija je stvar, razdelite, molim vas, ubogima a za sebe to nikako ne prisvajajte. U ðaurske bašte ne ulazite, jer je to okoreo narod, a ako (mu) što u bašti uzmeš, proklinjaæe te bez prestanka, a neæe oprostiti, pozivajuæi boga na osvetu. Zato podanicima ðaurima ne èinite nepravde. A ako bi neko nešto uzeo u bubromanskoj bašti, makar se srdili, ipak opraštajte, da bi vam od gospoda boga oprošteno bilo. Ne gajite dugo gnev jedan protiv drugoga, kao kamila. Robovima i ropkinjama odreðujte godine (tj. robovanja) prema njihovom veku. A ko bi hteo roba dugo da drži ne odreðujuæi mu godine, susedi ne treba to da trpe, jer on nije bog pa da sebi potèini èitav vek njegov. A kada postanu slobodni, pomažite im da bi ipak imali èime da poènu svoje izdržavanje, zato da bi se bubromanska vera širila. Muhamed je s nama ostao na zemlji. A kada doðe sudnji dan, svi æe ljudi pomreti, a isto tako i anðeli. Najviše nebo ima èetiri kruga.^[57] A kada doðe to vreme, tada æe narediti gospod bog èetvorici anðela: "Držite èvrsto svaki za svoj krug". (A kada se èvrsto uhvate za svoj krug^[58] svi), umreæe kao da su zaspali. Ali æe odmah u tome trenu biti ponovo živi i hvaliæe boga na vjeki. I tu æe anðeo Mihailo zatrubiti u trubu i odmah æe svi ljudi uskrsnuti. A Muhamed æe ustata kao da se prenuo iza sna^[59], i otreše sa svoje brade prašinu, i reæi æe: "Elhem do lahi Jaratim a Damin kao kad bi rekao"^[60]: zahvaljujem tebi stvoritelju svojem. Amin. A tamo æe^[61] dakle Muhamed poæi sa svima Bubromanima pred boga i stanuvši, reæi æe krupnim glasom: "Velika hvala, svemoguæi bože, tvojoj Jedinstvenosti na vjeki vjekov. Amin". A tada æe reæi bog Muhamedu: "Ti si mi služio i dobro si se vladao sa svima svojima, pa zato poði s njima u veèni raj i tu se radujte na vjeki vjekov". Završivši ovu propoved, govori èitavome narodu ^[62]: "Molite se za matere, za oèeve svoje i za one koji ratuju protiv ðaura, i hvalite boga. A tada svi, podigavši oèi nagore i obema rukama pogladivši brade, poðoše iz crkve napolje.

VI glava:
O njihovim poganskim zborovima^[63]

Svoj zbor zovu Baht, kao kad bi rekao rasprava. Jer taj obièaj neguju meðu sobom uèenjaci i redovnici, a odreðuju dan rasprave pred najvišim dostojanstvenikom posle cara. Zbog toga su u ono vreme^[64] kada sam ja bio u Turskoj priredili raspravu pred Mahmut-pašom, jer mora meðu njima biti moæan dostojanstveni, a jedan meðu njima biva najviši redovnik, kojega zovu Salih. Ovaj poèinje govor ovako: "Muhamede,^[65] pomozi i rasvetli razum svojim redovnicima^[66] koji tebi podražavaju". Zatim poènu raspravljati, jedan protiv drugog, govoreæi najviše o prorocima; jedni priznaju gospoda našega Isusa Hrista za proroka, a drugi za natproroka,^[67] a treæi vele da je u sudnji dan on najviši prorok pored Boga stvoritelja neba i zemlje. A gospod bog je od onog vremena kako je nastala hrišæanska vera izabrao osam stotina kamila, koje su kao nekakvi nevidljivi duhovi; ovi hodaju svake noæi i biraju rðave Bubromane iz naših grobova, a zatim biraju dobre ðaure i nose ih u naše grobove.^[68] I tako æe stati dobri ðauri s našim bubromanskim zborom, a rðavi Bubromani æe stati"^[69] s ðaurskim zborom sudnjega dana pred bogom. I govori im: "Gauri dunvardur imani jakturi", (kao kad bi rekao): hrišæani imaju veru, ali dela nemaju. A zato æe Bubromane Muhamed povesti u raj, a Isus æe narediti hrišæanima da idu u pakao; Mojsije æe se tužiti na Jevreje da mu nisu bili poslušni.^[70] A spomenuti Salih je meðu ovim uèenjacima kao pobožan èovek i ukazuju mu veliku poèast. Ovaj^[71] je ovako govorio:

"Ilija i Enoh su obojica s telom i dušom u raju (a pred sudnjim danom treba da umru). Ali je Isus i telom i dušom na nebu; on je jedini koji neæe umreti smræu, nego æe na vjeki vjekova biti živ. Muhamed je bivao dušom i telom na nebesima ali je zato uvek ostajao s nama na zemlji". A posle su se poèeli raspravljati: jedan ovako, drugi onakoj a mnogo je stvari bilo meðu njima. A uzviknuvši, poèeli su jedan na drugoga knjigama ciljati da sam pomislio da æe se potuæi.

Ali Mahmut-paša im je naredio da æute i da prestanu sa tom prepirkom, pa je prema obièaju naredio da im se donese da jedu i data im je voda da piju, jer oni vino ne piju. Potom, pošto su se najeli bogu su hvalu iskazivali, moleæi se za duše živih i mrtvih i za one koji (hrišæanima prireðuju pakosti i) protiv hrišæana ratuju. Ali da ne bih razvlaèio, ovde nisam napisao ni deseti deo od onoga što se dešava u toj prepirci.

VII glava:
Kako Turci nazivaju anðele, proroke, raj i pakao

Svetoga Duha nazivaju Ruhulah, kao kad bi rekao božji duh, dušu zovu džan, anðele ferišteler Mihaila - Mikael Can alidži, kao kad bi rekao: Mihailo što ruši^[72] duše, Gavrila - Džebrail, Rafaila - Rafail raj - dženetiæ pakao - isi halveti muke - skunðe, sudnji dan - kijamet gini, proroka - peambar, (Mojsija - Musa peambar), (Davida - Daud pehambar), Solomuna - Sulejman peambar, Gospoda našega Isusa Hrista - Ese peambar, ðavola zovu fegitar.^[73]

VIII glava:
O turskoj pravednosti (a i o njihovoj nevernosti i lukavstvu)

U svakom sluèaju velika pravednost vlada meðu poganicima. A pravedni su meðu sobom a isto tako (prema svima) svojim potèinjenima, kako hrišæanima, tako Jevrejima i svima koji su pod njima^[74], jer car sam o tome vodi raèuna, kako æe se o tome šire isprièati; ima isto tako nekih njihovih potèinjenih koji im danak daju ali zato vladaju u svojim zemljama kao vlaški vojvoda. Iako se prema ovima pravedno postupa, ipak to biva uvek sa nezgodama, jer im se, tobože bez carskoga znanja, pomalo šteta nanosi, a kada tužba^[75] doðe, nareðuju im da traže svuda po gradovima, pa ako što naðu negde, da im bude vraæeno, ali (drugi), pošto se natraže, jadnici odlaze ožalošæeni^[76] kuæi. Tako isto ni njihov pasoš nikome ne pomaže: jer imaju ovakav obièaj: koga hoæe da pogube, dadu mu pasoš, a kada se vrati^[77] pa neko bude nešto govorio, daju mu odgovor: "Dao sam (ti) pasoš stojeæi ali nisam sedeæi, (ili sam ti dao sedeæi), a nisam (ti) dao stojeæi" i tako se izgovaraju da bi u svojoj neplemenitosti ostali u pravu. Kome se pak zakunu na knjige od sapuna, kao što je ranije opisano, to nikome (ništa) ne održe, a isto tako i u drugim zakletvama, samo ako mogu od nekrivice^[78] krivicu^[79] naèine, da bi samo svoje nevaljalstvo ispunili. Darove daju ne iz milosti veæ radi carske slave, jer postoji ovakav obièaj meðu Turcima: nijedan poganski poslanik od velikih dostojanstvenika ne može^[80] se pokazati caru bez darova sem ako bi neka tajna stvar bila; a car uvek želi da se svima sviða ono što se njemu samome sviða.^[81] I zato takvi darovi ne èine se iz ljubavi, nego za hvalu.^[82] Ako pak car s kim mir ili primirje naèini, to odmah posle misli da ga prekrši i kada s jednim sklopi savez, tada s drugim vodi rat i svoj im potèinjenima æe uvek naæi krivicu a u tome se Lukavi, kao u krug vrte^[83], da bi uvek hrišæani bili uništavani^[84], kao što æemo o tome isprièati dalje; a koji su s njima èorbu jeli, morali bi im (dobro) mesom platiti^[85].

IX glava:
O precima turskoga cara

Turski carevi zovu se Osmanoviæi, jer je Osmanova vladavina bila^[86] prvi poèetak. Osman je bio (sin nekakvog èoveka po imenu Šiha) kmet lakoga^[87] roda^[88], poganin, ali izvrstan domaæin, imao je trideset plugova, i orao je i sejao po njihovom obièaju, imao je mnogo radnika^[89] a us to kamile, konje bivole i svakojake stoke, sem svinja. Njegov šator je bio naèinjen od èohe, koji zovu altan, on je leti hladan a zimi topal; pa je taj šator naredio da se razapne^[90] u polju meðu radnicima, pa je tu u polju imao i kuhinju, a kada je vreme došlo da je veæ jelo bilo gotovo, imao je veliki crveni barjak, pa je naredio da se obesi^[91]; kad bi radnici ovaj videli, išli su da jedu kako njegovi radnici, tako i drugi^[82], svakome je bilo slobodno. Ovu pokrajinu su nazivali Ak jazi, kao kad bi rekao belo pismo. A nedaleko od ove bila je druga pokrajina, po imenu crno (pismo), koja ima jedan dvorac. U tome dvorcu živela je jedna gospoða po imenu Karavida ili Èarnovida, udovica. I prohtelo se Osmanu da razonode radi pojaše samdrugi u onu pokrajinu da razgleda dvorac. A kad je dojahao u grad pod tvrðavu, ljudima je milo bilo što ga vide, jer su slušali o njegovom gazdinstvu, pa glas dopre i do gospoðe. I pošao je Osman da se šeta oko dvora zabave radi. Videæi iz dvorca da okolo luta èovek u takvom grubom^[93] seljaèkom kožuhu, gospoða naredi da ga zbog toga poliju pomijama i pošao je Osman poliven (pomijama) tužan u grad, a svima ljudima je bilo žao zbog nanete mu uvrede. Zahvalivši se, on pojaha kuæi (a stigavši kuæi) i naredi posluzi da pripreme sto i dvadeset konja i kamila pa na toj stoci da nose žito na prodaju u onu pokrajinu u kojoj mu je takva uvreda uèinjena; naredio je isto tako da spreme pedeset hrastovih batina i da (ih) stave u vreæe sa žitom, jer je znao da nikome nije dopušteno^[94] da uðe^[95] u grad s oružjem. Došavši tada do onoga mesta, legao je na livadu^[96] s onom robom kao trgovac. I dopro je glas (do)^[97] gospoðe Karavide kako je Osman prispeo sa žitom i da ga hoæe da prodaje; ona je naredila da se kupi i u grad doveze.^[98] A Osman koliko mu je (za to) dato, za toliko je (na trgu) dao; naredio je pedesetorici momaka, koje je bio za to pripremio, da svaki uzme na rame vreæu i da nosi u dvorac, pa šta im je naredio ^[99] da to èine. Osman je išao napred, a oni za njim. A kad su veæ bili u gradu, gospoða Karavida, ugledavši ga, nazva ga iz podsmeha malim Osmanèiæem. Ali kada su momci (za njim) sa vreæama došli, videvši da je vreme, naredi da prospu žito iz vreæa i da se brzo late štapova, pa da biju na sve strane samo ako bi im se ko hteo odupreti. I pošto tako Osman osvoji ovaj grad, naredi da se gospoða Karavida baci s najviše kule a prema svome imenu, kako ga je bila prozvala, dade onome gradu ime Osmanèiæ. I otada je poèelo vladanje turskih careva^[100] sve do ovoga vremena.

H glava:
O vladavini Osmanovoga sina po imenu Mustafe

Mustafa, sin Osmanov^[101] uzeo je bio kæer jednoga velikog gospodara iz Anatolije i ostavio mu je za života èitavu zemlju Anatoliju zato što nije imao nijednoga sina^[102], veæ samo tu æerku. A Mustafa je osvojio nešto zemlje koja je bila pod drugim poganicima.^[103]

XI glava:
O Aladinu sinu Mustafinu

Posle Mustafe ostao je njegov sin Aladin. Ovaj je prvi izmislio (dvorske) pešake, koje je zvao jeniæehaje, kao kad bi rekao novi dvorani. I dao^[104] im je da nose bele kape a niko drugi nije smeo da ih nosi na glavi, kao i danas, osim dvorana. Ali im nije davao nikakvu platu, osim pomoæi. A oni nikome ništa nisu plaæali, samo kad im je nareðivano, onda su uvek peške bili spremni kod dvora. Ovima je i gradove nastanjivao, dajuæi im dobru pomoæ da bi se mogli izdržavati. Ima takvih i danas dve hiljade ali za ovih careva^[105] su veoma bedni, a sve svoje (tj. stvari) nose na magarcima. Ovaj isti Aladin zadobio je neke dobre gradove i pokrajine. A imao je sina po imenu Murata, i ovaj je vladao po Aladinu, ocu svome. (I ovaj je bio treæi).

XII glava:
O Muratu sinu Aladinovu

Murat sin Aladinov osvojio je jedan grad koji se zove Brusa i èitavu zemlju Anatoliju (i Persiju). A isto tako je druge pešake izmislio, jer što je veæi gospodar, to mu više ljudi treba; ove pešake nazivaju azapi, kao kod nas pešaci; gradovi ih pripremaju, a car im u ratu platu daje, svakome za deset dana zlatnik, (a starijem^[106] za pet dana jedan zlatnik), a njihovom vojvodi svakoga dana zlatnik. A kada je potreba, nareðuje se svuda po gradovima (da se obiðe), koliko koji treba da opremi azapa. Po Muratu ostao je njegov sin po imenu Sultan. (Ovaj je bio èetvrti turski car).

XIII glava:
O Sultanu sinu Muratovu

Sultan sin Muratov osvojio je od Grka neka mesta i zemlje, a osobito slavni grad Nicenu. Ovaj Sultan je izmislio da odabira hrišæansku decu^[107] da ih vaspitava i sav dvor njima da nastanjuje i sve gradove svoje. Ove vaspitanike nazivaju janièari, kao kad bi rekao nova vojska. A kasnije æemo o carskome dvoru šire isprièati. Posle Sultana ostao je drugi Murat. (Ovaj je bio peti car).

XIV glava:
O grèkome caru i o Muratu sinu Sultanovu

Grèki car, ležeæi na samrtnièkoj postelji, poverio je sina svoga, malo detešce, Kantakuzenu da ga podigne na noge, a isto tako je i èitavu grèku zemlju poverio njegovu staranju, da se (o njoj) brine dok dete ne bi postalo dovoljno mudro. Ali kada je veæ mladi car dorastao (do potrebnih godina), Grci su hteli da ga podignu na vlast, Kantakuzen tu stvar nije dopuštao, hoteæi da uzme sam vlast, a kad je (Kantakuzen) video da je ne može dobiti^[108] pozvao je sebi u pomoæ turskoga cara Murata i dopustio mu da se na ovu stranu prebaci preko mora u grèku zemlju protiv njegovoga gospodara, i ovaj, prevezavši se preko mora na ovu stranu niže Galipolja bez smetnja, s pomoæu Kantakuzenovom osvojio je najistaknutiju^[109] tvrðavu koju nazivaju Dardaneli: tada Galipoljci, saznavši da su se Turci prevezli na ovu stranu, odmah bejahu gotovi i krenuše na njih, (sve je živo hitalo) kako je ko mogao, ali u velikom neredu; mislili su da æe Turci pred njima morati pobeæi.^[110] Kad Turci videše taj nered, uredivši se, na stremen (tj. na bliskom odstojanju) su ih doèekali^[111], a kad su se sudarili, odmah su prednju liniju pobedili, a posle toga se pozadina razbežala. Tada su Turci, (jureæi) za njima, prodrli èak u mesto Galipolje i zauzeli ga. Car Murat, zakljuèivši primirje s grèkim carem, krenu na bugarskoga cara. Rasrdivši se na Kantakuzena, Grci su naredili da bude kamenovan. Car Murat, pre no što je stigao do^[112] bugarske zemlje, zauzeo je dva grada: jedan se zove Sogalnik, a drugi Dimotika i vratio se nazad preko mora u Anatoliju, posevši one gradove (koje je osvojio).

XV glava:
O božjoj kazni zbog grehova naših, što se zbilo kod Srba ili Rašana

Srpski kralj koji se zvao Milutin, od roda prvoga srpskoga kralja Uroša, dao je bio da se oslepi sin njegov po imenu Stefan. (Ovaj je pak po smrti oca svojega progledao nekako s božjim dopuštenjem^[113] i imao je isto tako sina po imenu Stefana). Ovaj njegov sin skupivši vojsku, krenuo je u bugarsku zemlju na cara bugarskog po imenu Dimitrija i prispeo je do jedne vode (tj. reke) u bugarskoj zemlji koja se zove Iskar i ulogorio se s ove strane (sa) èitavom vojskom. Dospeo je isto tako bugarski car sa svom svojom silom. Obojica su bili bogobojažljivi; i poèeo je bugarski car s one strane (vode) uz velike troškove da gradi crkvu u ime Spasitelja, a kralj Stefan je (s ove) strane vode poèeo ne žaleæi novce, drugi graditi Majci božjoj.^[114] A zidajuæi ove crkve, spokojno^[115] su meðu sobom pregovarali bez prolivanja krvi. Ove crkve i do dana današnjeg èitave stoje. Sin srpskoga kralja, skupivši vojsku bez oèeva znanja, prebrodivši preko one vode, udari na bugarskog cara i pobedivši (èitavu) vojsku (njegovu), njega samog uhvati i dovede ocu svome, kralju raškome.

Videæi kralj (raški) tako neplemenito delo sina svoga, vrlo se rastužio, primio je cara veoma uljudno, a kada su bili za ruèkom, posadi ga kralj iznad sviæe, kao što pripada caru. A tu je došao kraljevski sin (pred njega), držeæi u ruci buzdovan^[116] i rekao ocu svome: "Nije pravo da neprijatelja svoga iznad sebe^[117] posaðujete". A onda udari cara buzdovanom da je na mestu umro. Sneveselivši se veoma, otac dade da ga s poèašæu odvezu do groba^[118] u gradu koji se zove Trnovo i nazad se^[119] vrati tužno u srpsku zemlju, ne hoteæi da zauzima bugarsko carstvo zbog tog nedostojnog dela koje je od njegovog sina poteklo; posle toga su došla gospoda bugarska (tražeæi i) moleæi (kralja) da ih primi i da bude njihov gospodar. Kralj to uèini, a sin, bojeæi se oca svojega, ode u arbanašku zemlju, mada mu otac ništa zlo nije smišljao, kralj je tada otišao u jedan grad koji se zove Zveèan, a sin njegov (tako u zemlju kradomice - tj. doðe - da niko o njemu nije znao i) prokravši se do ložnice, oca svojega^[120] udavi. Kralj je sahranjen, kao što je i bilo pravo, u manastiru koji se zove Deèani. A posle njega (onaj) je sin njegov Stefan bio kralj srpski i car bugarski, ali je njegova vladavina bila u velikom nemiru zbog njegovih neblagorodnih dela. Zato je poslao izaslanike patrijarhu, mitropolitima^[121] i kaluðerima u Svetu Goru reda svetoga Vasilija, (tražeæi i) moleæi u ime gospoda boga da se za nj mole i da mu savetuju kakvo bi pokajanje imao da primi. Oni su mu odgovorili: "Ne možemo ti drugi savet dati, veæ se vrati gospodu bogu i ispaštaj za grehe svoje a što sam sebi uèiniš, zahvalnije (æe biti) bogu i korisnije duši tvojoj nego da nareðuješ^[122] da se zidaju crkve ili da se mnoge molitve èitaju; jer gospod bog je milosrdan prema onima koji ga (iskreno ljube i) pozivaju.^[123] Èuvši od duhovnika takve stvari, car ode u onaj manastir gde je ležao njegov otac, gorko plaèuæi i kajuæi se; došavši do manastira (na trista stopa), dao je da se namesti (èist) krst pokraj puta, a sam je (išao i) puzao na golim kolenima sve do oèeva^[124] groba, plaèuæi, ridajuæi i govoreæi: "Oprosti (mi, moj) mili gospodaru oèe". Videæi gospoda takvu žalost, podigoše ga (i izvedoše napolje) i nisu mu dali više da dolazi tamo. Za to pokajanje sagradio je trideset manastira velikih i malih i uvek je živeo u velikoj pobožnosti i dajuæi milostinju.^[125] Njegov otac je posle devet godina proglašen za sveca^[126] i mnoga èuda èini sve do današnjeg dana; videæi to, poganici ostaviše ovaj manastir na miru.

Njegov sin (koji ga je udavio) potom je umro, a posle njega je ostao sin njegov Stefan Uroš, koji je rðavo upravljao carstvom: zbog greha oca njegovoga gospod bog mu je oduzeo razum, jer napustivši verne zaslužne sluge on se priklonio novim i nevernima, koji su ga pak prozvali^[127] Ludi Uroš. Takoðe je bio dao dvojici braæe èitavo carstvo bugarskoga cara i bio je takav obièaj u ovim zemljama da nijedan èovek osim cara, kralja i kneževa nije nosio crvene èizme; a car Uroš je dao ovoj braæi crvene èizme: videæi oni ove stvari^[128] i tradiciju^[129] bugarske zemlje, usprotiviše se caru; a kad im je poruèio da k njemu doðu, ovako mu odgovoriše: "Dao si nam crvene èizme iz kojih nas neæeš (brzo i) lako izvuæi"^[130], a usto je i bugarska zemlja bila njima naklonjena zbog dela carskoga oca. A posle toga vremena turski car Murat je došao i opseo Jedrene.

I došle su vesti u rašku zemlju caru Urošu Ludome da je opsednuto Jedrene. Ovaj se s velikom silom spremao protiv Turaka da spasava Jedrene, a kad je došao u zemlju Konstantinovu, on se utabori na polju Žegligovu; tu vide u snu kao da je došao anðeo k njemu i uzeo sablju iz njegovih ruku i dao je Turcima; a kad on vide takvo èudo, ostao je toga dana s vojskom na tome polju, a sam ode jednome pustinjaku usred gora, prièajuæi mu o tome viðenju i ispovedavši mu se, reèe: "Bojim se oèinskoga greha". Odgovori mu pustinjak: "Greh oca tvoga pokazaæe se na èetvrtom kolenu", jer nije hteo da ga rastužuje. I tako je pravo od njega^[131] car krenuo ka Jedrenu da ga spasava. A kad je bio èetiri milje od Jedrena, onda su ona dva brata kojima je bio poverio bugarsko carstvo protiv svoga gospodara prešli Turèinu i njemu su se pokorili. Mada je car Uroš imao veliku silu, gospod bog mu je razum oduzeo. (On nije gledao na neprijatelja, veæ samo na svoju silu). Turski car kad vide u vojsci njegovoj veliki nered, odstupivši od varoši, sa svom silom je krenuo na njega i porazivši (njegovu) stražu, krenuo je (dalje) sve do vojske, i tako je zatekao Uroša pod šatorom, gde je bio i ubijen^[132]. A sva ostala (njegova) vojska potuèena je do nogu, pa se ovo mesto i do dana današnjeg zove Raško uništenje. Posle su ona dva brata, koji su bili protiv svoga gospodara, bili bogato obdareni od turskoga cara^[133] po njihovoj zasluzi, jer je dao da im se glave odseku.^[134] I tako osvojivši Jedrene, èitavu bugarsku zemlju je zauzeo (bez ikakve smetnje, ali je tamo ipak ostao jedan knez).

XVI glava:
O onome što se zbivalo u srpskoj kraljevini

Srpska kraljevina posle kralja Uroša pretvorila se^[135] u kneževinu, jer su sebi izabrali^[136] za gospodara kneza Lazara, koji je imao sestrièinu kralja Uroša po imenu Milicu. I tako su mu jedni bili naklonjeni, a drugi ne, kao što se i danas svuda zbiva ne samo meðu svetovnim ljudima nego i meðu duhovnima, a gde god sloge nema, tu ni na koji naèin ne može biti dobro.^[137] Kad èu dar Murat da je knez Lazar naslednik svoga gospodara u srpskoj kraljevini, skupivši vojsku krenu na srpsku zemlju, na Kosovo Polje, a knez Lazar, ne oklevajuæi skupivši takoðe vojsku, doðe na ono mesto i utabori se prema caru na drugoj strani na Smagovu kraj reke Laba. I tada je zapoèeo u sredu (na dan) svetoga Vita veoma žestok boj i trajao je sve do petka.

Gospoda koja su bila naklonjena knezu Lazaru borila su se junaèki i verno^[138] kraj njega, ali drugi, gledajuæi kroz prste, posmatrali su bitku, a zbog ove nevere i nesloge (i zavisti rðavih i nevaljalih ljudi) bitka je izgubljena u petak u podne. (I tu je) Miloš Kobila (vitez kneza Lazara) ubio cara Murata. I tada je isto tako ubijen njegov sin Mustafa, ali je drugi njegov sin Bajazit^[139] ostao na carskome prestolu. Tu je isto tako uhvaæen knez Lazar blizu jedne crkve Bogorodièine, po imenu Samodreža, i na tome mestu je postavljen visok stub sazidan^[140] kao znak hvatanja kneza Lazara. A kraj njega je bio Krajmir, vojvoda toplièki, i mnogo druge gospode je na tome mestu pobijeno. A nevernici, pošto su se nagledali boja, ostali su kao izdajnici, što im kasnije nije dobro bilo, jer posle kratkog vremena, birajuæi^[141] jednog po jednog, car je sve dao poubijati, govoreæi: "Kad ste svome gospodaru bili tako neverni u njegovoj nevolji, to isto biste i meni ^[142] uèinili". Tu je doveden knez Lazar i vojvoda Krajmir pred Bajazita. Car Murat, otac njegov, kao i brat Mustafaj ležali su obojica na nosilima. I tada je rekao Bajazit knezu Lazaru: "Eto vidiš kako leže na nosilima otac moj i brat moj. Kako si se smeo odvažiti da se njemu usprotiviš?" Knez Lazar je æutao. (Reèe) vojvoda Krajmir: "Mili kneže, odgovaraj caru, jer glava nije kao vrbovo stablo da po drugi put izraste". Tada knez Lazar reèe caru: "Veæe je èudo ^[143] kako se otac tvoj smeo odvažiti da napadne srpsku kraljevinu. A kažem ti, care Bajazite: da sam to ranije znao što sada oèima vidim, morao bi i ti na treæim nosilima ležati. Ali je sam gospod bog tako izvoleo uèiniti zbog grehova naših. Neka bude volja božja". U tome je car Bajazit naredio da poseku Lazara^[144] a Krajmir, izmolivši to od cara, kleknuvši držaše skut pod glavom kneza Lazara da ne bi na zemlju pala. A kad ona pade na skut, priljubivši ovu glavu uz svoju glavu, reèe: "Zakleo sam se gospodu bogu: gde bude glava kneza Lazara, tu i moja mora ležati". A onda je i on poseèen i obe glave su pale zajedno na zemlju.

U to vreme donese jedan janièar glavu Miloša Kobiliæa i baci je pred cara (pored onih dveju glava) govoreæi: "Care^[145] ovo su glave tvojih najstrašnijih neprijatelja". Onda su Rašani ili Srbi koji su bili kraj cara Bajazita izmolili telo kneza Lazara i odneli u jedan manastir koji se zove Ravanica i tamo su ga sahranili proglasili za sveca. Pobedivši, car Bajazit je ostao na Kosovu Polju i na ovome bojištu naèini znak onde gde je njegov otac ubijen:^[146] na èetiri stuba naèinjen je svod^[147] olovom pokriven, koji i danas stoji. A stavivši u mrtvaèke sanduke svoga oca i brata, posla ih u Brusu, gde je bila njihova sahrana.

I tako se ovaj nesreæni boj završio zbog nevere zlih ljudi. Car Uroš i knez Lazar, dva gospodara koji su se verno borili za veru hrišæansku, (za kratko vreme) od poganika (ubijeni, sa ovoga sveta) odoše.^[148]

XVII glava:
Šta je bilo sa Stevanom, prvim despotom raškim

Car Bajazit je vladao po ocu svome Muratu (i bio je sedmi car turski), pošto je zauzeo srpsku kraljevinu; knez Lazar slavnoga spomena imao je jednoga sina po imenu Stevana i dve kæeri: jedna se zvala Despina, a druga Mara. Car Bajazit je uzeo sebi za ženu sestru Stevanovu Despinu i dao mu je zemlju s ove strane Morave sve do Dunava. A ovaj Stevan je bio prvi despot srpske ili raške kraljevine, a gospodaru Vuku je dao zemlju zvanu Sitnica; ovaj je imao drugu despotovu sestru Maru. Ovaj Vuk je imao sina po imenu Ðurða. Potom je car Bajazit, skupivši vojsku, krenuo s despotom u Ugarsku preko Save; pošto se tamo napljaèkao, napalio, naubijao, vratio se nazad i prevezao se na onome mestu gde je danas Beograd, jer u to vreme još nije bio osnovan.^[149] A ovaj prvi turski pohod bio je na Ugarsku za cara Sigismunda ili malo pre njega.

Car Bajazit se tada prevezao preko Dunava i rekao despotu, šuraku svome: "Despote, ostani ovde i sagradi grad sebi na ovome mestu; neæu te dirati i opominjem te da imaš mnogo neprijatelja na našem dvoru; pa ako te budu^[150] preko poslanika pozivali, ne dolazi k meni; ja te evo ovako ostavljam da bi svoju glavu saèuvao". Zahvalivši, despot ostade i poèe zidati grad Beograd, koji i danas postoji.^[151]

U to vreme stiže poslanstvo^[152] caru Bajazitu iz Anatolije s vešæu da je veliki kan po imenu Demir (ili Tamerlan), gospodar tatarski, došao s velikom silom u persisku zemlju. Èuvši to, car krenu protiv ovoga i uze sa sobom Ðurða, despotova sestriæa, i svoju ženu Despinu i krenu preko mora, preko Anatolije u Persiju pod jednu planinu koju nazivaju Zvezda. A tamo je i veliki kan bio prispeo, gde su se tukli èetiri dana i pobedio je veliki kan cara Bajazita (do nogu, a njega glavom uhvatio. Ðurað je umakao ranjen. Tada je doveden pred kana car Bajazit), kome je nareðeno da sedi daleko prema njemu; naredio je isto tako da se dovede i Despina, njegova žena, kojoj je kan naredio da stoji pred njim i da mu vino služi. A to je zato uèinio da bi se car Bajazit jedno i da više ne vodi sa sobom ženu u rat. Nije mu hteo^[153] ništa uèiniti,^[154] veæ ga je hteo sa èitavim njegovim narodom poslati u njegovu zemlju.

Car Bajazit videæi kako njegova žena služi ovoga^[155] u velikoj tuzi^[156] sam se otrovao svojim prstenom jer je imao kamen tako èudne moæi da mu je, dok ga je imao na ruci, bio od velike pomoæi u raznim stvarima, ali kada je koga hteo da umori bez bola, onda je pripremao onaj kamen tako da je iz sebe ispuštao otrov (ili je pod kamenom imao otrov u prstenu). I tako uzevši ovaj prsten u usta, pošto ga je podržao jedan èasak, umro je. Videæi veliki kan tako zlo delo, da se sam otrovao, reèe na svom jeziku: "Ja kan bat dik gjendi smaki mistur", kao kad bi rekao: "Èudan èovek, što se sam umorio; ja sam ga hteo pustiti da ide èasno svome domu i žao mi je što se tako gadno zarazio".^[157] A onda, otpremivši valjano sav njegov narod i Despinu, naredio je da je otprate natrag u Brusu, u zemlju. Tako se završio ovaj turski rat s velikim kanom.

XVIII glava:
O državi velikoga kana i o rimskim carevima

(Imao je u to doba Tamerlan pešaka šest stotina hiljada ljudi, a konjanika èetiri stotine hiljada). Veliki kan je gospodar tatarski i prestonica je njegova u velikom gradu koji zovu Hajtaj ili Èatataè; leži ka severu od istoka sunca. Gospodar je on veliki i slobodan a iz starih vremena; nekada za starih vremena (njegov predak) je bio zauzeo mnogo zemalja na zapadu^[158] sunca pa i danas postoje znaci onde gde je bio: velike humke na poljima, koje je on naredio da se nasiplju. Rimski carevi su iz davnine^[159] vladali èitavim svetom od ishoda do zapada sunca, dok nije došao car Konstantin Veliki. On je ustupio"^[160] Rim svetome ocu papi Silvestru, a sam se krenuo u arbanašku zemlju ka jednome mestu zvanom Draè, sagradivši ga, nije mu se svidelo tu da živi i ode^[161] u Grèku (jer je i sam bio Grk)^[162] ka mestu koje je nazivano Bizant i sazida znameniti grad; sve one krasote koje su u Rimu bile naredio je da se naèine i izneo je sa sobom svu rimsku silu, odvedavši sedam gospodara koji su u to vreme vladali Rimom. I iz njihovih domova uvek je jedan bio car i nazivali su se Paleolozi, kao da reèeš: staroslavni.^[163] Tada kakvog su oblika bili u Rimu domovi ovih gospodara takve je naredio da im se sagrade i u Bizantu i dao je ime ovome gradu Stambol, kao kad bi rekao: carska prestonica, ali ga danas zovu Konstantinopolj. (Naredio je da ga zovu novi Rim, zbog velièine i oblika Rima, ali su ga ljudi nazvali Konstantinopolj, to jest Konstantinov grad). A èitavu makedonsku zemlju nazvao je po Rimu Romanija.

U ono vreme dolazili su^[164] carevi u Rim kao gospodari moæni od stotine naroda,^[165] jer je još sveta crkva bila jedinstvena. Potom (posle nem-h sto godina) jedinstvo se bilo izmenilo posle cara Lava. (Tada su dakle) papa i Rimljani izabrali sebi cara Karla franaèkog, a potom su birali sebi careve^[166] od nemaèkih kneževa, kao što je i danas taj obièaj; (i otad) se hrišæansko carstvo poèelo ljuljati i unižavati ^[167] prema jednom pismu koje veli: "Teško tebi, sedmoglavi, jer æe od tebe svako zlo proizilaziti". A "sedmoglavi" znaèi Rim, jer je iz njega sedam domova izišlo, kao što smo ranije pisali. Muhamed, videæi takvu neslogu meðu hrišæanima, krenu na persisku zemlju, sastavljajuæi poganicima veru i u tome umesto rimskog cara podiže (poganina) sultana (koji je u onim krajevima vladao i postavi ga) u jednom mestu koje nazivaju Misir, kao što i sada vlada, a biæe sve dok bog bude hteo sultan ili žoldan (tj. plaæenik),^[168] a ipak moæ velikoga kana u ovim zemljama nad njima vlada (na istoku sunca).

Grci prièaju o caru Konstantinu kao da je on^[169] bio jedan pastir i jedno stado, kao što piše u jevanðelju, jer je on bio oslobodio hrišæane i uništio pogansko neznaboštvo.^[170] A drugi pak govore da suðenoga dana treba da bude drugi pastir i jedno stado, što tako treba razumeti da sudnjega dana treba da bude sudija sin božji (koji æe suditi živima i mrtvima). Ali æe^[171] biti dva stada i dva pastira. Jedno stado u nebeskom kraljevstvu, a pastir ovoga stada sin boga živoga, a drugo stado æe biti u veènom paklu, a njegov pastir je ðavo. A prema zbivanjima sadašnjih vremena tako izgleda da æe teško biti da bude jedan pastir i jedno stado, a ako gospod bog ne bi na drukèije izmenio, onda æe Grci ostati veæ u (veèitom) ropstvu,^[172] jer se poganici množe, jeresi razne nastaju, pa hrišæanstvu mnogo škode, jer nema tih koji bi (veru) branili i rasprostranjivali, osim poljskog kralja Olbrahta, koji je (u ovo vreme) znatne gubitke pretrpeo u ljudima^[173] svoje države, i to svakako iz razloga što se starao o svojim bližnjima (roðacima) (i braneæi hrišæane) protiv poganika za mir i slobodu hrišæansku. A sveti otac papa sedi s duhovnicima spokojno u Rimu, ne misleæi ništa o tome, a isto tako i rimski kralj u nemaèkim zemljama gosti se sa svojim vitezovima, da se u Turskoj o njima ništa ne zna, jer se nièeg ne laæaju protiv poganika.

I zato papa i kralj rimski ako budu dugo posmatrali ovo nasilje i prolivanje hrišæanske krvi, svakako ni sami neæe biti dovoljno bezbedni jer oni bi - kao rukovodioci èitave vere, od kojih èitavo hrišæanstvo zavisi - mogli s božjom pomoæu (propalu) hrišæansku stvar podiæi i osvojiti od poganika, prestonicu rimskoga carstva, koja je bila u Carigradu.^[174] A kako bi to moglo biti, isprièaæu nešto kasnije o tome s božjom pomoæu.

XIX glava:
O velikom kanu i o Muratu sinu Bajazitovu

Turski car Murat (treæi, a osmi car turski), sin Bajazitov (posle smrti oca svoga vladao je i) morao je velikome kanu danak davati zato što je oca njegovoga bio pobedio. Veliki kan je, nazvan njihovim jezikom džihan šah, kao kad bi rekao: gospodar èitavoga sveta; i naložio je bio caru Muratu da mu da svake godine sto hiljada dukata, ali mu je posle ovaj danak oprostio da bi što predanije^[175] ratovao protiv hrišæana, a umesto toga naredio mu je da daje hiljadu æebadi^[176] konjskih prekrivaèa zimskih, i hiljadu prekrivaèa letnjih. I na taj naèin je veliki kan bio u miru sa carem Muratom.^[177]

XX glava:
O vladavini cara Murata i o njegovoj sreæi

Car Murat je vladao posle Bajazita oca svojega, naèinivši savez s despotom Stevanom, a zatim je osvajao^[178] despot Beograd i posle toga je dugo živeo (a despot je kao samostalni gospodar ili knez). Sa carem Zigmuntom je dobro živeo,^[179] dolazeæi u Budim kad god bi po njega poslao i dao mu je dom u Budimu, u kojem je domu za kralja Matije boravio ostrogonski arhibiskup; potom je despot Stevan, ležeæi na samrtnièkoj postelji, dao svoju zemlju svome sestriæu Ðurðu, a Beograd je dao caru Zigmuntu i umro je na polju koje nazivaju Glave, a odatle je odnesen u manastir koji zovu Resava, gde je sahranjen.

Posle njegove smrti postao je despot njegov sestriæ Ðurað Vukoviæ i predao je Beograd caru.

(Tako je tada Beograd) pod ugarsku krunu dobrovoljno potpao. Potom je turski car Murat uzeo despotovu kæer po imenu Maru i tražio je od despota da mu s njom pošalje i svoga sina Grgura; i posla sina svoga Muratu i u onome strahu^[180] zatraži despot od cara da mu dopusti da bez smetnje zida manastir što mu car dopusti i zareèe se da mu neæe smetati, a usto mu dopusti i sebi siguran grad da zida, zarièuæi se da æe sve to verno i valjano održati. Pouzdavši se u carevo obeæanje, despot zidaše Smederevo; kada Murat èu da despot zida grad, pre no što ga je ovaj potpuno dogradio i namirnicama snabdeo^[181], odmah je naredio da se despotov sin Grgur, njegov šurak, baci u tamnicu i naredio je da se odvede^[182] u grad Dimotiku, a sam je krenuo s vojskom da opsedne Smederevo. Kada despot èu da je car krenuo, ostavi svoga drugoga sina u Smederevu, a sam ode u Ugarsku kralju Vladislavu, bratu poljskog kralja Kazimira (slavnog spomena). Došavši car je opkolio opseo i glaðu osvojio grad Smederevo, a kad je sina despotova uhvatio, poslao ga je drugome bratu u tamnicu (u onaj isti grad). I tako je osvojio èitavu rašku zemlju (sa svima gradovima i Smederevo mu se dobrovoljno pokorilo i predalo se radije Turcima nego Maðarima, kao što æe se o tome niže isprièati).

Stigavši u Jedrene car Murat naredi da se obadva despotova sina pošalju u tamnicu na more u grad koji se zove Tokat, a sestra njihova, Muratova žena nije im mogla ništa pomoæi, poslao je takoðe glasnika, potajno da njegova žena o tome ne zna da obojici izvade oèi; a kad je ona ovo saznala, pala (mu je k nogama) moleæi i preklinjuæi da tako mnogo ne hita (govoreæi mu): "I tako su tvoji sužnji i zarobljenici; i posle æeš moæi da uèiniš što budeš hteo". Car je odmah poslao (glasnika) da se to ne izvrši, ali glasnik nije mogao tako brzo da stigne, te su im oèi izvaðene.^[183] Kada je car saznao da se tako silno požurio s (tom) stvar!^[184](onaj kome je to bilo nareðeno), poslao je po njega glasnika^[185] i naredio da se i njemu oèi izvade.

XXI glava:
Kako je kralj Vladislav krenuo na Murata s despotom

Ugarski kralj Vladislav, od roðenja božjeg hiljadu èetiri stotine èetrdeset prve, skupivši vojsku krenuo je junaèki na turskoga cara Murata, a s njim je krenuo takoðe despot Ðurað Vukoviæ i tako su jedan drugome dali reè da se bez boja ne raziðu. Prošli su tada tako^[186] kroz èitavu rašku zemlju i kroz Bugarsku, a blizu mesta Plovdiva turski car Murat je prispeo^[187]

i zatekao ih u brdima, ne dajuæi im da doðu do Plovdiva^[188]. Ovu planinu nazivaju Zlatica, a drugi je nazivaju Železna Vrata. A kada su bili zašli izmeðu brda u jednu dolinu, tu su ih susreli carski janièari, ne dajuæi im da doðu do Plovdiva, jer je tamo èista ravnica. Kada je video kralj Vladislav da ne može proæi, naredio je da se kola nazad vuku^[189], jer se nisu mogla okrenuti^[190]. Vrativši se bez štete, kralj Vladislav je nazad krenuo ka mestu Sofiji, a kako je veæ bila jesen, a on nije mogao tu ostati preko zime, spalivši mesto, krenuo je nazad u rašku zemlju.

A kada je prispeo u mesto Pirot, do kralja Vladislava su doprle vesti da je turski car prispeo u Sofiju, koja je bila spaljena. Tada je naredio despotu da ostane nazad i da lagano za njima ide sa svojom vojskom. A on je tako išao^[191] oèekujuæi bitku; a kad su prispeli do planine zvane Kunovica, a kralj Vladislav je veæ bio prispeo do te planine, doprle su do despota vesti da Turci s veoma velikom silom idu za njim; vrativši se tada despot protiv Turaka, oèekujuæi ih, obavestio je kralja: "Ovi Turci s velikom silom za nama kreæu, pa zato sve pešake kraj kola ostavi a sam sa èitavom vojskom k meni pohitaj". Ali pre no što je kralj prispeo veæ je bila poèela bitka s Turcima (koja je bila tako žestoka da su svi Turci bili do nogu potuèeni, a njihovi najviši zapovednici jedni pobijeni, drugi pohvatani)^[192]. A jedan carski prijatelj, koji je s njima bio umesto cara, tu je ubijen i sve do današnjega dana stoji znak na njegovu grobu u gradiæu Tajanice. A odatle kralj Vladislav, pobedivši poganike, bez ikakvih gubitaka veselo krenu u rašku zemlju i prispe na polje Dobrigiæ, hoteæi tu u raškoj zemlji preko zime ostati a na leto opet s božjom pomoæi da krene na Turke.

I tu doðe poslanstvo od turskoga cara, da mu one zarobljenike, one zapovednike koji su bili zarobljeni, preda. A on æe pak despotu vratiti Smederevo sa svima gradovima i èitavu zemlju rašku, a isto tako i oba sina njegova, Grgura i Stevana. (Onde je bio zarobljen i jedan turski hetman po imenu Karambeg, pa je za ovoga car dao petnaest stotina^[193] zlatnika). Posavetovavši se s despotom i drugom gospodom, kralj Vladislav primi od njega ovakav predlog^[194] i car je poslao jednoga velikaša Baltaoglua, kao kad bi se reklo sekirin sin, te je ovaj po naredbi carevoj predao Smederevo despotu i sve gradove; dovezena su^[195] i oba slepa sina. A tada su isto tako svi u carsku tamnicu^[196] pušteni. Despot Ðurað, zauzevši èitavu zemlju svoju odmarao se onde s kraljem i sa èitavom vojskom èetiri nedelje, imajuæi u izobilju svega i svaèega; zatim je kralj s veseljem^[197] otišao u Ugarsku, kao pobednik nad poganicima; naèinio je s njima primirje na sedam^[198] godina. I tako se završio ovaj sreæni èas^[199].

XXII glava:
O caru Muratu, šta je s njim posle bilo

Turski car se stideo što nije bio u ovome više opisanom boju. Ostavivši carstvo i èitavu vladavinu sinu svome Muhamedu usled velike tuge, on sam ode^[200] u kaluðere, koji se nazivaju dervišler; ovi su kao ovde kod nas monasi; njihova bogomolja naziva se medresa, kao što je kod nas manastir; i oni imaju ovakav propis: idu nagi i bosi, a nemaju na sebi ništa drugo osim jelenske kože, ili od kakvih drugih zveri. A poneki imaju odeæe od tkanine, po njihovom obièaju pravljene. Opasuju se železnim lancima unakrsno, gologlavi idu, rasplodne udove imaju okovane u železo, ognjem se peku po rukama i britvama se seku, a u èemu idu u tome i spavaju, ne piju vino niti ikakvo piæe, nikad nemaju ništa za obed, uvek isprose, a što im od ruèka ostane, ubogima za sobom razdaju, a isto to èine i za veèeru. I nikad nemaju ništa svoje, veæ samo idu po gradovima kao zanesenjaci^[201], a svakoga dana o veèernjoj molitvi igraju, hodajuæi u krug, stavivši jedan drugome ruku na rame, klimajuæi glavama i nogama poskakujuæi i vièuæi iz sveg glasa: Lai laha ila lah, kao da rekneš: bog je do boga i bog bogova, i vrlo brzo se okreæu i isto tako veoma vièu da se daleko èuju, kao kad psi laju jedan debelo, drugi tanko, a ovu njihovu igru nazivaju sama, i smatraju je kao veliku svetost i pobožnost; a u toj igri toliko se zanesu, da voda (ili znoj) s njih poteèe a pena iz usta, kao od besnih pasa, a od velikog premaranja padaju jedan za drugim, i pošto se tako premore, svaki ide^[202] u svoj brlog^[203].

Car je tada bio otišao u ove kaluðere, smatrajuæi da nije dostojan da bude car kad nije sam lièno pri tome^[204] bio. Muratov sin Muhamed, imajuæi oca u manastiru^[205], sam se potpuno zabio u šumu, goneæi zverinje i misleæi na lov; ali na carskom dvoru je takav obièaj da se svima dvoranima plata mora izdavati na svako tromeseèje bez izuzetka, a (tada) je meðutim propuštena plata za dva tromeseèja. Kad dvorani videše ovakav nered^[206] i carski nehat, pobunivši se opljaèkaše domove najviše^[207] i najbogatije gospode iz carskog saveta, da nijedan gospodin nije ostao pred njima u Jedrenu; gradu meðutim nisu uèinili nikakvu štetu, skupivši se posle toga pošli su tamo gde je mladi car bio u lovu pa su savetu njegovome, koji je bio s njim^[208], opljaèkali sve šatore, te su svi pred njima morali bežati kud je ko znao, osim mladoga cara, koji je k njima sam došao s velikom tugom, ne znajuæi šta se to zbiva i (nije znao) šta je bio razlog tome. I ovako ih poèe^[209] pitati: "Moji mili jaganjci, šta se to desilo i iz kojeg razloga"^[210]. Odgovoriše mu: "Sreæni gospodaru, desilo nam se od tvoga saveta ono što nam se nikada nije dešavalo od naših^[211] predaka, zato izvoli saznati da te za gospodara ne želimo imati dok je tvoj otac živ". I obrekao im je da æe odmah po svoga oca poslati i da æe im èitavu platu isplatiti, pa im je još platu poveæao svakome po pola novèiæa na dan, te je ova za èetvrt godine došla svakome po zlatnik i pola orta preko^[212] plate; i tako je na taj naèin ona buna bila umirena.

Zatim je poslano u manastir po cara Murata da bez odlaganja doðe, jer janièari nikome neæe da budu poslušni dok je on u manastiru. Kad je on èuo za ovaj nemir, naredi janièarima: "Ako me volite, pripremite mi èist hladnjak^[213] i ja æu u njega bez ustezanja doæi". To je car zato uèinio jer se bojao kakvog lukavstva, a nikome nije toliko verovao kao janièarima. A šta su to janièari - isprièaæemo kasnije. Kad èuše janièari poruku svoga gospodara, odmah poleteše u šume s velikim veseljem najmljujuæi kola da bi zelenilo^[214] navezli. I razvivši tako šator pripremili su gospodaru svome èisto zelenilo^[215]; i došao je car na ono mesto koje je (pred gradom) bilo pripremljeno. Tu je došao isto tako i njegov sin Muhamed sa svom njemu potèinjenom gospodom. Pozdravivši cara molili su da im ovu grešku oprosti, a on sinu svome i svoj drugoj gospodi reèe: "Opraštam vam to, ali, dragi sine, saèuvaj sebi janièare, jer je to tvoje dobro i èitave države tvoje". I tako se završi carevo monaštvo i morao je ponovo car biti i ljudima upravljati.

XXIII glava:
O kralju Vladislavu, šta mu se posle s Turcima desilo^[216]

Kralj Vladislav je imao prilike s turskim carem Muratom za sedam godina a kad videše duhovna gospoda (kao papa i kardinali) a isto tako i svetovna kako je kralj sreæno prvi put s poganicima prošao, nagovoriše ga da se primirje s Turcima ne održi. I tako su zvezdoznanci posmatrajuæi planete, i vitezovi^[217] pijuæi vino, i Janko, Matijin otac, koji je bio namesnik (ugarske krune), uverili kralja u to da æe ga sreæa pratiti protiv Turaka. I stoga se poèe kralj Vladislav spremati na Turke leta gospodnjeg hiljadu èetiri stotke èetrdeset i èetvrtog i posla glasnika despotu da se sprema na poganike.

Èuvši ovu poruku despot Ðurað se veoma;^[218] rastuži i posla prijatelja svoga Dimitrija Krajkoviæa, znamenitog velikaša, kralju s ovim reèima: "Milostivi kralju ja sam se oslonio na prvu reè tvoju, na kojoj si me poslednji put ostavio da bez moga saveta ništa neæeš protiv poganika preduzimati. Ne znam kakav ti je tu savet dat te neæeš na to da se osvræeš^[18], veæ se tako naglo bez potrebe spremaš^[219] na poganike. I zato znaj da ti sada ni na koji naèin ne mogu biti spreman, jer dobro znaš da sam uništenu zemlju uzeo^[220]. Moram nekoje gradove ponovo zidati i namirnicama snabdeti. Zato te molim da se sada okaniš toga rata sve do onoga vremena^[221]. Jer se za ono vreme pripremam u èast tvoju s pedeset hiljada junaka. I hoæu svoju staru glavu kraj tebe da poležim, a još više, èime god budem mogao želim tebi da pomognem svojim blagom, što danas uèiniti ne mogu. I savetujem tvoju milost da se sada ovoga rata okaniš a u ono vreme ja æu biti voð, kao što sam i prvi put bio, i s božjom pomoæi dovešæu do toga da nad poganicima pobedu izvojuješ".

Kada je to èuo kralj Vladislav, svakako je hteo da posluša njegove savete^[222], ali vojvoda Janko, buduæi pored kralja, nasmejavši se, obrati se poslaniku reèju pre od kralja i reèe: "Gospodine Dimitrije, tvoj se gospodar raduje što je jevtino prošao, pa zato tako savetuje". Dimitrije odgovori: "Moj gospodar verno i pošteno kralja savetuje, a ni na tebe isto tako ne teèe i ne kaplje, pa ako se to tvojoj milosti ne svidi, Gospodu Bogu æemo to preporuèiti". I tako je kralj ovu poruku preko Dimitrija poslao, govoreæi: "Ako u ovaj rat krenem, prvo æu do vas svratiti u Smederevo, ali ne na dugo^[223], a tamo æu se njim razgovarati o svim stvarima".

Kad sasluša despot ovu poruku, poèe za kralja pripremati èiste i odliène šatore kao što prilièi gospodinu, ali iznad svih jednu velika skupocenu ikonu je pripremio zlatom i biserjem izvezenu^[224], isto tako èiste konje i puno drugih stvari koje spadaju u darove. Posle toga dakle kralj Vladislav sa èitavom svojom silom stiže do Beograda da bi se prevezao preko Dunava, a iz Beograda je onda stigao despotu u Smederevo, a tu je pred gradom^[225] boravio, imajuæi svega u izobilju, sve dok se èitava vojska nije prebacila preko Dunava. I bi obdaren kralj od despota gore opisanim darovima, a k tome s pedeset^[226] hiljada dukata. I molio je kralja žalostivno da s tim ide kuæi i da se okani toga rata, ali Janko, koji je tu bio, odgovori mu: "Gospodine despote, ne može drukèije biti, veæ se mora iæi na poganike^[227]. Pogleda kralj despota, a despot opet njega. Videæi da drukèije ne može biti, veæ samo kako je Janko rekao, oprostivši se raziðoše se tužno, jer je Janko imao više vlasti nego sam kralj, a više je sebi želeo kraljevstvo nego kome drugome. I zato je despotu tako zamerio što su tako dobro bili jedan s drugim.

Krenuvši tada, kralj Vladislav je odatle išao dolinom pored Dunava ka mestu Vidinu, koje je naredio da se opljaèka i popali, a odatle je krenuo veoma daleko kroz Tursku sve do polja Varne blizu Crnoga Mora. Turski car Murat je isto tako tu prispeo i sastaše se obe sile: hrišæanska i poganska, a bitka zapoèe u ponedeljak^[228]. Na poèetku je hrišæanima išlo sreæno i dobro, i drugog i treæeg dana. Svi su konjanici poganski bili potuèeni do nogu tako da je na bojištu bio ostao samo sam car s janièarima.

Kad su videli janièari da je zlo, pronašli su jedno mesto meðu klancima^[229] pod planinama ili meðu dubokim jarugama i obraslo krupnim vresom, tako da naši nisu mogli videti ove klance. Janièari se dali u begstvo, èuvajuæi cara meðu sobom, da im ne bi otišao, a kad su naišli meðu klance, razmestili su se po njima i pokrili se vresom (i travama); a to je bilo predveèe. Kad je Janko to video, nagovorio je kralja da na njih sa svojom vojskom krene (i tu slavu steèe), jer su ljudi potuèeni, pa da èast stekne,^[230] tada kralj bez odlaganja pravo na njih krete; spustivši kacige, prihvativši se kopalja, brzo su k njima u trku jurili,^[231] hoteæi da ih brzo konjima pogaze i unište, videæi da su sve pešaci. I hitajuæi tako, ne videæi jaruge, padali su u njih^[232] tako da su se svi (jarci) njima napunili; a onda priskoèivši k njima janièari su ih tukli i ubijali kako su hteli. Kralj Vladislav je tu ostao u tome klancu, a vojvoda Janko (ne spasavajuæi ga), krenuo je nazad bez ikakve smetnje (imajuæi deset^[233] hiljada svojih ljudi), jer su Turci bili potuèeni do nogu i nije bilo nikoga ko bi ih gonio. (Turski car je zbog te pobede bio više tužan nego veseo - i govorio je da ne bi bio rad po drugi put takvu bitku da dobije).

O kralju hrišæani ništa nisu znali gde se deo, a poganici isto tako nisu znali da je bio u onom jarku. Mnogo je poganika^[234] i njegovih slugu tu ostalo; janièari su isto tako mnoge od njih pohvatali a posle su stali pobijene izvlaèiti^[235] iz onoga jarka, tražeæi novac i odelo s njih pljaèkajuæi. I jedan janièar nabasa na kralja, ne znajuæi da je to bio kralj; gde mu je bilo Buhrikader.^[236] Ugledavši tada divno oružje, na kacigi perjanicu s divnom^[237] omanjom kopèom, otseèe mu glavu, onako s perjem i kacigom odnese pred cara i bacivši je pred njega reèe: "Sreæni gospodaru, ovo je glava nekakvog tvog znamenitog neprijatelja". Car odmah posla po sužnje koji su bili uhvaæeni da kažu èija bi to glava mogla biti; a bilo je nekih zarobljenika komornika kraljevih i zapitani odgovoriše da je to odista kraljeva glava. (Neke sluge, gledajuæi kraljevu glavu)^[238] s velikom su žalošæu vikali i plakali, a car je odmah s velikom radošæu naredio da se svima sužnjima glave poseku, a kraljevu glavu, izvadivši je iz kacige, naredi da oderu i ovu kožu mirisnim travama s pamukom da napune, da se ne bi kvarila, a kosu je naredio da rašèešljaju i mirisom urede tako da je bila nalik na živu, a naredio je da je stave na drvo i da je nose po svim njegovim gradovima i da vièu kako mu (mi) je gospod bog dao da pobedi svoga neprijatelja. A oni koji su ovu glavu nosili tako su bili obdarivani od velike gospode i od graðana da je svaki od njih po nekoliko stotina zlatnika dobio. Kralj Vladislav je imao jednu èizmu crvenu a drugu crnu,^[239] pa su zbog toga carevi dvorani ovu boju nekoliko godina nosili kao znak one pobede. Njegova kosa je bila gusta, gruba i crna. Potom je car, kad je došao u Jedrene, ovu glavu poslao sultanu a onoga janièara koji je glavu bio odsekao^[240] uèinio je znamenitim vojvodom i dao mu je dosta konja i novaca, tako da je ovaj bio veliki gospodin; i mnogi drugi su veoma bogato obdareni. I tako je prošao ovaj turski car - monah.

XXIV glava:
Kako je Janko vojvoda (posle tri godine) krenuo na Turke

A kada je veæ prošlo onih sedam godina primirja, koje su bili naèinili s carem Muratom, Janko vojvoda je leta gospodnjeg hiljadu èetiri stotine èetrdeset i osmog uputio poruku despotu, pozivajuæi ga da s njim krene na Turke. Odgovori mu despot: "Ti dobro znaš da smo bili naèinili primirje s turskim carem za sedam godina i car je obrekao da nam za tih sedam godina neæe smetati, a ni mi njemu. A ti si nagovorio slavnoga spomena kralja Vladislava da Turcima (ne) bude održano primirje i krenuli ste na njega bez moga saveta i bez moga znanja. A ja kao onaj koji tako brzo nije mogao biti spreman, morao sam ne iæi s kraljem, a kako ste tamo prošli svima je to zemljama^[241] poznato. A meni je zbog toga veoma žao^[242] a naroèito onih vremena. I zato, gospodine Janko, gospodine gubernatore, znaj da ti ne obeæava da idem na Turke bez kralja. Pa zato najpre uèinite da kralja sa sobom imamo, a ja sam spreman sa svima drugima^[243] uz kralja da idem bez pogovora. A ako i pored ovog mog saveta krenete na Turke, pamtite da æete me se seæati onde gde moj savet neæe biti od pomoæi^[244]. Èuvši ovu poruku gubernator se nasmejao na nju i rekao: "Ako mi bog pomogne da pobedim poganike, naæi æu vas u Smederevu". Na ove reèi je despot odgovorio: "Neka ide s milim bogom, a šta on nama misli, to mu, bože, daj u njegovo krilo".

Potom je poslao gubernator despotu poruku da ga slobodno propusti^[245] kroz svoju zemlju èak do Kosova Polja, koji je odmah po èitavoj svojoj zemlji naredio da ga slobodno propuštaju^[246] i da mu onakvu dobru volju ukazuju kao njemu samome, što je naredio u ime svoje milosti. Posle toga je došao gubernator sa svom svojom silom na Kosovo Polje i tu videæi moæ i veliku silu turskoga cara ovakvo mu pismo napisa: "Careviæ nemam ti ja tako mnogo ljudi kao ti i mada ih manje imam, znaj doista da su dobri, postojani, èestiti i junaèni". Car je odgovorio Janku: "Janko, ja više volim da imam pun tobolac obiènih strela, nego šest ili sedam^[247] pozlaæenih". Poèeo je boj u èetvrtak ujutru i tukli su se^[248] sve do subote predveèe^[249]. Poganski konjanici bili su do nogu potuèeni, ali su se potom pribrali. Videæi to gubernator se okrete na dvorane, ali je tamo bio potpuno potuèen tako da je sam drugi jedva utekao^[250] u planine, a drugi su svi na bojištu ostali, koji su potuèeni do nogu. Car Murat je naredio da se sve glave na gomile slažu. I tako je pobednièki otišao s Kosova Polja i tako se završila ova nesreæna žalosna bitka.

Gubernator je stigao u drugu pokrajinu po imenu Zagorje (u kojoj je bio) gospodin Belmuževiæ Stefan i Janko je izveden pred njega,^[251] a on ga je doveo (despotu u Smederevo. Obdarivši ga despot ga je pustio na svoju nesreæu) u Ugarsku. Kao što se kaže: zlome nikada dobro ne èini; i imao je posle toga despot mnogo neprilika^[252] od turskoga cara što ga je pustio iz zemlje, jer da je bio znao o njemu da je u Smederevu, odmah bi ga opseo, i zato ga despot nije hteo dugo držati kraj sebe, da ne bi car saznao. Onda je dakle Murat umro posle dve godine,^[253] a tada je njegov sin Liæuhamed postao car a to mu je lako bilo, jer nije imao nijednog drugog brata, (a drugi vele da je imao, ali je naredio da se ubije).

XXV glava:
O vladavini cara Muhameda, sina Muratova

Car Muhamed je posle toga sreæno vladao po Muratu, ocu svom. A bio je veoma lukav i pomoæu primirja je prevario koga je mogao; i o veri se malo brinuo^[254] a kad bi ga ko zbog toga korio, namah bi skoèio (od njega) kao besan. I poslao je despotu ženu oca svoga Murata svoju maæehu, njegovu (despotovu) kæer po imenu Maru; otpremivši je pošteno, dao joj je dve pokrajine: Toplicu i Duboèicu i naèinio je s despotom ovakav savez: dokle god je on živ i njegov sin Lazar, nikad im nije hteo smetati^[255] i osigurao je sebi da mu šalje za njegove potrebe petnaest stotina konja i da mu svake godine daje danak petnaest hiljada zlatnika, na šta je sve despot pristao i mnogo je od toga uèinio. Kada su to èuli Rašani, bili su protivni, jer su znali da ovaj savez car neæe održavati i poruèili su despotu da s ovim savez ne èini, "jer on ili hoæe tebe da prevari, ili koga drugog (da pobedi), a kad nekoga drugog pobedi onda æe odmah na nas zaratiti", što je bila istina. I što je s despotom naèinio savez da bi bio osiguran. Despot je odgovorio svojim podanicima: "Moram to uèiniti sve do vremena dok ne bude kralja u Ugarskoj", jer Janku nije verovao.^[256] I iz ovoga uzroka je nastao ovaj savez.

Naèinivši primirje s despotom Muhamed je posle toga naèinio i s grèkim carem da ga verno i pošteno održava za petnaest godina; posle ovog primirja krenuo je na jednog poganskog kneza koji se zvao Karaman, starodrevni^[257] gospodin i znameniti, a neki su (govorili) bili^[258] da je bio potomak kralja Darija, pa zauzevši neke njegove tvrðave i gradove, zaposeo je i vratio se u svoju zemlju. (Zemlju ovoga kneza nazivaju Karamanija, to jest Cilicija).

XXVI glava:
Kako je car Muhamed prevario grèkoga cara

Car Muhamed, skupivši vojsku, pravio se kao da hoæe da krene na Karamana i uzeo je sa sobom majstore, drvodelje, farbare,^[259] kovaèe, kreèare, druge raznovrsne zanatlije sa svim alatom koji je kome bio potreban; krenuo je ka prolazu (pristaništu) Sveti Ðorðe, kao da je hteo da se tu nad Carigradom preveze preko mora sa èitavom vojskom i tražio je od cara grèkog da mu da laðe^[260] za prevoz. A prispevši, utaborio se na morskoj obali na prolazu kraj Svetoga Ðorða, pet italijanskih milja nad Carigradom, i naredio je majstorima da razmere, jer je hteo tu grad da zida, a sam je odmah poèeo da kosi kamenje. (A kad videše drugi da car ne lenstvuje, svaki je kamenje nosio),^[261] drva i sve potrebe za zidanje; i nije se krenuo s onoga mesta èitave dve godine, sve dok grad nije bio završen; a nijedan èovek nije znao nameru njegovu šta je hteo s tim gradom da preduzme. Kad su videli to Grci, poèeše se spremati da mu ovaj grad ne dadu. Èuvši to, on posla poruku njihovom gospodaru uveravajuæi da to nije bilo protiv njega: "Ovaj grad zidam za vaše i naše dobro, jer se trgovci mnogo žale kako se silna^[262] zloèinstva dešavaju od Katalana na Belom i Crnom Moru. I zato ja hoæu to da spreèim da bi se trgovci bavili svojim poslom.^[263] Èuvši poruku grèki car i Grci nisu znali šta treba da rade; smatrali su da primirje treba održavati II tako su ostavili^[264] cara da dovrši^[265] grad. Ali su Grci stalno o teže mislili: èim bi se car povukao, kako bi oni odmah grad opseli i zaposeli.^[266] Oni su tako mislili, a turski car drukèije.

I tako Grci, oslonivši se na pogansko primirje, nièemu^[267] se nisu nadali i tako su bili sigurni da su Turci išli u grad i iz grada, a Grci su isto tako (išli) u njihovu vojsku bez svake smetnje, pijuæi, jeduæi, dobar život^[268] vodeæi a tako je to bilo sve do onoga vremena kada je car završio^[269] grad, koji i danas zovu Jenihisar, (veoma moæan i siguran grad, gde se blago turskih careva èuva). U to doba još turski car na moru nije imao nikakvih ljudi^[270] pri sebi; naredio je tada da se naèini trideset divnih laða u šumi èetiri italijanske milje od morske obale, a neki koji su o tome znali smatrali su da car pravi ludost, govoreæi da se tako nešto nije desilo, da bi ih mogao prevesti do mora bez štete, a osobito zato što je brdovito bilo. Poruèio je tada car despotu da mu otpremi petnaest stotina konja^[271] prema ugovoru, govoreæi da bi hteo, pošto je završio grad, da krene na Karamanovu zemlju. Despot otpravi jednoga vojvodu Jakšu Brežièiæa, pooèima onih Jakšiæa koji su u Ugarskoj bili i posla s njim petnaest stotina konja, ne znajuæi carsku nameru. Završivši grad, car, ne govoreæi ništa nikome svome niti stranom, niti otkazujuæi primirja, pusti ^[272] konjanike ka Carigradu da tuku, ubijaju svakoga koga bi samo gde sreli sve do samih opkopa. (Car je potom prispeo sa svom svojom silom, Carigrad opseo). Bilo je takoðe (u to doba) u gradu mnogo Turaka, koji o tome nisu znali, a ovi su tamo bili pobijeni od graðana. Prispevši sa svom svojom silom car je opseo Carigrad, koji zovu Stambol, kao da kažeš carski presto. Oni ljudi koji su bili poslati od despota (meðu kojima sam i ja bio), èuvši da je car Carigrad opseo (hteli smo se nazad vratiti), ali opomenuti (od nekakvih ljudi da se nikako ne vraæaju, govoreæi nam) da im je svakako nareðeno da bi ih morali uništiti (po carskoj naredbi) ako bi se vratili, te su morali iæi ka Stambolu i pomagati Turcima u osvajanju; a svakojako po našoj pomoæi nikad ne bi bio osvojen.^[273]

Kad smo prispeli pred Carigrad, pustili su nas tu da se odmaramo pred Jedrenskom kapijom, a pošto smo tu (nedelju dana) ostali, tada je car èudno i ne žaleæi troškova dovezao laðe, èemu se èitav grad i vojska divili. I to na ovaj naèin: naèinjen je prokop uz brdo, koji je dole gredama obložen i lojem debelo namazan a k tome su svakoj laði èista jedrila^[274] naroèito napravljena; podstavi vazdušna jedrila gore, svih trideset laða išle su jedna za drugom kao po vodi sa zastavama, bubnjima; iz topova se pucalo, a u to vreme je bitka bila zaustavljena zbog velikog èuda (ovih laða): laðe koje su vukli po suvu ljudi pešice, bivoli, sve do mora. Videæi tako opremljene laðe Grci su hteli spreèiti, da ne bi mogle biti dovezene do mora, ali u tome ništa nisu mogli uspeti. I tako je Carigrad bio osvojen i sa suva i s mora. I ima jedan morski zaliv širok oko dve duži^[275] meðu Carigradom i meðu Galatom ili Perom; preko tog zaliva naredio je turski car da se naèini most na èamcima, a tako je bio ureðen da su preko njega mogli konjanici jahati.

Ostali su tada Turci kraj grada osam nedelja, tukuæi iz velikih topova koji su tako rušili da su zid bili srušili za pola duži.^[276] Stambol je veliki grad,^[277] ima odliène, debele i visoke zidove i guste kule, te njega turski car ne bi osvojio da nije bilo podle izdaje. Zbog velièine grada grèki car (nije) mogao imati tako mnogo ljudi da bi zidine posednute bile kako je to potrebno, pa zato su na onome mestu gde je bio zid srušen, carski janièari u jurišu ubili grèkoga komandanta kojem je to (mesto) bilo povereno. A kad je glava bila poražena, onda su se i drugi, uplašeni, morali povuæi^[278], a tu su ih janièari, osokoliv se i jureæi po zidovima, ubijali i sva je carska sila navalila u grad, tukuæi, sekuæi po ulicama, u kuæama, crkvama.

Grèki car je imao u gradu na trgu hiljadu pešaka, ali ne moguæi tako brzo da prispe na ono mesto gde je bio zid probijen^[279], jer su se Turci veæ bili pojaèali, branio se s njima junaèki, odbijajuæi poganike tako dugo dok nisu sustali, pa je tu na mestu ubijen, (a i ovi svi kraj njega). Glavu njega poginulog odsekao je jedan janièar po imenu Sariles, doneo je i bacio pred cara govoreæi: "Sreæni gospodaru, evo ti glave najžešæeg neprijatelja tvoga". Zapita car jednog grèkog sužnja, carevog prijatelja po imenu Andreju, èija bi to glava mogla biti. Odgovori mu: "To je glava cara Dragaša, gospodara našega". A tada car obdari ovoga janièara konjima, novcem, divnim haljinama i krasnim šatorima i dao mu je agidinsko vojvodstvo i Anatoliju. Tako je osvojen Carigrad zbog podlog neverstva i lažnog primirja poganièkog.

S druge strane morskoga zaliva nalazi se drugi grad Galata ili Pera, grad veliki i dobar; oni su bili s turskim carem naèinili primirje na ovaj naèin: ako bi zauzeo Carigrad, onda bi mu svi morali biti potèinjeni. I kada je tako osvojen (Carigrad) i muške glave sve poseèene osim dece i žena, koji su svi razdeljeni meðu poganicima, Galaæani (videæi da je Carigrad zauzet) donesoše kljuèeve caru, i tako ih je ostavio na miru, a otišao je ka drugim gradovima i mestima i osvojio ih je bez muke, jer su mu se svi žalosno pokoravali. Odatle je otišao u Jedrene i pripremivši^[280] se tu krenuo je u rašku zemlju (na despota), ne otkazujuæi mu primirje.

XXVII glava:
Kako je Muhamed despota prevario pomoæu primirja

Turski car Muhamed, naèinivši primirje s despotom da mu do smrti njegove i njegovog sina Lazara nikada ne smeta i da ga se verno i pošteno drži, kako je ranije pisano, držao ga se dotle dok nije zauzeo Carigrad. Jer ga je samo zato i bio naèinio da bi mu bilo zgodnije da se toga lati (da Carigrad zauzme). Ali èim je Carigrad zauzeo, odmah je druge godine, ne otkazavši despotu primirja, krenuo na njega u rašku zemlju sa èitavom svojom silom. Èim to Rašani èuše, obavestiše despota: "Turski car^[281] kreæe na nas veoma silno. Šta treba da radimo? Mi smo veæ (ranije) bili govorili da æe nas turski pas prevariti i zato znaj da je ovo naša zamisao:^[282] pre no što bi došlo do toga da žene naše i decu na naše oèi hvataju i razgrabljuju za poganike, radije hoæemo svoje glave da izložimo i hoæemo s njima da se bijemo. I zato gledaj da nam pomoæ dovedeš koga god najviše možeš; mi imamo na Sitnici jednu vojsku, a u Duboèici ili na Kislini drugu, pa zato u ovoj stvari ne oklevaj".

Odgovorio im je despot: "Ne mogu tako brzo imati ljude, jer u ugarskoj zemlji nema kralja Vladislava^[283], koji bi mi rado u tome bio na pomoæi, zato se svega toga okanite, jer ako se pokorite turskome caru, ja æu vas, tako mi boga, s božjom pomoæu osloboditi. Kada je došao car Muhamed u Konstantinovu zemlju na jedno polje koje zovu Žegligovo, na granici raške zemlje, èuvši o ljudima koji su bili na Sitnici i o drugima u Duboèici ili na Kislini, ostao je onde èetiri nedelje, ne znajuæi šta da èini, na koje ljude da se okrene, tada oni koji su bili na Sitnici udariše junaèki na njegovu vojsku i potukoše i pobiše mnogo Turaka kao i znamenite turske gospode^[284]. Posle toga sam car, došavši sa èitavom svojom silom, porazi ih kraj jedne planine koju nazivaju Trepanja. Prièali su Turci da otkad pamte nisu slušali o takvoj bici od tako malo ljudi, i s takvom velikom silom^[286], govoreæi da bi car bio do nogu potuèen da su se bili svi sastali^[285]. A ovako su jedni poraženi, drugi su potuèeni, a ostali su se razbežali, i samo je gospodin Nikola Skobaljiæ sa svojim stricem na kolac nabijen.

Odatle^[287] je car krenuo i opseo jedno mesto koje zovu Novo Brdo (to jest) Srebrna i Zlatna Planina i zauzeo ga je^[288], ali pomoæu dogovora po kojem im je obeæao da æe ih ostaviti na njihovim imanjima i da im mlade žene i mladež (neæe) pljaèkati. A kad se mesto pokorilo, car je naredio da se zatvore kapije i da se ostave otvorena samo jedna vrata. Kada su Turci došli u mesto, naredili su svim domaæinima da svaki sa svojom služinèadi, s muškom i ženskom èeljadi iziðe kroz vrata iz mesta na rov, ostavljajuæi sve svoje blago u kuæama. I to su išli jedan za drugim. A car, stojeæi pred vratima, birao je mladiæe na jednu stranu, a žensku èeljad na drugu stranu, a muškarce isto tako na rov na drugu stranu, (a žene na drugu stranu)^[289], pa koji su meðu njima^[290] bili najistaknutiji, naredio je da se ti svi poseku. A ostatak je naredio da se pusti u grad i nikome nije bilo zabranjeno da bude na svome imanju^[291]. Mladiæa (koje je izabrao) bilo je po broju trista dvadeset, a ženske èeljadi (lepše) sedam stotina^[292] i èetiri; ženske glave je sve razdao meðu poganike a mladiæe je uzeo sebi za janièare a poslao ih je u Anatoliju, preko mora, tamo gde ih èuvaju. I ja sam isto tako bio tamo u tome mestu (Novom Brdu, ja, koji sam ovo pisao), bio sam uzet sa dvojicom braæe moje (i terali su nas veæ Turci kojima smo bili povereni), (a kad su nas vodili, pazili smo na to) i gde god smo zašli u velike šume ili u planine, tu smo uvek mislili da pobijemo Turke, a sami^[293] da pobegnemo, ali ipak, zato što smo bili mladi, to nismo uèinili^[294] samo što sam ja sa devetnaest drugova pobegao noæu iz jednoga sela zvanog Samokovo i gonili su nas po èitavoj onoj pokrajini, a kad su nas pohvatali, povezali su nas i muèili, vukuæi nas za konjima i èudo je da su u nama duše ostavši^[295], a posle toga (kad su nas veæ. doveli) zajemèili su za nas drugi^[296], a k tome (za mene) dva moja brata, da više to neæemo èiniti i tako su nas mirno vodili èak preko mora.

I oduzeo je (turski car) despotu èitavu rašku zemlju sve do Morave, ostavivši mu (samo) ono što je od Morave do Smedereva; i stigavši u Jedrene uzeo je sebi meðu komornike osam deèaka od onih koji su (bili) dovedeni (iz raške zemlje), a ovi su se dogovorili tako^[297] da ubiju cara kad budu na noænoj straži, govoreæi meðu sobom: "Ako ovoga turskog psa ubijemo, onda æe èitavo hrišæanstvo biti osloboðeno, a ako nas pohvataju, onda æemo biti^[298] muèenici pred gospodom bogom", A kad je veæ došla njihova noæna straža, svi su bili pripremljeni, i svaki je imao nož pri sebi. A kad je trebalo da car ide u spavaæu sobu, tada je jedan od njih po imenu Dimitrije Tomašiæ. izišao od njih kao podli izdajnik i rekao je caru šta je trebalo da se desi. Car je naredio da ih odmah pohvataju i da ih dovedu pred njega i videæi kod svakoga nož pitao ih je: "Ko vas je na to naveo da ste se smeli na to odvažiti, a meni o glavi da radite?" Odgovorili su mu: "Ni zbog èega drugog, veæ zbog velike žalosti naše^[299] za našim ocevima i prijateljima našim milim". Onda je naredio car da se donesu kokošija jaja i da se u vrelome pepelu ugreju da se što mogu jaèe prepeku i raspale, pa uzevši^[300] (ih) iz pepela, naredio je da se svakome od njih po jedno jaje priveže ispod kolena da bi im se žile upalile i zgrèile, a onda je dao da se na kolima voze u Persiju, ne dajuæi im da skinu jaja sve dok se sama nisu ohladila; a posle godinu dana je opet naredio (da ih dovezu k njemu, a videæi da od njih nema ništa, naredio je) da ih pobiju. A neki od nas, uzevši preko noæi njihova tela, sahranili smo ih kraj puste crkve koju nazivaju Ne vidi sunca.

A car je onoga (deèaka) koji ga je obavestio uèinio velikim gospodinom na svome dvoru, ali ga je potom (takva) teška bolest spopala, koju nazivaju sušica, da se bio sasušio sve do smrti. A pogansko ime njegovo bilo je Bajdar. A to je gospod bog bio dopustio zbog njegove neplemenitosti i neverstva, i od toga vremena Muhamed nije hteo da ima u svojoj spavaæoj sobi nijednoga raškog deèaka. Od onih drugih deèaka dao je da se (nekima) muški znaci^[301] poseku^[302], od kojih je jedan umro. Turci ovakve nazivaju hadumlkar kao kad bi rekao uškopljenici i ovi careve žene èuvaju (i kod njih su kao komornici za posluživanje).

XXVIII glava:
Šta se despotu desilo ili dogodilo od gubernatora Janka

A posle toga je bio pomor u Smederevu, pa je zato despot odatle otišao na planinu blizu Beograda i tamo je stanovao razapevši šatore^[303], dok bi prošla zaraza, a malo je ljudi imao sa sobom. Ipak je imao pri sebi sina Lazara; poslao je ovoga Janku ugarskom gubernatoru a isto tako Mihailu Silaðiju, koji je vladao u Beogradu i tražio je od njih da tu može slobodno otpoèinuti; oni su mu lažljivo i neverno obrekli sveèano ga uveravajuæi da je mogao stanovati bezbedno i danju i noæu dok mu se bude svidelo, "i u èemu god bi nas potrebovao, mi æemo ti rado uèiniti"^[304]. Oslonivši se na njihova obeæanja, despot je otpustio od sebe svoje dvorane i odmarao se tu bezbedno ne starajuæi se ni o kome. A posle dve nedelje Mihailo Silaði je izišao iz Beograda s nekoliko stotina konja i udario na despota noæu i odsekao mu dva prsta na desnoj ruci i uhvatio ga, a njegov sin Lazar je otišao. Odneli su tada despota u Beograd a tamo su izraèunali^[305] da im da sto hiljada zlatnika i morao im je ostaviti kao jemstvo svoju ženu po imenu Jerinu, a sam je otišao u Smederevo da bi tu sumu pripremio. A obeæao je da æe taj novac dati nekom vitezu koji se zvao Galvan. I tako Galvan, imajuæi nekoliko stotina konja u odredu, prispeo je uskoro u Smederevo po novac, koji mu je odmah izdat. A Rašani, žaleæi svoga gospodara skupili su se bili bez znanja despotovoga i njegovoga sina Lazara i krenuli su protiv Galvana i sreli su najpre njegov odred, potukli ga do nogu a posle toga su i Galvana ubili. Uzevši novac, otišli su, a niko nije znao kuda su se deli. Èuvši Vladislav za tako neplemenit postupak ugarskog gubernatora Janka i njegovog šuraka Mihaila Silaðija, bilo mu je žao toga, a isto tako i celjskome knezu, koji je imao despotovu kæer. I tako je kralj Vladislav naredio da despotova žena bude puštena bez ikakvog napadanja, i puštena je. Onda su Rašani molili despota da im (ovu krivicu) oprosti što su uzeli onaj novac bez njegovog nareðenja^[306], koji je u ovoj stvari bio strog. I tada su kralj Vladislav i celjski knez doprineli da im bude oprošæeno i oni su doneli èitavu sumu u celosti i vratili je despotu, koji ju je hteo poslati kralju Vladislavu, ali je ovaj nije hteo uzeti, govoreæi: "Ja nemam nikakva prava na taj novac". Ali zbog toga mu je despot ipak poslao na dar pedeset hiljada (zlatnika), a za to mu je kralj bio dao neki dvor u Ugarskoj.

I tada se zbog takvih dela gubernatorovih desilo mnogo svakoga zla, jer je knez celjski ubijen od Jankovog sina zato što ga se Janko bojao zbog despota^[307]. A grad Smederevo zajedno s drugim gradovima posle smrti despotove i njegovoga sina Lazara doðoše u ruke kralju bosanskome Tomaševiæu, koji je bio oženjen kæerju Lazarevom. Ali je za odbranu bio veoma slab, bojeæi se turskoga cara. A Rašani su, zbog gubernatorovog nepoštenja, radije želeli da Smederevo padne Turcima u ruke nego Ugrima, a kada bi se sve s dobrom voljom radilo, nikada ne bi Smederevo palo u poganske ruke^[308]. Jer svaki gospodar više sebi stekne plemenitom dobrotom, nego rðavštinom^[309], pretnjom.

A uzmite za primer kralja Matiju kako je mnogo za sobom ostavio zbog svoje žestoke borbe i silnog troška. Da je bio polovinu onih troškova koje je protiv hrišæana upotrebio^[310] protiv poganika okrenuo, oterao bi bio sve Turke nazad preko mora i stekao bi veliko i slavno ime od ishoda do zahoda sunca, i od gospoda boga veliku nagradu i èast od ljudi, jer bi ga hrišæani na vjeki spominjali, a poganici bi pred njegovim imenom^[311] drhtali. Zato upamtite, kad hrišæani meðu sobom vode borbu, sve se meri pred gospodom bogom i pred svima svecima i pred ljudima. A znajte da su^[312] ovi poganici smeli i junaèni ne sami po sebi, veæ zbog nesloge naše i mi im našom mržnjom (i zajednièkim neprijateljstvom) dajemo pobede.

XXIX glava:
Kako je car Muhamed zauzimao Beograd

Car Muhamed, èuvši o onome postupku što je uèinjen prema despotu od strane ugarskoga gubernatora Janka, video je kakva je nesloga meðu hrišæanima, skupivši vojsku, krenuo je ka Beogradu i namislio je da prevede pešake preko Save na drugu stranu i da ih utabori pokraj Dunava i tamo da se snažno ukopa^[313] i topove da postavi^[314] da ne dadu Ugrima da pritrèe gradu, ali su ga odgovorili neki ljudi govoreæi: "Sreæni gospodaru, ne èini to, jer ti nije potrebno". A potom su pak^[315] Ugri prispeli i utaborili se kraj Dunava i otuda ih je dolazilo u grad koliko je bilo potrebno. I to je bila jedna careva žalost, što su ga od toga odvratili, a druga, i to vrlo velika bila je što je njegov najviši^[316] gospodin po imenu Karadža-paša bio ovako ubijen: stajao je u zaklonu pored velikih topova i posmatrao je, a tobdžija je udario iz velikog topa u zid, pa je jedan kamen, odskoèivši od zida nazad, udario Karadža-pašu, najveæeg gospodina posle cara, u glavu, i ovaj je posle nekoliko dana umro. Treæa žalost je što je car hteo još dve nedelje da tuèe zidove, ali ga je Smailaga odvratio da to nije više potrebno, i to verujuæi janièarima, jer je on bio od cara postavljen za najvišeg^[317] (komandanta) nad njima. Poslušavši car njegove savete, naredio mu je da juriša, (i tako su jurišali), tako da su veæ^[318] bili u gradu, i tu je janièara (ranjenih) popisano èetiri stotine i nekoliko; bilo je isto tako i nešto ubijenih. Posle toga smo videli janièare kako beže^[319] iz grada, a Ugri su ih tukli, ubijali, sekli, i tu ih je isto tako nešto ostalo, a drugi su se razbežali. I tako su dakle zidovi bili posednuti s više (ljudi) nego ranije. Èetvrta žalost dogodila se caru kraj topova, jer su kola, konopci, sanduci (?) i druge potrepštine koje uz topove idu, složeni na jednu gomilu, bili prekriveni jednom nastrešnicom^[320], pa je to zapaljeno preko noæi i sve je izgorelo u pepeo, da su samo goli^[321] topovi ostali. Car je naredio da se neki šatori ostave, a sam je krenuo kao da je hteo da beži, zato se na ove šatore polakomili oni iz grada, kao što da bi se uvek dešavalo, jer su izleteli iz grada na šatore i skupljali su ih. Kad su Turci videli da su se pešaci udaljili daleko od grada da bi skupljali šatore, okrenuli su se konjanici na njih hitro, pa tukuæi (sekuæi), navalili su na njih, i to sve do opkopa a Smailaga, bojeæi se da mu car ne spomene onaj savet kada je veæ car, porazivši pešake koji su bili izleteli, otišao dalje, vrativši se i hoteæi nekakvo junaštvo da uèini, ne bi li (ponovo) mogao doæi u carsku milost i udario je meðu pešake kraj opkopa, i tu je ubijen. A to je bila najveæa žalost poganika što im gospod bog nije dao da zauzmu Beograd

XXX glava:
Kako je Muhamed prevario despota Dimitrija Morejskog ili Ahajskog pomoæu primirja

Moreja je (grèka) zemlja lepa i bogata, sva morem opkoljena, osim jednoga mesta gde se more nije sastavilo. Na tome mestu zidovi nisu bili sigurni^[322]. Despot Dimitrije^[323] bio je roðeni brat nekadašnjeg grèkog cara Dragaša (Konstantina), koji je u Carigradu ubijen^[324] i ^[325] imao je primirje s Turcima za deset godina i imao je da im daje danak svake godine po dvadeset hiljada dukata. Kada je Turèin osvojio rašku zemlju, a Beograd se odbranio od njega, vrativši se iz Beograda, u redu se krenuo na despota Dimitrija Morejskoga, a kada smo veæ bili nedaleko od Soluna, kraj jednoga mesta koje se zove Serez, tu su prispeli despotovi poslanici, noseæi danak caru, a on nije hteo od njih danka uzeti, niti im odgovoriti, veæ odmah otpremi Mahmut-pašu, a s njim^[326] dvadeset hiljada konjanika osim njegove vlastite vojske, da pre zauzmu zidine no što bi bile posednute, da odmah jurišaju ne bi li ga mogli zauzeti. I otpremivši ovako ove ljude, on tek onda odgovori^[327] poslanicima da kažu svome gospodaru da od njega neæe danka i da sam on k njemu ide i neka se brani kako bude mogao^[328]. Potom je išao pravo u Moreju i pre no što su poslanici morejskoga despota prispeli do Moreje, zid je veæ bio zauzet^[329]. A kada su poslanici po drugi put došli s dankom caru, on ga je uzeo i ovakav im je odgovor dao: "Idite i recite šta vidite, da sam namislio s vašim gospodarom sam govoriti, i to ne uzmognem li ove godine, onda druge", Kad prispe tada car do Moreje, najpre naredi da se razruši onaj zid sve do temelja, a nedaleko odatle bio je jedan grad na brdu i zvali su ga Krf: pa pošto nije mogao s topovima da se izveze na brdo pod grad, naredio je da se tamo poveze^[330] bakar^[331] pred grad do crkve svetoga Nikole, pa su tamo izlili èetiri topa za rušenje i s njima je osvajao grad. Osvojivši ga, krenuo je ka Patrasu, gde je sveti Andrija bivao, a potom ka jednome gradu koji nazivaju Leondari, i tamo je despot morejski prispeo, imajuæi malo ljudi sa sobom, jer se nije nadao^[332] da æe od cara biti tako prevaren. I porazio mu je potpuno šest hiljada konjanika. Onda se car krenuo i opseo Leondari i osvojivši (ga), sve je najamnike posekao^[333], a tako je uèinio i u drugim gradovima^[334]. Ostavivši u njima posadu, vratio se natrag. A kada smo prispeli do mesta koje se zove Livadija, nedaleko od Negroponta, došli su poslanici iz Negroponta caru s darovima^[335]; davši mu darove, pokazaše mu potom veliko, debelo konjanièko koplje i tojagu isto tako gvozdenu (debelu), govoreæi ovako: "Care, ako možeš ovim kopljem i ovom tojagom rukovati, onda možeš i Negropont osvojiti". Rasrdivši se, odgovori im car: "Uzmite natrag koplje i tojagu i recite svojim gospodarima da to dobro èuvaju, pa kad im bude potrebno da se tim kopljem i tojagom brane". I zarekao se: "Ako Negropont osvojim i naðem to drvo s tojagom, svima æu im noge polomiti^[336] "tom tojagom". A odatle je krenuo u Jedrene, svoju prestonicu, i tamo je boravio preko zime, a iduæe godine je odmah s proleæa krenuo u Moreju na despota Dimitrija. Stigavši do despota da zauzme grad^[337], ubijao je, (ljudima) kosti lomio i druge je svireposti èinio besni turski pas. A to iæe radio zato da mu se ljudi u gradu ne bi smeli protiviti; a svakojako ipak nije mogao te godine èitavu zemlju osvojiti, veæ je morao treæi put da krene na Moreju, a kad je stigao, opkolio je Dimitrija u jednom mestu^[338] koje nazivaju Misistra. Tu se despot morao Turèinu predati na milost i nemilost i samo je tako ostao u životu, i poslao ga je car odatle s njegovom ženom i sa èitavom njegovom poslugom u Jedrene da ga tamo èeka. A sam je uzeo u svoje ruke èitavu zemlju morejsku; posevši gradove, ostavio je tamo jednoga gospodina po imenu Balabanaga, uèinivši ga vojvodom, da vlada. Pa ipak Korint nije mogao osvojiti, jer je grad veliki i èvrst na morskoj obali. Zatim je car otišao u Jedrene (pa kad je tamo prispeo), dao je despotu Dimitriju jednu veliku pokrajinu u grèkoj zemlji kraj mora i grad koji se nazivao Enos, veliki i bogat. Tu je prispela i vest da je despot Ðurað raški umro, i poruèi car (njegovu) sinu Lazaru da zavlada zemljom, govoreæi^[339] da mu neæe smetati sve do smrti. Onda smo krenuli na jednog poganskog kneza po imenu Ismail bega preko mora u grad nazvan Sinopa; osvojivši grad i èitavu njegovu zemlju, uzeo je sa sobom ovoga kneza u Jedrene i dao mu je jednu pokrajinu u bugarskoj zemlji i grad Stanimaku. I došla je vest da je knez Karaman, koji je ranije bio spomenut, umro. Car bez oklevanja krete u njegovu zemlju i zauze je celu, uzevši je u svoju vlast. I tu reèe Muhamed: "Krenuo bih da pokorim sultana i sva njegova mesta, ali se bojim boga, da sveta mesta ne okaljam. Zato se moram toga okaniti, jer su tamo ona mesta gde je gospod Hristos išao i ostali proroci: Mojsije, David a isto tako i Muhamed". I odatle je krenuo nazad u Jedrene.

XXXI glava:
Kako je krenuo na trapezuntskog cara preko mora

Trapezunt leži kao i Sinopa s one strane Crnoga Mora (daleko ka istoku sunca). Trapezuntska zemlja je planinska i velika, sa svih strana poganicima nastanjena: sve su Tatari, kao što su veliki han^[340], i Uzunhasan, Džani beg Girej; ovi tatarski vladari radije su hteli da imaju kao suseda trapezuntskoga cara nego turskoga, mada je bio njihove poganske vere^[341]. I zato, polazeæi na Trapezunt, veliku smo muku i nevolju videli^[342] od Tatara i Grka, jer više Trapezunta pored velikoga kana je jedna (grèka) zemlja, velika i silna po narodu jednoga gospodara u kojoj je takva sloga da joj nijedan poganik ništa ne može uèiniti^[343]. Ovu zemlju nazivaju Ðurðistan, kao da kažeš: narodna sila. I ona zavisi od trapezuntskoga cara (ali ipak ima posebnog gospodara). I kretali smo s velikom mukom ka Trapezuntu, i to ne samo vojska, nego i sam car, jedno zbog daljine, drugo zato što nas je narod napadao, treæe - zbog gladi (i nestašice), èetvrto - zbog visokih i velikih planina^[344], a usto još zbog (nekih mesta) blatnih i moèvarnih jer su kiše padale stalno svakoga dana tako da je put bio (od konja) izgacan, (pa je bilo blato) konjima do trbuha. I tako smo s velikom mukom prispeli na jednu planinu blizu trapezuntske zemlje, i silazeæi s ove planine nadole, put je bio iskvaren i izlokan. Sam car je imao sto kola svojih (osim druge gospode); znajuæi tada da vojska zbog kola nije mogla nikuda, jer su se sva kola bila u blatu zaglibila^[345], naredio je da se kola iseku i izgore, a konje je razdao, svakome ko je samo hteo (da uzme), a onaj tovar koji je imao na kolima^[346] sav je natovaren na kamile, jer je car, prema prièanju narodnom bojeæi se rðavih puteva, poveo bio sa sobom osam stotina kamila. I odatle smo išli s planina na planine^[347] i dogodilo se na jednome mestu da se jedna kamila od tovarnih^[348] kamila srušila s puta na stranu s planine i to sa sanducima koji su se potpuno polomili i tu su se kese u kojima su bili zlatnici na broju šezdeset hiljada sve bile prosule. Ali janièari, koji su se tu bili zadesili, stali su èuvati isukanih sabalja da niko ne bi onaj novac uzimao dok ne doðe gospodin koji upravlja blagajnom. I tako se zbog ove kamile sva vojska zaustavila, jer nikakvog drugog^[349] puta nije bilo, a u to vreme je silna^[350] kiša padala. Kad je došao car, zapitao je zašto vojska stoji^[351]. Kad su mu isprièali^[352] šta se dogodilo, odmah je car naredio da one zlatnike skupe, i to ko god samo (hoæe i) može, samo da se vojska ne zadržava^[353]. Dobro je tu bilo onima koji su tu (blizu) bili, jer su neki dosta dobili. (I ja sam se isto tako pri tome zadesio, ali kasno; veæ su svi zlatnici bili gde je trebalo da budu, samo je crna zemlja ostala, jer ko je mogao skupljao je i s travom i s blatom, otimajuæi jedan drugome^[354]).

I tako je uopšte, dok se nismo prebacili, nevolje bilo dosta, jer se zemlja bila tu raskaljala^[355] kao testo. Cara su janièari na rukama nosili (zbog klizave zemlje) sve do ravnice, a kamile s blagajnom ostale su na planinama. Tada je zamolio car janièare da se toga posla late i da kamile prevedu dole i morali smo s velikom mukom nazad da idemo uzbrdo i cele noæi smo se muèili s kamilama dok ih nismo preveli. I tu je car ostao toga dana na odmoru^[356] i dao^[357] je janièarima pedeset hiljada zlatnika da meðu sobom razdele, a janièarskim satnicima je poveæao plate: koji su ranije imali zlatnik na èetiri^[358] dana (njima je dao na dva dana zlatnik), kako je bez greške i danas, jer što car na svome dvoru odluèi, to uvek bez promene ostaje.

Sa ovoga mesta poslao je car dve hiljade^[359] konjanika ka Trapezuntu, koji su tamo poraženi i pobijeni svi do jednoga, tako da od njih nikakvih vesti nismo mogli imati, pa"^[360] je sam car krenuo sa èitavom svojom silom, gde smo^[361] videli^[362] tela pobijenih kako leže. I^[363] opseo je Trapezunt, jer je sto pedeset^[364] laða velikih i malih došlo u pomoæ Crnim Morem s velikim topovima i osvajao je šest nedelja Trapezunt uz veoma velike troškove, dokle ga nije osvojio. I trapezuntski car mu se morao pokoriti na milost, i ovoga je poslao"^[365] u Jedrene, a sam je zauzeo èitavu trapezuntsku zemlju. Imajuæi tada tako mnogo laða na moru i veliku vojsku pri sebi na suvu, car Muhamed je hteo da krene na ranije opisanoga grèkoga kralja. A kad je èuo da je meðu njima velika sloga, ostavio ih je na miru i krenuo se nazad ka Jedrenu, pokupivši mladež kako mušku tako i žensku. Šta se pak desilo trapezuntskome caru isprièaæemo kasnije. A kada smo prispeli (nazad) do jednoga mesta koje nazivaju Niksar došle su vesti od Alibega, smederevskoga vojvode javljajuæi: "S božjom pomoæi smo pobedili ðaure a Mihaila Silaðija smo zarobili". Car je odmah naredio da se Mihailo Silaði èuva u Carigradu sve do njegovog dolaska. Zatim kad je stigao, naredio je da ga poseku a (pre toga) car se ne znam iz kojeg razloga bio rasrdio na Alibega, tako da je trebalo da bude poseèen, ali pošto je tako hrišæane pobedio, vratio se u milost kako je i ranije bio (i za srdžbu mu je oprostio).

XXXII glava:
Kako je Uzunhasan pobegao Muhamedu preko Eufrata, (koji kao da teèe iz raja, kako o njemu ljudi prièaju)

Uzunhasan je tatarski vladar na èiju je zemlju krenuo turski car i pošavši iz grada Bruse utaborio se na polju nazvanom Petnozalan. A Uzunhasan je uputio jednog Tatarina, službenika svoga, ako može negde kakvu^[366] nezgodu^[367] turskome caru da prièini. Tada ovaj Tatarin stupi u službu^[368] kod Mahmetpaše, najveæeg gospodina posle cara. I kad smo se odmarali na tome polju, uveèe je izišao Mahmetpaša iz svoga šatora sa dva komornika u šetnju, a onaj Tatarin je vrebao na njega, imajuæi u rukama luk sa strelama^[369], pa doèekavši ga, ili iz straha ili zbog kolebanja^[370], streljao je, ali^[371] rðavo, te je udario Mahmetpašu pod samo èelo meðu oèi^[372], i ovaj odmah pade a komorniæci uz viku pojuriše za njim i uhvatiše ga, a ujutru rano rekoše caru šta se Mahmetpaši desilo. Došavši sam k njemu^[373], car je plakao tako mu je bilo žao ovoga. A onda je naredio da onoga Tatarina dovedu pred njega vezanoga i postavio ga je nauznak na zemlju, pa je naredio da mu donesu dve zapaljene^[374] debele voštane sveæe, pa kad su se najveæma raspalile, stao je sam car na prvu^[375] jednom nogom i okrenuo je sveæe nadole (plamenom) da bi vosak s plamenom kapao na njegove oèi^[376] sve dotle dok mu nisu morale ispasti. Onda je naredio dželatu da mu dva komada kože odere preko celih leða sve do ramena; i èitavu nedelju dana je bio živ, izmišljajuæi mu svaki dan nove muke^[377], i^[378] ostavili su ga kraj puta te su ga psi pojeli.

Krenuvši potom car je išao pravo u Uzunhasanovu zemlju, a Mahmetpašu su pešaci morali nositi^[379], dok se nije izleèio. Prispevši u ovu zemlju osvojio je nekoliko gradova, a mi smo pak prispeli u jedan njegov grad, vrlo utvrðen, koji oni nazivaju Karahisar, to jest Crni grad. A odatle smo stalno išli za Uzunhasanom, ne bi li se gde hteo zaustaviti za bitku; a išli smo ka Eufratu^[380]; to je velika i široka reka kao Dunav, teèe na sever i uliva se u Crno More kao i Dunav.

Kad vide car da se s njim ne može ogledati^[381], uputi k njemu jednoga ludaka, koji mu je bio dobro poznat, i na taj naèin (ga pouèi da pred njim govori) kao da je od cara pobegao, a da se sam car dao^[382] u bekstvo^[383], kao da hoæe s vojskom da beži^[384]. Prešavši ovaj ludak preko Eufrata, doðe do Uzunhasana, i ovaj ga poèe pitati šta sin Otomanov hoæe da preduzme. Odgovori ovaj: "Sreæni gospodaru, ne preduzima ništa drugo, veæ samo hita da iz tvoje zemlje iziðe, jer su ðauri silno prodrli u njegovu zemlju, pa zato ako bi protiv njega hteo da preduzimaš što, sad ti je vreme, dok ne zaðe u planine". Misleæi Uzunhasan da je tako, otpremi svoga sina po imenu Mustafu samoga^[385], a sam odmah za njim krete sa èitavom svojom silom. A kad je èuo car da kreæe za njim, okrenuo se protiv njega. Mustafa (jednooki) poèe se tu s njime tuæi, sve dok Uzunhasan nije prispeo i tukli su se dva dana dok Uzunhasan nije savladan. Mustafa je tu ubijen, svi su carski konjanici tu potuèeni do nogu, a da nije bilo janièara i sam bi car bio zarobljen ili ubijen. Okrenuvši se svojoj vojsci rekao joj je Uzunhasan: "Nisam znao da je turski car s konjanicima prema meni tako slab bi od ali je s pešadijom moj gospodar, a osobito u planinama". I vrativši se u tome nazad, krenuo je u svoju zemlju, a isto tako i turski car u svoju.

A kad smo bili na jednoj planini zvanoj Kagi, stajao je tamo car èitav dan i s te planine se videla druga vrlo visoka planina koju nazivaju Babil, a pod planinom velika varoš Babilonija, u kojoj je velika^[386] i visoka kula, ali se na tri dela prelomila. Jedan stoji a dva leže onde ka zapadu sunca; ljudi prièaju u ovoj zemlji da ta dva dela što leže predstavljaju dva minula veka ovoga sveta, a treæi što stoji predstavlja poslednji vek. Od ovoga grada teèe Eufrat.

S te planine krenuo je car ka jednome ostrvu na Crnome Moru niže Sinope, i na tome ostrvu grad Misistra pokorio se njemu. Posevši ga, prispeo je na jedno polje, pred poganski grad nazvani Angora. A zaustavivši se na tome polju, pogledao je nazad na svoje dvorske pešake, to jest janièare i svidelo mu se što lepo u stroju idu, pa reèe: "Kad bih mogao imati deset hiljada janièara, dao bih za to mnogo". A jedan strelac od onih pešaka koji idu najbliže uz cara, stojeæi kraj njega, reèe: "Sreæni gospodaru, ne samo deset hiljada, nego bi i dvadeset hiljada dobro bilo da imate". Mašivši se u hazuku, gde je imao pri sebi zlatnika, car mu dade sto zlatnika za ove reèi. A odatle krenu u Brusu, a prevezavši se kod Galipolja preko mora, prispe u Jedrene u svoju prestonicu.

XXXIII glava:
O vlaškom vojvodi, gospodaru donje Moldavije

Dragul, vojvoda vlaški, imao je dva sina, stariji se zvao Vlad, a mlaði Radul. A obojicu je dao caru Muhamedu na njegov dvor (da mu služe); posle je umro. Kad èu car za smrt njegovu odmah starijeg sina Dragulovog obdari novcem, konjima, dolamama, divnim šatorima, kao što dolikuje gospodinu i otpravi ga s puno poèasti u vlašku zemlju da vlada namesto oca svoga pod uslovom da svake godine dolazi k njemu i da mu se javlja, a danak da daje kao što je i ranije bio davan. A njegovog mlaðeg brata ostavio je na svome dvoru.

I ovaj Vlad je dolazio dva puta jedno za drugim na dvor carski, a posle nije više hteo da dolazi za nekoliko godina, te car posla po n-ega jednoga gospodina kojem je bilo (ime) Hamzabeg.^[387] A kad je k njemu prispeo u grad koji se zove Braila, nije mu se hteo javiti, veæ. je naredio svojim službenicima da carskog poslanika zadrže (kod sebe), dok se on nazad ne vrati. Otišavši tada^[388], skupio je vojsku, a to je bilo zimi, te je Dunav bio zamrzao; prešavši tada preko Dunava po ledu sa èitavom svojom vojskom u carsku zemlju niže Nikopolja, pustio je ljude da pljaèkaju ubijaju kako Turke, tako i hrišæane po selima, po gradiæima (otvorenim), i poèinio je veliku štetu caru, a naredio je da se svima - kako mrtvima, tako i živima - pootsecaju nosevi, pa ih je poslao u Ugarsku, hvalisajuæi se da je toliko Turaka uništio koliko je tih noseva bilo. Potom je prispeo u Brailu carskome poslaniku, a poslanik ništa nije znao šta se desilo; tada je naredio da se poslanik uhvati sa svima njegovim pratiocima, kojih je bilo èetrdeset^[389] i poslao ih je u jednu veoma utvrðenu tvrðavu meðu vodama nazvanu Kurista. I najpre je carskog poslanika Hamzabega dao da se nabije na kolac, a oko njega sve pratioce njegove.

Potom su došle vesti turskome caru šta je sve uèinio Dragul - jer su po ocu i njega tako nazivali. Tada je car poslao po njegovog brata (mlaðega Dragula), a kad je prispeo u dvor, tada su dva najviša gospodina iz carskoga saveta, jednome je ime ili prezime Mahmutpaša, a drugom Isakpaša pošli^[390] njemu ususret i uzeli ga izmeðu sebe, pa su ga poveli caru tamo gde je car sedeo na svome prestolu^[391]. A kad je došao, ustavši car ga je uzeo za ruku i posadio ga pored sebe na drugi malo niži presto s desne strane i naredio je da se donese plava zlatotkana odeæa i da mu se obuèe, zatim je naredio da se donese crvena zastava i dao mu je, a uz to novce, konje, šatore, kako dolikuje gospodinu i otpravio je odmah s njim èetiri hiljade konjanika napred ka Nikopolju da ga tamo èeka, a sam ne odugovlaèeæi, (skupivši vojsku) krete za njim.

A kad smo bili u Nikopolju, na obali Dunava, kad al' s one strane^[392] Dragul vojvoda se bio takoðe s vojskom utaborio zato da bi preèio prevoz, onda car reèe janièarima ovako: "Mili moji jaganjci, što je moje to je isto tako i vaše, a osobito blago moje; dajte mi saveta, jer to vi treba da kažete, kako bih se mogao na onu stranu prevesti protiv neprijatelja moga". Odgovoriše mu: "Sreæni gospodaru, naredi da se spreme laðe, pa æemo preko noæi za to glave založiti da bismo se prebacili na onu stranu". Tada je car naredio da im dadu osamdeset velikih opremljenih laða i drugih potreba: puške, topove, kumbare, lumbarde. A kada je veæ bila noæ, posedali smo na laðe i pustili smo se brzo^[393] niz vodu, tako da se nisu èula ni vesla ni ljudi. I prevezli smo se na drugu stranu za stotine stopa niže od mesta gde se njihova vojska nalazila, pa smo se tu ukopali topove namestili, velikim štitovima^[394] smo se okružili, a i koljem smo se okružili gusto zato da nam konjanici ne bi mogli ništa uèiniti. A posle su laðe prešle na drugu stranu^[395] iæi sve su janièare prebacile knama.^[396]

Uredivši se tada, krenuli smo lagano na vojsku s koljem, velikim štitovima i topovima, a kada smo se veæ blizu do njih privukli, zaustavili smo se, topove smo namestili, a za to vreme^[397] oni su nam dvesta pedeset janièara pobili iz topova. Videæi na drugoj strani ovakvu bitku, caru je bilo veoma žao što sa svojom vojskom ne može biti na pomoæi^[398] i bio ga^[399] je obuzeo veliki strah bojeæi se da mu ne pobiju sve janièare (jer se sam car još nije bio prebacio). Kada potom mi videsmo da nas tako mnogo gine, brzo smo se pripremili^[400] pa kako smo imali sto dvadeset topova, odmah smo uèestano poèeli iz njih tuæi tako da smo (èitavu njihovu vojsku s bojišta odagnali, pa smo se sami) potom pregledali i bolje opremili. Car je pustio druge pešake, koje nazivaju azapi, kao što su u nas pešadinci, da se k nama što mogu hitnije voze, a Dragul, znajuæi^[401] da ne može spreèiti prevoz, krenuo je dalje od nas a posle se sam car sa èitavom svojom silom prevezao i dao nam je odmah trideset hiljada zlatnika da ih meðu sobom razdelimo a k tome^[402] sve janièare koji nisu bili^[403] slobodni uèinio je slobodnima, pa da svoja imanja posle smrti daju kome oni hoæe.

A odatle smo krenuli napred u vlašku zemlju za Dragulom, a njegov brat je bio pred nama; i mada je vojvoda vlaški imao malu vojsku, ipak nas je bilo strah i veoma smo ih se èuvali, okružujuæi se svake noæi koljem, i nismo se saèuvali^[404] jer^[405] udarivši na nas noæu, tukli su, ubijali ljude konje, kamile, šatore pljaèkajuæi^[406] nekoliko^[407] hiljada Turaka su pobili, a caru su veliku štetu naneli, a^[408] drugi su Turci pred njima bežali^[409] janièarima, ali su ih janièari tukli, ubijali, gonili od sebe, da ne bi bili od njih smlavljeni. A posle su Turci doveli nekoliko hiljada Vlaha, koje je car naredio da ih seku napola. Kad videše Vlasi da se (s njima) zlo dešava, odstupili su od Dragula i pristupili njegovome bratu. A on je otišao u Ugarsku kralju Matiji, pa ga je Matija morao baciti u tamnicu i bacio ga je zbog njegovih surovih dela koja je poèinio. Tada je car, davši^[410] zemlju bratu njegovu, otišao, a posle^[411] su Turci poèeli prièati caru kako su pre toga teške borbe bile u Vlaškoj, i da je Turaka mnogo poginulo od njih pa zato treba o tome dobro razmisliti. Odgovorio je car Muhamed: "Dok Vlasi drže Kiliju i Beograd, a Ugri raški Beograd, dotle ih ne možemo pobediti".

Prispevši u Jedrene, car odmah krete ka Galipolju, uzevši janièare sa sobom, a tamo se ukrca u ratne laðe, koje nazivaju maune, galije, galace, bergante i druge razlièite. Uzeo je sa sobom isto tako topove za rušenje i prangije koje biju u visinu i bacaju kamenje na gradove, i otputovao je na ostrvo Mitilenu, tamo gde je svetoga Pavla zmija bila^[412] ujela. A zato je tako brzo (prispeo) da bi na Mitileni onoga gospodara stigao, da se ne snabde ljudima. Prispevši tada, odmah je opkolio i tukao topovima i prangijama veoma žestoko, dok ga nije osvojio, ali pomoæu ugovora koji nije održao, jer je svu službu koja je tamo bila dao poseæi, pa i samoga gospodara.

Zauzevši sva mesta i posevši gradove, krenuo je nazad u Jedrene (a kad je prispeo), poslao je poslanstvo kralju Matiji u Ugarsku, jer^[413] Matija još nije bio krunisan, da s njime primirje naèini, jer se s te strane najviše bojao. A kad je primirje naèinio, okrenuo se na kneževe arbanaške i pokoravao je jednog za drugim vrlo lako zato što je jedan posmatrao dok je drugi pokoravan.

Samo se jedan odbranio od njega, koji se zvao Skender Ivanoviæ,^[414] ovaj je bio još kao mladiæ uzet meðu janièare za cara Murata i na sve careve poslove je bio zatvorio oèi zato da bi se mogao u svoju zemlju nazad vratiti kad stekne^[415] carsku milost. A desilo se tada da je car jednom rekao: "Skendere, traži od mene koje hoæeš vojvodstvo, daæu ti ga". A ovaj je molio da mu da Ivanovu zemlju, ne govoreæi da je bio Ivanov sin, i car mu je dao, i zavladao je njome, osim gradova ali je posle janièare koji su bili u gradovima nekako prevario i udaljio, a sam je zavladao njima. Potom ih je car Murat pod njim opet osvajao, ali mu ništa nije mogao uèiniti. A isto tako ga je i Muratov sin Muhamed morao ostaviti do smrti, jer je onome ko poznaje njihovo (ureðenje i) položaj vrlo lako da se brani od Turaka. I tako se Muhamed, osvojivši èitavu^[416] arbanašku zemlju^[417] osim Skenderove, vrati u Jedrene, a tu su bili došli poslanici od bosanskoga kralja Tomaša i tražili su primirje.

XXXIV glava:
O primirju kralja bosanskoga

Tada je kralj Tomaš tražio od cara Muhameda primirje za petnaest godina, a uto je car poslao po ljude, da svi budu gotovi i da doðu u Jedrene, i niko nije znao kuda æe se s tim ljudima okrenuti. Tada su bosanski poslanici morali èekati odgovor, ne znajuæi šta se dešava sve dotle dok èitava vojska nije bila gotova.

I tako sam se desio ja^[418] u jednoj zasvoðenoj odaji u kojoj je bilo dvorsko blago, i to zato što je mome mlaðem bratu bila poverena ta odaja da odatle nikuda ne odlazi. I tako pošto mu je teško bilo (samome), poslao je po mene da k njemu doðem^[419], a ja sam bez odugovlaèenja pošao^[420] k njemu. A odmah posle mene (dva gospodina) savetnika carska Mahmutpaša i Isakpaša, poðoše^[421] isto tako u onu odaju, i to samo njih dvojica. I skoèivši^[422] moj brat mi reèe to, a ja pak, ne moguæi uèiniti^[423] da me ne vide, ostao sam sam meðu sanducima a kad su došli, moj brat im je prostro æilime. Seo^[424] jedan pored drugoga i poèeli su se savetovati što se tièe bosanskoga kralja. Reèe Mahmutpaša: "Šta da radimo? Kakav odgovor da damo bosanskome kralju?" Odgovori Isakpaša: "Ništa više, nego mu dajmo primirje, a sami se krenimo za njima, jer inaèe bosansku zemlju ne bismo mogli^[425] osvojiti, jer je zemlja planinska, a k tome æe imati ugarskoga kralja u pomoæi, Hrvate i druge gospodare, i tako æe se osigurati da mu se posle ništa neæe moæi uèiniti. Pa zato dajmo im primirje, da bi mogli otputovati u subotu, a mi æemo za njima krenuti u sredu sve do Sitnice blizu Bosne. A niko neæe znati kuda æe se odatle car okrenuti." I pošto su tako svoje savetovanje uglavili i izišli da odu caru, i ja sam izašao za njima.

Sutradan rano ujutru utvrðeno im je bilo da se primirje potpuno i verno održava za petnaest godina. I otišao sam sutradan, u petak, u njihov stan i rekao sam im: "Gospodo draga, imate li s carem primirje ili nemate?" Oni su odgovorili: "Zahvaljujemo gospodu bogu, jer smo dobili sve što smo hteli". A ja sam im rekao: "Tako mi boga, velim vam da vi nemate nikakvog primirja." Stariji je hteo od mene više da sazna, ali mu nije dao mlaði, misleæi da ja zbijam šalu. I pitao sam ih: "Kojega æete dana poæi odavde!" Oni rekoše: "Ako bog da, u subotu ujutru". A ja im rekoh: "A mi æemo za vama, ako bog da u